Београдске општинске новине
Број 35
— 142 -
Год. XVI
сродник или пријатељ покојников и то, ако је могуће, на три сахата раније. 5. Вуковић и Нешић, или њихов заступник, морају увек и непрекидно бити у своме стану за пријем налога, а овлашћеника — заступника — дужни су обзнанити суду општине и грађанству као и промену. 6. Ако се у стану не нађе ни један од њих, ни њихов заступник, па се то достави суду општинском на 2 сата пред сарану, општински ће Суд са својим људима, а на колима и коњима Вуковића и Нешића, извршити пренос мртваца ради саране, а над њима изрећи казну ниже потписану и никакав изговор за оваку неуредност неће се примити. 7. Изговор Вуковића и Нешића да сарану не могу извршити, што су им кола или прибор покварени; коњи болесни или их немају довољно, или иначе ма због чега другог, неће се ни у ком случају примити и Суд ће над њима изрећи казну и извршити сарану онако, како за најбоље нађе и на трошак њихов. 8. У случајевима, кад буде више сарана, него што Вуковић и Нешић имају кола, једна ће сарана другу сачекати. Наредба ће о томе следовати од општинског суда, који ћи о томе кога треба известити. 9. Све наредбе државних и општинских власти, они су дужни тачно и без изговора извршивати. У противном казниће се, а Суд ће општински о њиховом трошку наредбе извршивати. 10. Казне су ове: а. За задоцњени долазак на сарану 20 динара; б. Кад са неуредним возним материјалом дође да сарану изврши 80 динара; в. Ако се због тога у сред пратње догоди ма каква непријатност 100 динара; г. Ако се због тога сарана обустави 200 динара; д. Ако не буде у стану ни Вуковића ни Нешића ни заступника њиховог, да им се сарана обзнани, са 50 динара; ђ. Ако се буду устезали да сарану
латинског цара у Цариграду. Неки, пак, летописи, особито млафи, називају је кћерју маџарског краља. Г.г. Ковачевић и Јовановић веле у својој историји да је Јелена била ,,од Француске владалачке куће". Г. Стојан Новаковић усваја Данилов исказ, да је краљица Јелена била: „от^ пдешил цдркскл, ОТ1> родд Ж( фро^ж^скл". Вг. Ник. Крстић и К. Мандровић веле да је рођака Балдуина П-ог. Мајков, да је „њемачког рода". Убавкић, да је „Францускиња од царског рода и врло образована". Милаковић да је кћи Балдуина П-ог. Пејачевић и Бранковић је називају кћерју Франачког краља („ Ргапсогит гедгз јШа") и т.д. 1 ) Ствар, пак, о пореклу краљице Јелене овако регулише г. II. С. Срећковић: Краљица је Јелена по оцу своме од франачке породице с1е с1ото Скјеги. Француском краљу Људевиту IX. била је сестра од тетке, а Балдуину П. нека рођакиња.
!) Дан. Жив. етр. 8, 58. — Павл. Жпт. отр. 165. •- Гласник 1ЛП стр. 55. Агк1у Кук. књ. Ш стр. 11. — Гласн. У стр. 49. -— Гласи 1ЛIГ стр. 36—37. — Гласн. IV (XXI стр. 239. — Љуб. Стој. Спом. Ш стр. 100. — Ша®. Раша(. Бе*. стр. 60. — Ковач. и Јован. Ист. стр. 93 изд. 1895—1896. Ст. Новак. Срби и Турди XIV. и XV в. стр. 62. — Крст. Истр. стр. 48. — К. Мандр. Илустр. ист. стр. 92. — Мајк. Ист стр. -29 — Убавк Ист. стр. 109. — Милак. Ист. Црне Горе, стр. 21 —Рајик Ист. II стр. 478. Видаков. Ист. I стр. 107. — 108-11ејач. Шв*. 8егу. стр. 214, 216—217
бесплатно изврше — 50 дин., у случајевима тач. 1. под I. е. Ако никако неће да је бесплатно изврше, те због тога сарана одложена буде, 100 динара; ж. Ако због поквареног материјала, или немања коња, или немања слугу, не буду могли на време сарану извршити 100—300 дпнара. з. За њихово непристојно и опоро понашање и њихових слугу ирема сродницима за време саране од 20—100 дин.; и. Ако послуга буде у неуредном оделу да се уговорачи казне са десет до 20 динара. 11. Све ће ове'казне изрицати и уговорачима Вуковнћу и Нешићу саоиштавати Суд општински у року од 3 дана. Против изречене казне, они ће се моћи жалити само управи вар. Београда у року од три дана по саопштењу. Решење Управино одмах је пзвршно и казна ће се наплатити из њихове кауције. 12. Изречене и извршне казне извршиће Суд ошптински из њнхове кауције у корист општинске касе а они су одговорни лично за све неуредности бшш њихове сопствене, било њихових слугу и заступника. 13. Достава кмета, општинског лекара и службеннка и сродника покојниковог потпуи су доказ за кривицу уговорача Нешића и Вуковића и њихове послуге. 