Београдске општинске новине

Број 35

— 143 —

Год. XVI

њавају дужност, коју овим уговором на себе примају. б. Кад они буду толико кажњавани, да се из њиховог имања кауција више допунити не може. 19. У случају чл. 21- под а, кауција ће им пропасти у корист општинске касе без икакве парнице, а њихов материјал општина одузети и њиме се бесплатно служити до год се не снабде са довољним срествима за пренос мртваца. Тај возни њихов материјал неће бити општина дужна откупљивати, али ће коње, док се њима служила буде, о своме трошку ранити, а таксу у своју корист наплаћивати. 20. Вуковић и Нешић дужни су откупити сва општинска мртвачка кола са прибором, по процени, коју ће извршити одређена комисија решењем одборским од 22. Јануара, 1898. год. АБр. 751. у коју ће ући и један проценилац од стране уговорача г.г. Вуковића и Нешића и исплатити општини процењену вредност овако: једну четвртину да положе одмах, а остале три четвртине да исплате у месечним ратама за једну годину дана. 21. ОпштинаБеоградска задржаваправо преноса до гробља оних мртваца, који су услед заразних болести умрли, која се сарана врпш сходно особеним санитетским правилима. Пренос оваквих мртваца они ће моћи вршити само према писменом одобрењу надлежне санитетске власти и општинског суда онако, како наредба гласила буде. 22 Овај уговор неће сметати да и други грађани врше пренос мртваца по одобрењу општине, нити крњити општини право, да и са другим лицима овакав уговор, а под истим условима, закључи. У том случају бесплатан пренос мртваца вршиће сви уговорачи (сопственнци мртеачких кола) подједнако и онако, како суд општински наредио буде, према овоме возни материјал моћи ће се, ако Вуковић и Нешић захтевали буду, умањити, — за-

родитељску л>убав, своју наду, своје јаке религијозне осећаје. 1 ) Према ондашњем начину васпитавања и савременом духу, Драгутин, о коме су се родитељи тако јако бринули, и није могао друкчије васпитање добити, до чисто религијозно. Поред његове мајке, чију про■свећеност и хуманитарност тако јако истиче архијепископ Данило, учитељи су му били кадуђери. Велика родитељска љубав и попуштања, учинила су Драгутина човеком слабим, несамосталним и врло поводљивим страним саветима и утицајима; а религијозно васпитање оставило је дубоки траг у његовој души: Он је благ, тих, побожан и, шта више, аскет, прави бигота. И то религијозно васпитање, које је на себи носило потпуни песимитички характер у духу Хришћанске Р.елигије, главни је мотор, као што ће се то доцније видети, у неким његовим одлукама, корацима и раду његову. Еада је Драгутин дорастао, краљ му јеУрошдао титулу МлађиКраљ; почеога уводити у државне послове; у свечаним приликама давао му место и уважење достојно једног краљевског престонаследника. Да је ово све доиста било, налазимо потврде у потпису уговора мира, који је 25. Јунија

!) Дан. Жив. стр. 11—12. — Павл. Жит. стр. 165—166.

шта ће наредба суда следовати, без које неће се смети материјал умањити. П. У овој цељи начињена су три равно гласна уговора, од којих ће један бити код општине Београдске, други код уговорача Вуковића и Нешића, а трећи код Управе вар. Београда. Трошкови око потврде уговора пашће на терет уговорача Вуковића и Нешића. Овај ће се уговор обзнанити грађанству и свакоме кварту по један препис послати. АБр. 5770. Септембра 1898 године у Београду, Уговорачи: За општину Београдску председник: П. Д. СтевановиИ с. р. Биљан ВуковиК с. р. Коста НешиК с. р. Да су општина Београдска с једне и г.г. Биљан Вуковић и Коста Нешић овд. које потписати лично познаје, овај уговор, који су између себе лично закључили и на оверу поднели, у свему за овај пред влашћу пвдзнали — кв. варошки по сравнењу и наплати таксе тврди. № 8102 19. Септ. 1898 г. . Београд. За члана кв. варошког писар, (М. II.) С. М. ПочовиИ с. р.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Оеагембра 18У8. Председавао председник г. Н. Д. СтеваноБиК, присуствовали чланови суда: г. г. Б. Рајић, Ст. Ивковић и Коста Симић, од одборника били: г.г. Др. Стеван Марковић, Др. Лаваревић, М. Савчић, Евг. М. Чоловић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, 1\ииша Стојановић, Стеван Максимовић, Васа Николић, Ђ. Димитријеви}), Ј. М. Јанковић, Н И. Стаменковић, Рианић, Др. Леко, Р. Драговнћ, Стеван Миљковић, Милутин Ј. Марковић, Д. М. Ђорђевић, Милован Миленковић, Милан Арсенијевић, С. Ј. Азријел. I Прочитан је записник одборских одлука еедниде држане 10. Сентембра 1898. г. и примљен је без измена.

