Београдске општинске новине

Број 16

— 64 -

Год. XVII

основу § 442. грађ. суд. поступка изводи следеће закључке као основу пресуђењу: 1. Између оиштиие и трамвајског друштва постоји уговор засебне врсте —- на име смеша земљипгта и капитала за подигнуће трамваја као провозног — саобраћајног — средства у рејону града Београда, (чл. 1. уговора под А. општих услова). Земљихпте је општинско, а материјал за постројење трамваја својина је друштвена. По том уговору целокупна израда трамвајских кола, заједно са осталим прибором, сматра се у основу као општинска својина (чл. 20, 21, и 23, уговора под Б. детаљних услова) али с тога, што је друштво употребило свој капитал, односно материјал за постројење возова на трамвајским пругама, и тиме остварило предузеће у корист општине, добило је по уговору право бесплатне употребе тих возова за 45 година. Облик тога уговора употребе оснива се на прописима грађ. законика, који важе о уговорној смеши предмета и о закупу (§ 186. у вези са § 278. и 705. грађ. законика). Одредба § 681. грађ. зак. ујемчава употребу закупљеног предмета уживањем „без препоне", из чега се изводи дужност за сопственика, да ову препону уклони када се појави. По томе, што је општина сопственик трамваја, а друштво само уживалац у Форми закупника, ако би се у опште могла дозволити трошарина на трамвајска кола, била би у исто доба неминовна ова алтернатива: или да општина као уговорач ослободи друштво трошаринске таксе, и тиме уклони „препоне" уживању или да је себи плаћа на своју ствар, што је противно појму својине. 2. Битни је услов сваког уговора специјалисање права и дужности уговорача. Што није уговором предвнђено, не може се изводити као право, ни претпоставно истављати као дужност за појединог уговорача (§ 536. грађ. зак.). Друштво није уговором оптерећено трошарином. То се не да извести на његову штету, ни тумачењем уговора; јер је по судској херменевтици, у сумњивом случају закона претпоставка увек на страни онога, од кога се нешто тражи или одузима, или му се намеће, а то је овде трамвајско друштво. 3. Друштво има право вожње у реону општине града Београда до Новог гробља и Тоичидера. Под овим реоном узимљу се крајњеграницеопштинске територије (атара) без обзира на њене Финансиске међе, које по потреби могу бити повучене даље или ближе, као што је овде случај. Ново гробље и Топчидер, као поседи града Београда, и у административно-политичком смислу, и по намени употребе или уживања, сматрају се као саставни делови београдске општине, у којој друштво има непоречног права вожње по уговору са општином. Тачним обележјем тих места, санкционисано је дакле и право друштва наексплоатацију, којане може бити сметана ни оитерећивана општинским дажбинама, док год се врши у реону (атару) општине по уговору (§ 16. грађ. зак.). 4. Наплата трошарине ограничена је само на иредмете или ствари, које у месном саобраћају служе као дневне намирнице, или су трговински артикал у цељи

