Београдске општинске новине

Број 36

— 146 —

Год. XVI

општине и г. Милана Симића, управника општинске трошарине о његовом службовању с тим, да ако одбор не жели, да се ово уговорно стање и даље продужи, да се има отказати на три месеца раније. По саслушању овога и по нрочитању наредбе председника АБр. 6384, одбор је решио, да се уговор, закључем са г. Миланом Симићем, управником трошарине о његовом службовању откаже. 0 даљем службовању г. Симића, да се другом приликом решава. ХШ Одбор је одлучио, да се решавање о понуди Косу-а и Мариновића за зајам и радове, одложи за другу коју седницу. IX По прочитању молбе Стевана Стојановића АБр. 6605, ђака нрашке конзерваторије, којом моли за помоћ, да би школовање могао продужити, одбор је решио, да се Стевану Стојановићу изда из општинске касе а из партије на светковине и заветине као помоћ једна стотина Форината аустр. вредности, којом сумом има платити школарину за ову годину.

РЕДОВНИ САСТАНАК 1 Октобра. 1898. год. Продседавао председиик г. П. Д. Стеванови!); присуствовали чланови суда г.г. Б. Ј. Рлјић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Стеван Максимовић, Вас* Николић, Р. Драговић, Евг. М. Чоловић, Др. Стеван Марковић, Н. И. Стаменковић, Глиша Стојановић, Дамњан Стојковић, Милутин Ј. Маркоеић, Голуб С. Јањић, М. 0. Петровић, Др. Леко, Коста М. Ђурић, Стеван Мил>ковић, Ризнић, М. Савчић, К. Н. Лазаревић, М, Арсенијевић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 24. Септ. 1898. год и примљен је без измена. II Одборник г. Ст. Максимовић пита: а.) зашто се не изврши регулисање „Варош капије" и не изврши подела плацева; б.) зашто се не позове одборска комисија, да одреди места за дрварска слагалпшта и в.) зашто набављена дрва за гориво год. Нејачевић узима да се Драгутин оженио 1269. г.; али он не саопштава на основу чега он ту годину утврђује као годину Драгутинове женидбе. 1 ) Чија је кћи била Катарина Д рагутинова жена, споменици и историчари неки не слажу се потпуно у исказима. Знатно је, пак, то што се у свима налази характеристична једногласност, да је Катарина била кћи маџарског краља. Данило вели, да су родитељи Драгутину узели „кћер од царског племена а маџарске народности", „д^штфи 0111 племаи 1|<1риск<1, 1€ЗМК<1 же оугркскллго".) Врхобрезнички Летопис, Троношац и Бранковић узимају да је Катарина кћи маџарског краља Владислава IV - ог Куманца (Сћип Ј .ј(11%1 о , КасИзГаиз Сћипш ), кога Троношац назива „Кр8нллсдо" (место: Кунласло, 1)г. ШаФ.). Пејачевић, пак, готово полемишући са Бранковићем, на основу познатог писменог уговора од 1271 год., вели, да је краљица Катарина била краљу Владиславу не кЛи, него сестра. Катанчић узима да је Драгутин имао за жену Јелисавету, кћер маџарског краља СтеФана У-ог. По Пејачевићеву сведочанству и Лукарије узима да је Драгутин био ожењен овом Јелисаветом ( ЕШаке1ћа). 2 ) !) Пејач. НЈ8(;. 8егу. стр. 221—222 -) Дан. Жив. стр. 13. — Павл. Жит. стр. 167— 168. — Гласн. V стр. 49, 174. — Љ. Ст, Спом. Ш. стр. 100.

стоје још на улици и не уносе се у авлије појединих одељења. Нредседник је одговорио, а.) да се на извршењу регулације „Варош капије" ради; б.) да ће се поменута комисија сазвати одмах и в.) да је комисија привучена и сложена дрва прегледала и поднела извештај, да иста не одговара}у погодбама односно слагања али да лиФеранти не пристају на овај извештај и због тога дрва од општине још нису примљена. Ш Одборник г. Милут. Ј. Марковић примећује, да Ђорђе Вај®ерт још и данас ужива општинско земљиште између његове пиваре и мокролушког потока, а да у овогодишњем буџету општинском није предвиђен никакав приход од тога, као што је то увек до сада било. Председник је изјавио, да у име суда прима ову напомену и да ће извидети и урадити што треба, да се интереси општински заштите. IV Одборник г. Глиша Стојановпћ саопштава, да ошптински органн наплаћују по 0 - 20 динара од сваких кола која на марвени трг до)>у, а да се на другим трговима то не чини. Председник је одговорио, да се та наплата врши само од оних, који са својих кола крчме робу и да се та такса наплаћује у име пијачарине. На другим трговима се то не чини с тога, што се тамо наплаћује пијачна такса. V По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6679, 6673, 6807, 6804 и 7034 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Ванђел Карамфиловић, каФ. овд. доброг владања и средњег имовног стања; да су му непознати: Андреја Стојановић, званичник жел. дирекције, Божа Јовановић Фризер, Лепосава жена Михаила Видаковића служитеља, Живко Лазић писар адвокатски, Јован Недељковпћ звани Регула

