Београдске општинске новине

Б рој 23

— 95 -

Год. XVI

на сваки начин, тај ће се део канала одмах везати с кућа.ча, не чекајући довршетак целе канализације, те ће према томе концесионари експлоатисати и канале делимично, за више од 60 година. Да ће заиста овако бити, може вам нослужити за доказ то, што се и у другим вароишма канали ноступно предају употреби — чим један део буде готов. По својој навици да се о свакој ствари добро обавестим, пре но што дам своју оцену о њој, ја сам покушао да се обавестим о стварноме интересу на зајам, а према ануитету означвном у чл. 2. нрем. конвенције. У понуди је речено само да је ануитет 6 - 30°/о, а међу тим захтева се иснлата дуга у року од 50 год. без ближе одрддбе о томе: хоће ли се ануитет плаћати полугодишње или на крају сваке године, у годишњим ратама. Г. Величковић, као експерт, објаснио је:дасе ануитет има илаћати на крају сваког полгођа; дакле то значи да се плаћа на 100 рокова. То мен>а каматну стопу а донекле — ако се она утврди — и ануитет. Г. Вујић веи у свом извештају, да еФективној цени од 9'30°/о одговара .камата од 5'75% и 0'55°/о амортизације, а све то да одговара емисиономе курсу од 92-35°/о. Г. Величковић, пак, у свом извештају вели да ануитету 6"30% за зајам који се има отплатити у полугодишњим ратама у рОку од 50 год. одговора камата 5°/о и курс 92-36 и /о, а зајмуалпари одговара каматна стопа од б^/г^/о. Г Величковић у свом извештају, удара гласом на то, да је ово ресултат чистог рачуна, који се не да ничим побити. Господо,изгорњегаможетелаковидети, дасе г. г. ВујићнВеличковић не слажу, управо да се њихови резултати не слажу. Јер док г. Вујић наводи да је ио овој понуди емиеиони курс 92.35% са годишњом каматом 5.75%, дотле г. Величковић наводи да је емисиони курс 92.36%, са годишњом каматом од 5%. Кад, господо, израчунате колико то износи годишње, видећете да та разлика у камати износи годишњ преко 60.000 .дин. а то није мала сума. Да би се о овој ствари колико тодико обавестижи, мој друг г. Стаменковић и ја, гледали смо да нађемо у признатим делима која се баве овим питањима, мало обавештења, и ми смо се обратили на т. з. Шпицерове таблице, које је израд^о Шпицер, проФесор бечке нолитехнике, и проФесор рачунице на трговачком институту у Бечу. — Извините што вас и тиме морим, али ја мислим да је потребно, да се, коликоје могућно обавестимо те да нам та ствар буде што јаснија. По резултатима на страни 3^9 тих таблица, излази ово: ако је годишња камата 5.50%, и ако се ануитет плаћа на крају сваке године, онда за 50 година треба плаћати на име ануитета 5.89%, а не 6. 3 о°/°. А ако би се на крају сваке године на име ануитета нлаћало по 6.30%, онда је рок исплате зајма између 88-е и 39-те год. а не тек после 011 година. Дакле, разлика је у овоме случају за 11 год Ако је овај наш рачун пох^решан, ја бих молио господу која се разуму боље него ми у овим стварима, да нам ту разлику растумаче, па "ако смо негде погрешили, ја ћу с драге воље признати да смо погрешили. Да пак ми имамо да плаћамо 9.зо% на еФективно утрошени новац, то се види из чл. 2. овог прелиминарног уговораМеђутим г. Мариновић, у једном писму, које је 17 пр. мца упутио уредииштву Трговинског Гласника, тврди, да ануитету од (5.30% годишње не одговара каматна стопа од 5.75%, као што је рокао г. Вујић, него 5.">0%. и ту је разлика само 0.25%. Ја, господо, нећу и не могу да се упуштам у ближу оцену осталог Финансијског дела ове ноиуде, али, како су ми поменуте разлике у израчунатој каматној стопи, иале у очи, сматрао сам за потребно да их и вами предложим и покажем, да се у овим својим резултатима не слажу ни г.г. стручни експерти. У осталом г. Љуба Живковић изнео је јуче у своме говору, све што се могло изнети против Финансијског дела. Ја •само морам рећи још и то: да што год самвише читао ову понуду све сам је више налазио заплетенију. Чини ми се, да скоро сваки њен члан мора још и нарочитим актом да се објашњава. Међу тим г. Мариновић, кад је био у последњој седници комисије, икадсмога питали може ли попустити још штогод од ове понуде, он је изречно одговорио: ово гашо Сам сад ноднео ; клн

