Београдске општинске новине

Б рој 23

- 96 —

Год. XVI

дебате прошла два дана. Да то није истина и да су такви прекори неумесни, навешћу вамједан пример: Један страни стручњак направио нам је пројекат за водовод и с љиме је било погођено, да врши надзор нри извршењу и да по свршеном раду 6 месеци руководи експлоатацијом водовода, те да за то време упути наше људе како треба ту нову установу експлоатисати. Осим тога, била је одређена једна надзорна комисија од наших стручњака, која је контролисала извршење водовода и посао је овај после извесног времена свршен, доведепа је вода у варош. Али после неког времена диже се граја и у јавности и иначе: „отровали сте нас, довели сте сав Макиш да гами пијемо". Српски стручњаци пишу и обавештавају грађане да је вода добра, аја неће они да чују, каква добра вода, отров је то; ето диФтерије, шарлаха, ви нас водите у пропаст"!! Би знате како се викало и говорило против водовода и шта је све томе противно доказивано. На крају крајева рекосмо: дај да доведемо једног страног стручњака да он реши то питање. Приликом решавања о томе, ја сам рекао: да ми мирне савести очекујемо суд тога стручњака, али да сам тврдоуверен и у то: да ако он каже, да је вода добра и ако добро мишљење о водоводу да, да ће многи грађани и противници водовода рећи: није он правилно мишљење дао. И шта је било? Кад је Др. Гертнер ночео воду да испитује и кад је дао добро мишљење о нашој води, одмах се у нзвесним листовима казало: они облећу око њега само да да мишљење како они хоће — да је вода добра. Акадје проФ. Гертнер као ауторитет доказао, да је немогуће да макишка вода уђе у бунаро водовода и кад је слојевима земљишта кроз које бунари нролазе потврдио те своје доказе, онда јествар за неко време легла. Дакле, српским стручњацима се не верује, они не знају те ствари и морао је да дође г. Гертнер, да докаже оно исто, што су и наши стручњаци доказивали. Да ли је пак такав поступак оправдан и уместан, остављам вама да цените. Г. Капетановић, да би ваљада доказао, да Срби не умеју да рукују ни водоводом, рекаоје у своме говору: како смо пре неки дан хтели да останемо без воде поред свих српских техничара, додавши томе још: „ето ти срлске експлоатације". Сваких скоро 10—15 дана, остаје по неки крај вароши без електричног осветљења или по 2 сата морамо чекати на електрични трамвај због прекида струје итд. А ту установу експлоатишу странци; па што их нико не натера да врше тачно свој посао? Осветлење и трамвај експлоатишу странци а не Срби, и са њима је закључен уговор, па толике парнице има она са њима и код очигледних наших права не можемо да их натерамо, да се тачно држе уговора, а како ли ћемо тек излазиги на крај са оваквим једним концесионаром, као пцго су г.г. Косу и Мариновић, којима хоћете да устуните у експлоатацију за 50 година овакве важне установе ? Кад је решавано питање о томе, какву ћемо воду да употребимо за нови водовод, онда је то питање, озбиљно и свестрано ироучавано. (Чује се: шта ће вам сад водовод?) То је у вези једно с другим и ја хоћу ово овде да вам наноменем ради доказа, да су српски стручњаци тада и озбиљно и савесно вршили поверени им задатак, да га нису на памет решавали и да ће и у будуће тако радитр, кад год буду нозвани, да о коме питању свој суд Даду. И пре довршетка водовода, а нарочито пошто је овај довршен, причало се: како за Београд треба довести изворску зоду. Ми смо знали да је изворска вода боља од подземне, али ми нисмо могли ићи на 100килом. да доведемо изворску вод/. Иошто је нови водовод довршен, један од ранијих одбора био је решио, да се истражује изворска вода за БеоЈрад и одређена је била нарочита комисија за тај посао и она је тек на ионовни захтев суда, после скоро године дана, поднела непотпун извештај о своме раду у коме је изнела, како би само довођеље воде у Београд стало најмање до 9 _ 10,000.000 дин. а цео данашњи водовод са