Ну, чија је кћи краљица Катарина: поп сН§рп1;апс1тт1; јер је у данашњој српској историограФији, на основу познатог писменог уговора мира од 1271. год. са свим утврђено: Да је Драгутин био ожењен унуком маџарског краља Беле ТУ-ог, а ћерком маџарског наследника престола, хрватског краља и за неко време штајерског војводе, доцније маџарског краља СтеФана У-ог. СтеФан је У. био ожењен Јелисаветом, ћерком несрећног куманског војводе Кутена, који би у инвазији Монгола под БатуКаном од Маџара убијен, осумњичен издајством и уходством. 1 ) Већина наших споменика никако Драгутпнову жену не зову Катарином , него или Каталеном, Каталином или Кашеленом. Тако је Данило назива, а исто тако и неки од летописа (као: Сеченички, Врхобрезнички и др.). Неки пак талијански споменици називају је или Катерином (Са/ћеггпе) или Кателином (СаГћеИпе) Гласник Ш стр. 56. — АгкЈу. Ш стр. 11 —12. — Гласн. IV (XXI) стр. 239 — Пејач. бегу. стр. 217, 221 222. — 1-Нагте IX стр. 77. — КШс Роуј Возпе стр. 86 ■—87. — Видак. Пст. I стр. 109. Ј ) Срећк. Ист II стр. 151—152. —- Ковач. и Јован. Иет. стр. 03. ед. 95/96. г. — 8гшс. Ро\ј. Нгу. I. стр. 355 —356. Мајк. Ист. стр. 29. — Кал. Ист. стр. 43. Крст. Ист. стр. 49. — Пон. Ист. стр. 44. — Милој. Одл. стр. 117. Убавк.. Ист. стр. 113. — Милак. Ист. 14. 2 ) Дан. Жив. стр. 13, 97. ■— Павл. Жит. стр. 168 226. —■ Гласн. IV (XXI) стр . 239. — Љуб. Стој. Спом. Ш стр.

зидар, Милан Јовановић „Танцигер" зидар и Тоорђе П. Јовановић обућар. VI Председник износи одбору на мишљење молбе, кбјима се траже уверења о иородичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 2821 2888, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Тих. Ј. Марковићу за Персиду Ј. Мариновић и Јелени Ђорђевић и Велимиру Петковићу могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. УП Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 30. Сент. о.г. АБр. 6796 одредио цену лебу за прву половину месеца Октобра на 24 паре дин. но килограму, а да се леб продаје по 25 пара утежини од 1042 грама, иошто је цена житу за прошлих 15 дана била преко 15 динара. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског. На предлог Управе општ. тношарине, а ради извршења решења одборског од 24. Сент. о. г. АБр. 6393 односно контролисања јачинс вина, што је на приватном руковању, одбор је решио, да одборници г.г. Др. Стеван Марковића, Глиша Стојановић и Дамјан Стојковић са управником општинске трошарине и општинским хемичарем измере јачину свег вина, што је код приватних на слободном руковању и да поднесу извештај Управи трошаринској ради даље употребе. IX По нрочитању молбе Мих. Јовичпћа и Сина АБр. 6238 иизвештајаУправе трошаринске АБр. 6546 којом траже да у место артија од вредности даду своје непокретно имање за сигурност неплаћене трошаринске таксе, одбор је репшо, да се ова молба одбаци. X По прочитању молбе Косте Николића апотекара АБр. 6460, да му се одобри двомесечни Да Урош I Велики потражи пријатељство и сродство у маџарског краља, да маџарски краљ ступи у пријатељство и сродство са српским краљем Урошем, изгледа да су н један и други самим околностима били нагнани. Маџарска је онда била велика и силна држава, на коју је Урош по1еп8 уо1епв био приморан рачунати. 0 томе лепо резонују г.г. Ковачевић и Јовановић. По њима Урош, -желећи да обезбеди северне границе своје државе и скоро заузети Хум и да у згодној прилици завлада Мачвом, потражи пријатељство у маџарског краља. 3 ) Урош је, дакле, у интересу интегритета Српске Државе и успеха својих завојевачких планова на северу своје државе потражио пријатељство у маџарског краља. Ну, поред овога, изгледа, да је још једна ствар покретала Уроша на тражење пријатељства и савеза са маџарским краљем. Из историје владавине Уроша Великог знамо све односе, које је имао Урош1 са Балдуином П-им (1237 —1261), Јованом Анђелом Комненом, с никејским царем Ватацијем, с епирским деспотом Михаилом, с Дубровчанима, с бугарским царем Ми-

129—135, 95—99. — Дан. Реч. I стр. 442. — Гласн. Ш стр. 28. Ка<3. ХУШ стр. 223. 2 ј Ист. стр. 100 изд. 189!. и стр. 92 изд. 95/96. год.