нримише или одбацише, а више не могу да мењам и поиушшам. Међу тим, г. Капетановић у предпрошлој седници, казао је да г. Мариновић пристаје још и на то, и на то. Јамолим господу, која су била с нама у последњој седници у комисији, да кажу: да ли је г. Мариновић рекао, да је ово последња понуда, од које он неће ништа више попуштати, него да је нримимо или одбацимо овакву, каква је. Сад, после овога, дозволите ми, господо, да проговорим још коју реч о самој системи кананализације, јер је она саставни и нераздвојни део саме понуде За мене су, господо, три тачке важне у овој понуди. Прва је, да предузимач, односно ови понуђачи, траже да они изврше све ове радове, и да нам предаду те готове радове, у меето новца. Другаје тачка, да мора да буде Шонова система канализације, јер је он и саму ову понуду везао изриком за ту систему. Трећа је тачка: о експлоатацији. И нама г. Мариновић каже: „Ако непримате оветритачке, ја не могу с вама да преговарам". И кад је он ставио такав ултиматум. наравна ствар, да ми из мањине нисмо могли да пристанемо на такве услове, макар Београд не добио још за коју годину ове радове, а да је и нама стало, да се у Београду што пре отпочну ови радови, мислим да то не треба доказивати. И ми сви, господо, имамо ситне деце, па у интересу њиховог здравља и ми желимо да се што пре отпочну ови радови, те да престану једном ове несрећне болести; али, поред свега тога, нисмо могли никако да пристанемо на овакве услове. Ја сад не могу и нећу много да се бавим око тога система Шонеовогјер јемислим, јучедовољоно објашњено да се ми не смемо везати само за ту систему, а у осталом слажући се са г. Стаменковићем, находим и ја да није у одбору погодно место за детаљну оцену системе канализације. Али ја ипак морам да проговорим још коју о томе поводом неких примедаба, које су овде пале. На првом месту, прича се: како се ншнта не ради и ако се продужи овако и даље, како нећемо имати никад ништа. Међу тим, господо, и г. Пачује ономад истакао како се на овшиг питању тек од неколико година озбиљно ради, а сем тога то питање не може ни да реши само у Одбору Општине Београдске већ оно треба да прође кроз ноколико инстанција док се не реши. Шта би по томе питању требало урадити види се најбоље из извештаја једног кога је 1894. године поднео суду беог. општине г. Тоша Селесковић тадањи Управник Грађев. оделења беогр. општ. У томе извештају он је рекао: да су општи планови и предрачуни за кеј и канализацију већ израђени ; дакле, дефинитиван пројекат већ је био готов, и еад се само чекало да се још извесни нретходни послови сврше, па да се приступи изради детаљних планова. Тај свој извештај г. Селесковић је завршио овако: „У смислу горњега извештаја част ми је предложити господину председнику. 1) да изволи у одбору усвојити овај де®инитивни пројекат канализације и наредити да се пошље на одобрење саветима: Грађевинском и Санишешском. 2( да одмах, чим се добије одобрење тих инстанција, грађевинско одељење образује нарочити технички одсек за канализацију и за тим, да се распише конкурс за израду канализације у мрежи ностојеће вароши јер ће дотле бити готови и сви предрачуни за ту канализацију". Господо, кад се решава овако важно питање као што је: који систем канализације треба да усвојимо, онда ја мислим, датопитањене треба да се решава овде, у Одбору Општинском, где седе само 4—5 техпичара и 2—3 лекара, већ има нарочитих тела, која су надлежна за расправљање тога питања, а Одбор Оиштински има само да- санкционигае решења, која буду донела та тела. Тако се ради, господо, у целом свету. За пример да вам наведем, да је године 1889. Белгиско Друштво за неговање здравља, изаслало своја два члана у Енглеску — у домовину Шонову, да тамо испитају Шонову систему И та двојица стручњака, у своме опширноме ре®ерату, препоручили су каналисање по системи спирања као једини еавршени начин каналисања. Да каналисање по системи Шоновој није најбоље навешћу вам још један пример. Године 1891. соФијска, Општина раснисала је стечај за израду планова за канализацију СоФије и одредила је била три награде за најбоље израђене