спајањем кућа стао нас је 2'/а милиона динара. Из ових примера види се, да јеуопштелакше свршене нослове критиковати него на њима збиљски радити и да не стојрп да су Срби неспособни за такве нослове. Најлакше је, пак, неверовати својим стручњацима, на звати странце за сваки посао. Међу тим, ништа нам не смета да и за извршење ових послова позовемо странце, али да ми останемо господари а не они. Понудите само странцима 15.000 дин. нлате годишње на да видите неће ли доћи. Нећу још много да вас мучим. Ја верујем г. Мариновићу као стручном и часном човеку, као Србину и Београђанину по рођењу, али није овде питање о г. Мариновићу, него је питање: хоће ли Општина београдска својевољно да се стави под туторство странаца за 50 година? И пре но што завршим ; допустите ми, да вам изнесем неке податке и о томе, какво је мишљење о оваквим питањима страних људи, који су таква нитања пре вас решавали. Г. Др. Владан Ђорђевић, садањи председник владе, кад је ступио на председничку столицу београдске онштине, може се рећи био је један од нрвих који су отпочели озбиљнији рад на овим иословима и желећи да Беох^рад реФормише, обратио се је за савет о томе на извесне своје нознанике и капацитете на страни, а између осталих и на г. фон Винтера, председника општине у Данцигу. И ево шта је он Др. Бладану тада одговорио, тај његов одговор налази се на страни 31 под тач. 3. извештаја г. Др. Бладана '1Јорђевића. (Чита); „Што се тиче извршења пројекта то ја полазим с гледишта, којега треба да се држи свака разумна општинска умрава, а то је, да она у сваком случају остане госа својих јавних установа и свију својих улица. И у Прајској и у Немачкој даване су испрва концесије за водовод, али су сви ти уговорн са тешким жртвама општинским раскинути. Ја пикад не бих ирисшао на шо, да усшанова јавноеа здравља, од којих зависи сре&а и недаКа варогикоа сшановнишшва, усшуиим иредузимачу у концесију, на против свагда би претноставио да градим општински зајам, па да предузимачима плаћам готовим новцем". Али, Вг. Владан 'Борђевић није се задовољио само са извештајем, који је добио од г. фон Бинтера, него се обрати Ј)г-у Маркусу у ФранкФурту на Мајни, и он пнше I)г-у Бладану у свом писму од 11. сентембра 1884 г. ово-. „Не чудим се што већ имате понуда. Али да ли су оне за примање, то је друга ствар. Од првога тренутка, интерес свакога концесионара или генералног предузимача дијаметрално је противан интересима општине. Свако концесионарско Друштво имало би, баш и кад би се то и уговором исклучнло Фактички моноиол, јер би му се конкуренција тек много доцније и иод отежаним околностима могла створити и становништво би најзад морало да плаћа штету. Ја сам уверен да ће варош Београд, ако сама потражи зајам, доћи далеко јевтиније до потребних сума, него ако их добије преко предузимача. Нарочито што се тиче воде, тога првог услова за живот једне вароши, ја држим да је никада. никоме и ни иошшо не шреба даши у монопол или концесију. ■— — — — — — — — — — — „Ми смо у Франкфуршу били дали воду у концесију, иа смо морали да је од друшгава ошкуиимо са грдним жршвама. И друге вароши раде то исто. Које су успеле да раекину уговор морале су сем огромне суме за ошкуи, да' илаИају још једном високе дивиденде. Где општински приходи нису били у стању да откупе воду, морали су сами граћанн да се драговољно порежу само да курталишу варош беде. С шога је моје меродавно мишљеше да варош шреба свагда ше усшановеда гради о своме трошку и да их сама админисшрира". Ово као што видите ово не говори члан комисиске мањине, ово не говори Београђанин, ово говори Вг. Маркус из ФранкФурта човек уважен и искусан у тнм пословима, Да би се уверили, како не мора бити све оно добро и корисно за Београд. општину што јој странци ирепоручују, било би добро да прочитате стручно мишљење г. А. Рихтера бив. директора наших железница, које је дао г. 1)г. Владану 1884. године о неким пројектима за бе-

оградски кеј, које су израднли странци и по којима би наш кеј био а 1а Пешта. То је мишљење штампано у 1-вој књизи Београдски онштински послови од 1884. г. анастр. 100. до 107. У томе мишљењу вали се између осталога ово : „Треба само номислити да су велике трговачке вароши као Берлин, Данциг Кенигсберг, Хамбург, Бремен, Антверпен и Амстердам најпре и за много година служиле се дрвеним кејовима и тек, у најновије доба, замењују их каменима". Ово није наиомињао стручњак Србин, већ стручњак, сгранац немац но народности При изради пројекта за ке, којије у Београду израђен, вођен је рачун о економској снази београдске општипе, а страни експерти одбацују тај пројекат и предлажу много скупљи ке — који се неће моћи рентирати. Господо, тражи се од београд. онштине да што пре изврши канализацију, ке и антрпоте и довикује јој се: да ће Београд пропасти ако се то неучини одмах и да ћемо доживеги да Земун претекне Београд и т. подобно. Указује нам се нрстом на Пешту и хтело би се да и Београд буде бар мала Пешта. Али, сви ти, који тако пишу и причају заборављају да је Пешту подигла цела Маџарска и да онај Словак, који немани довољно хлеба да једе, и овај сиромашак из Баната кога вода сваке године плави, а не сама пештанска опшгина. Истина, Београд треба и сам да ради да се трговина у њему концентрише и нодигне, али_ на нрвом месту дужност је државе да на томе ради, да подигне антрноте, па шта више, да нас и у грађењу кеа помогне. А надлежни Фактоои треба да воде рачуаа о томе да је концентрисана трговина у преетоници, моћ која много вреди и да она преставља снагу и моћ целе земље па не треба да товаре ради тога на београд. опшг. све могуће терете, да већ грца под њима. Непрестано нам се за пример истиче Земун и вели се како нас је и та маџарска паланка претекла Али треба знати, да држава Маџарска подиже и ту малу паланку а држава српска неће ни своју престоницу довољно да помогне у њеноме модернизирању већ тражи и оно мало општинске утрине да јој се бесилатно уступи да подиже каеарне,_ а ошнтини како Бог да! Земунс.ш кеј је саграђен, и какав је да је, он чини Земуну врло добре услуге. И ми смо моглн такав ке да направимо, јест али треба да дођу странци данас они усреће; а ако то чекамо остаће још ду?о и дуго овако нао што је. Међу тим новац за земунскике дала је државаи то без камате, а сви су изгледи да се тај новац неће ни вратити. Ко ми неверује да је гако нека пита, па ће се увериги, да земунска општина није ни 10 пара на ке потрошила, него је потребна сума дата из нарочитих Фондова. (ПРОДУЖИЋЕ се.)

0 Г Ј1 А С У вароши Крушевцу, као сваке тако и ове године, држаће се тродневни панађур о „Видову-дне" 15, 16. и 17. Јунаове године, на коме ће се продавати стока и сви ово-земаљски производи. Јавља се ово трговачком свету, ради знања. Из канцеларије Суда оиштине града Крушевца, 1. Јуна 1898. год. Р№ 633 у Крушевцу.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУВРЕТА За квартове: Савамалеки, Теразнјски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штаде — ГбО д.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Штамиарија Д. Димитријевића Бр. 342—98.

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Уредник УРОШ КУЗМАН0В11Ћ,