продаје. Овако специјалисање предмета трошарине, обележено је јасно и довољно одредбом чл. 1. закона о трошарини од 12. Јула 1893. год. збор. Х1ЛХ стр. 245). Само теретни возови са робом на обичним колима по већем или мањем обиму, подлеже трошарини у смислу тач. 63. и 64. тариФе, о наплати трошаринске таксе од 17. Јула 1893. год. Трамвајска кола по грађевинској конструкцији и обиму, нису ни обична кола ни товарни теретни возови, но су само велика провозна местна средства личне угодности; и за то, употребљена у напред обележеним границама, не плаћају никакву трошарину, јер служе само за бољи и бржи саобраћај. 5. Но баш да се и дозволи, да општина има права на ову трошарину, ипак није друштво дужно да је плати зато, што је од тога ослобођено последњим ставом чл. 5 уговора, ко.јигласи: „Оиштина ослобођава концесионара и шрамвајско иредузеИе од сваког оишшинског приреза ." Израз овога става „од сваког приреза", по мњењу избранога суда, представља у најширем смислу појам о искључењу сваковрсне опгатинске дажбине, како универзалне тако и посебичне природе, а не претпоставља само лични или стварни намет по стопи државне порезе (чл 38. а,*' х '** закона о општинама). Разликовању које чини тужена општина између приреза и трошарине по начину порезивања, оскудева у овом случају уговорна одређеност; и за то се у сумњивом случају реч „прирез", мора узети у његовом најширем значењу, као што га и Суд узима на основи чл. 1. закона о трошарини, у коме законодавац и оптерећење намирница и продајног материјала и т. д. сматра као дажбину — порезивања. Са наведених разлога, ова трошарина нема основа ни у закону ни у уговору, а неда се извести ни из природе трамвајског предузећа, и за то избрани суд налази: да оиитина града Веограда није у ираву да од шрамвајског друштса наилаКује шрошаринску таксу. Пошто се спор води о разумевању и правилној примени чл. 5. уговора, избрани суд сматра, да су обе стране обвезане на плаћање дијурне судијама и деловођи, и да свака треба да сноси своје трошкове. На основу свега изложенога са обзиром и на чл. 29. уговора избрани Суд Пресуђује: 1. Да оигитина града Београда ирема уговору о концесији за шрамваје, нема ираво да наилаЛује никакву трошаринску шаксу од шрамвајских кола, која ирелазе шромаринску иругу. 2. Да обе парничне стране сносе заједнички, по пола дијурне плаћене судијама и деловођи и свака своје трошкове. 3. Пошто је пуномоћник тужилачке стране за 12 седница избраног суда (рачунећи ту и 23 тек. месец, као дан протоколарног саопштења ове пресуде), положио припадајућу дијурну у 1344 динара, одчегасу поједине судије и деловођа примили своје делове, — то је тужена општина дужна да накнади друштву половину горње сумет. ј.шест стотина седамдесет и два динара.

Ова је пресуда одмах извршна. У здању суда општине града Београда 22. Марта 1899. год. у Београду. Председник избраног суда В. Јованови! с. р. Чланови: Алекоа С. Јованови^ с. р. касац, судија. Ђ. С. Новакови! с. р. адвокат Мил. С. Мости^ с. р. адвокат К. Н. ЖивковиЕ. с. р. инжињер Деловођа ДрагиЈ Павловиб с. р. Иисар Миниот. Правде.

0 Б Ј А В А На основу правила о уређењу еснаФа димничарског, одбор је општински изабрао 6 димничара за вар. Београд, који су по квартовима овако распоређени: За кв. варошки: Ла.мберт Клузачек старији; за кв. теразијски: Сима БркиИ; за кв. врачарски (без кнез Милошеве ул. с обе стране, од каФ. Лондона до краја): Марија АлексиК удова; за кв. палилулски: Алекса ДебељевиК, за кв. дорћолски: Риста МилишиЛ; за кв. савамалски (са кнез Милошевом улицом, с обе стране, од каФане Лондона до краја) Ђорђе ДебељевиК. 0 овоме се извештава грађанство ради знања и управљања с тим да овај распоред вреди од 17. априла о. г. изјутра. Од суда оиштине београдске, 15 аирила 1899. год. у Београду, АБр. 3001.

0 Б Ј А В А Суд општине града Београда, ставља грађанству на знање, да је на основу одлуке одбора општинског од 4. Марта т. гпод АБр 1441. концесионар за чишћење нужника и помијара Димитрије Стојановић овд. за време од 1. Јануара ове па до 1. Јануара 1902. год. Цена је за овај рад утврђена на шест динара од кубног метра (0'30 дин. од акова). Концесионар станује у улици Цара Уроша бр. 45. Од Суда општ. града Београда 8. Априла 1899. год. АБр. 1441. ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње шш мањег дућана са собом — — — — — — 025 д„ 2. Од две иди три собе са кухињом иди већег дућаиа са магазом — — — 070 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штаде — 1'50 д„ За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом — — — — — — 0*20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д.. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале —• V— д. Од суда ошптине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевика.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