планове, чија је сума износила 25.000 динара. Том приликом СоФијска Општина добила је 25 пројеката и то не само од својих инжењера, него и од признатих светских стручњака. И од тих 25 поднесених пројеката, било је 23 по системи спирања, а свега су два била по Шоновој системи. Од тих 25 пројеката, Софијска Општина изабрала је 8 најбољих и према њима ће се израдити деФинитивни пројект за канализацију СоФије. Швајцарска варош Луцерн намерава као и ми да изврши своју канализацију, па је баш ово дана изаслала у Енглеску нарочите изасланике, да цроуче Шонову систему и њену употребљивост за Луцерн. Као што видите, господо, нико не решава овако важне ствари као ми. Дошао нам један понуђач, са својом нонудом, коју везује за Шонову систему канализације. И мн на то одмах пристајемо и кажемо: Добро, нека буде и ио Шоновој системи. А чим се повикало на Шонову еистему, ми онда опет кажемо: Нећемо Шонову систему, него нека буде само у једном делу Шонова система, а у другом делу испирања. Међу тим, господо, имам да учиним овде и једну напомену, а та је да се нетреба бојати, да ћемо лутати и одуговлачити извршење тих иослова, ако не примимо ову овакву понуду, јер је боље мало причекати, него се затрчати и решити не пречшнћену ствар. Вама је г. Љуба Живковић изнео, какоје у опште текла ова ствар а на име, како је одбор прво донео одлуку да се приступи извршењу ових радова, па за тим. како је збор одобрио да се Општина може задужити са 10.000.000 за те радове и како је то решење збора одобрила и влада; како је донесен закон о трошарини; и на послетку како је ова и усгановљена. и т.д. Настаните ви сад, господо, да се приходи трошарински тачно прибирају, и троше само на оно, на шта су одређени и да се пође правим путем ка извршивању великих опшгинских радова, па ће Опшгина врло лако моћи да добије новољан зајам и све послове корисно посвршава. Господо, ја сам, можда мало и ошнирнији у своме говору; али то еама ствар захтева. Хтео сам овом приликом да вам обратим пажњу на то, како се код нас према моменталном расположењу врло крупне ствари хоће брзо да реше, и онда је природно, што хоћу да изнесем што више разлога противу таквога рада. Гади тога, ја ћу вам изнети још неке примере о штетности таквога решавања и о томе, како код нас има погрешних мишљења о сличним пословима. Пре извесног низа година, морала се је порушити црква дорћолска, и онда је у одбору донето решење, да се од онога дана, од кад је црква порушена ставља у буџет сума од о.ОцО динара, за образовање Фонда за подизање цркве, и да се нова црква подиге на општ. плацу код бив. „Сака чесме". Овакво решење одобрила је и усвојила и надлежна црквена власт. Но од једном, после неколико година, покренуто јепонова питање о подизању цркве и суд у име одбора за 43 сати нађе да цркву треба одмах подићи и то на плацу Гушином у Душановој улици за који је такође одмах нађено да је подеснији него онај раније одређени код „Сака чесме". За неколико дана нанрављен је план за ту цркву, земљишге је откупљено и зидање отпочето, хе је за кратко време страћено око 160.0Ј0 дин. за плац и темеље те цркве, а ни данас се не зна, могу ли се ти темељи упогребити за цркву. Да се је пак радило мало спорије, или онако како је требало радити и како је раније било решено, та би црква већ била подигнута и досад би већ и пропевала у славу Бога и на част онима, који су је подигли; а овако шта имамо? имамо сахрањених око 160.000 динара! Даље, ја сам и као одборник и као неодборник, морао често да слушам замерке од интелигентних грађана београдских: што сте направили водовод па нас вода удави ? Што нисте нрво направили велике канале за нечистоћу, па кроз њих спровели и водоводне цеви и жице за електрично осветљење, телегра®, телеФОн итд. Онда су интелигентни грађани београдски хтели да имају каналв а 1а Раш, а данас пошто по то хоће Шонову систему, само да буде што јевтиније. У јавност се и раније често говорило, како ми нисмо за велике послове, како не умемо да рукујемо већим установама, како то странци раде боље, аи поводом ове понуде било јесличних говора у штампз, па и у одбору приликом