14. Возиоци ће за пренос мртваца, осем сиротннх, (чл. 1.) наплаћивати следећу таксу: а, За проста мртвачка кола са 2 коња 10 динара; б, За кола са ангелима са 2 коња 14 динара; в, За стаклена кола са 2 коња 24 дин.; г, За парадна кола са 4 коња 60 дин.; д, За дечија кола са 2 коња, у којима да буде и места за свештеника, 8 динара. Уза свака мртвачка кола дужни су дати бесплатно Фијакер за свештеника. Дад се употребе кола под о. в. и г. и послуга мора бити униФормисана ; крој Она је најпре, по Балдуинову настојавању била намењена икониском султану у харем, као залога мира и савеза између Балдуина и тог икониског султана. А када, пак, никејски император Ватације уништи тај савез, Балдуин ступи у преговоре са српскнм краљем Урошем и да му Јелену, своју рођакињу за жену. 1 ) Јелена је носила титулу: „ Ђедта с!е Уе1ое, ћос е$1 Музгае Јп^еггогГз , т рагНбиз АЊатае ". У нашој је историји позната под именом „ Брњачка Краљица". Иначе је она називана: 1 €ленл, Јвл-кнд, 1Слј, 1Слачд, "ћлеид, НеЈепа, Не1епа Ргапсгса'}) Драгутииови родитељи својој побожности давали су уобичајени средњевековни израз: у грађењу и обдаривању манастира, у наклоности наспрам цркве и свештенства. Краљ је Урош подигао манастир Сопоћане и Данило јако истиче његову иобожност, преданост Вери, богобојажљивост. Краљица је Јелена била врло лепа, побожна, потпомагала сиротињу инемаштину, „ниште и убоге", обдаривала цркве и манастире п њихове служитеље, (по Троношцу) подигла неке манастире. Данило о њој с великим одушевљењем говори и упоређује је, шта х ) Срећк. Ист, II стр 132. 2 ) Срећк Ист. II стр. 132. Дан. Речи. Ш стр. 517. Пејач. Шз4. 8егу. стр. 199.
униФорме поднеће се Суду општпнском на одобрење, а бро.ј послуге за сарану опредељује се овако: за кола са два коња: један служилац за мртвачка и један за фијакер. За кола са четири коња: три служиоца за мртвачка кола и јеДан за Фијакер. Ако ко захте преко овога и већи број служилаца, он ће засебно и платити. 15. У случају, кад би јевтинија кола била заузета другом пратњом и кад би због краткоће времена немогуће било сачекати, да се иста кола врате за времена, то ће уговорачи Вуковић и Нешић бити дужни без изговора дати скупл>а кола по одређеној такси без икакве доплате, иначе ће бити кажњени са 100 динара. 16. За тачно пзвршавање овог уговора и за извршавање горе речених казни, возиоци су дужни, приликом закључка овог уговора, положити Суду општ. Београдске кауцију од 3 000 динара у вредећим папирима. Њу ће они попуњавати у готовом новцу, увек у онолико, у колико се казнама буде умалила у року од 10 дана, иначе ће Суд општински сгзекутнвним путем из њпховог имања попунити. 17. Вуковић и Нешић нећс се моћи одрећи овог уговора за време његова трајања, нити исти на другога пренети без одобрења општинског суда. На 6 месеци пре истека овога уговора, дужни су да суд општине шгсмено известе, да ли желе, или не, уговор продужити. 0 овоме ће одбор општинскн донети своје решење и њега саопштити у року од месец дана. Не откажу ли на време уговор или не изјаве на време да га желе продужити, или ако не следује у одређеном року решење одборско о продужењу овог уго вора . сматраће се да је исти продужен још за годину дана. 18. Општина задржава овим уговором право да овај уговор откаже уговорачима Вуковићу и Нешићу у свако доба, без икакве накнаде у овим случајевима: а. Кад државна надзорна власт увиди да уговорачи Вуковић и Неишћ не испувише, с Богоматером. Нема сумње да ово силно Данилово одушевљење- и хипербола у упоређењу не долази отуда, што је, можда, она била Данилу II наклоњена, потпомагала га и одликовала још ранијих година. 1 ) Краљ Урош са краљицом Јеленом цмао је два сина: Драгушина и Милутина}) II Драгутиново ро^еае, детињотво, ваопитаае. Последице Драгутинова ваопитања. — Драгутиново достојанство. Уво^еае Драгутина у јавне поолове. — Драгутин на турниру једном. — Драгутиново име у потпису једвог уговора мира. — 0 имену Драгутинову. Урош I Велики у првом браку имао је једну кћер. У другом, пак, с Францускињом Јеленом био је пресрећан: Јелена му роди наследника, коме се, по речима архијепископа Данила II-ог, обрадоваше и родитељи и цела Српска Држава. И његови болећиви родитељи, који су му се тако јако обрадовали, дадоше му име Драгутин, име, у коме су спојили сву своју нежну
!) Дан. Жив. стр' 5,7, 60, 68, 69, 73, 75, 79,87, 88.Ив. Павл. Жит. стр. 164. 2 ) По Пејачевићеву сведочанству (ШаГ. бегу. стр. 218) Орбини узима да је Урош I имао четири сииа: Драгутиш Лредислава, Милутнпа и Стсфана. То се исто узима н у коментарима Качићева Каи^оуогл 1Ј§ос1по{?а ^агоЈа 81оујпако^а (Дубр. едиц. од 1861. год стр. 50—52.