1271. год. угарско-хрватскн краљ СтеФан У закључио са чешким краљем Отокарем II. У том се писменом уговору мира у потпису спомиње поред именакраља Уроша и име Драгутиново са атрибутом јитог гех Зегугае 1 ) Још у једној свечаној прилици на неколико година пре тога, налазимо Драгутина уз раме његова оца. Угарски краљ Бела IV надао се, да ће спријатељење са Отокарем П бити залога Пожунског Мира. С тога он испроси за свог млађег сина Белу, хрватског бана, Кунигунду Бранденбуршку, нећакињу ОтокараП. Светковину венчања са турниром, о чему се толико припремала оба двора и у напред разглантавало, била је 1264 г. 5 Окт. по новом на лепом месту, на утоку Фишаве у Дунав, три миље ниже од Беча. Међу сјајно одевеним витезовима и ле-

!) Сам потпис тог уговора мира илуструје међународне појмовв ондашњих Арпадовића, који су се врло брижљиво потписивали: 1>с.1 дгас1а Нипдагге, ј Оа1таслае, Сгоасгае, Ватае, Хеп:/ае, ОаИсгае, ^о/Јотегчае, Сотапгае, Ви1да^гае^пе гедез итд итд. У том се потпису, поред миогог којечега спомиње и: ...,-ТЈгопит гедет Зегигае е/. 81ерћатт [Шиз ешз, јипгогет гедет 8епгае, депегит то8(гит Види и ср. Тћејпег Моп. Нип^. 1 стр. 303. — Ј. В. ТкаШс: Моп. Мб!. Н§. ге§ С1У. 2а §г. е1с. Уо1. I 2а§г. 1889. стр. 56, 108. Тћет. Моп. Пип§. I стр. 244, 295, 300 итд. —Кук. Агк. св. VII стр. 19—21. — Пејач. Н184. 8егу. стр. 221—222. — КШс Роуј. Во.чпе стр. 86.

II Одборник г. Стеван Максимовић примећује, да би добро било, да се може сгока продавати и у остале дане а не само уторником и петком. Председник је изјавио, да је одбор ова два дана одредио за марвени трг у Београду, а ако ко дотера и у друге дане стоку, —- трг му неће бити затворен. Ш По прочитању акта Управс вар. Београда и љених одељака АБр. 6344, 6412, 6357, 6385, 6615 и 0616, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Светозар Гавриловић бив. чиновник монопола, доброг владања и средњег имовног стања; да су му непознати: Мирко — Марко Стевановић — Тиквић, коцкар Марко Томајек бив. ппсмоноша, Василије Нешовић бив. чувар осуђеника, Владимир Алексић келнер и Стоја жена Спасе Вељковића овд. таљигаша. IV Председгшк износи одбору на мишљеље молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 2666 2678, и 2751, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Јовану Б. Мирковићу бакалину, Д-ру Стевану Марковићу за Ђорђа Папанаска и Д-ру Славку Ј. Грујићу могу дати тражена уверења о њиховом породнчном односу. V Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 15. Септ. о. г. АБр. 6410 одредио цену лебу од 23 паре по килограму а да се леб продаје по 25 пара у тежини јјод 1087 грама, пошто је цена житу за прошлих 15 дана била 14 динара. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског, VI Председник извештава одбор, да се одборска комисија са процениоцем, одређеним од Б. Вуковића и К. Нешића, проценила ствари што се имају уступити Вуковићуи Нешићуито:4 маске ] пим и поноситим дамама уз краља Белу били су и Урош и његови синови Драгутин и Мидутин. 1 ) Ту су Урошеви синови имали прилике да се упознају са западњачким витешким забавама, којих је било и у наше средњевековне властеле. 2 ) Ту су се, можда, западне даме чудиле кожуху и простом народном оделу Уроша 1-ог; симпатисале мирном и сањалици Драгутину, а одушевљавале се дрским и ионоситим Милутином. Пре него што бисмо завршили ову главу, мислимо, да је овде најприродније место проговорити штогод о имену краља Драгутина. Данило Дра^утина редовно назива краљем Сшефаном, а на крштењу, вели архијепископ Данило, добио је име Д-рагушин. Неки га летописи називају и Сшефаном и Драгутином, а неки или само Драгушином или само Стефаном. 3 ) (Наетавиће се)

!) Т. 8ш1 с . Роуј. Н гу . I. стр. 358—359. Смичиклас врло лепо описује ту свечаност. — Вауоиз. Ш8{. <1ез Ноп^гоЈа I стр. 277, 284—285. 2 ) Ст. Новак. Ст. Срп. Војека стр. 97—111. 8 ) Дан. Жив. стр. 11 —12 и.т.д. —Ив. Навл. Жит. 165—166 и т.д. — Љуб. Стој. Спом. Ш. стр. 94, 100, 103, 105, 125, 139. 150. — ШаФ. Рата4. сгр. 52.