Београдске општинске новине
Бро.ј 16
63
Год. XVII
мете плаћања трошаринске таксе у тим данима. Тужилачко друштво нема право на ослобођење од ове трошарине, јер то није предвиђено уговором, као што је учињено у уговору између општине и друштва за електрично осветљење. Друштво треба да се осуди на плаћање парничних трошкова с тим да плати заступнику општине 600 динара на име овог рада. 3. Тужилачка сгирана навела је: Речи „прирез" у уговору не може се дати онај уски смисао, који јој општина даје, већ се под тим подразумева све оно у опгате, што општина наплаћује за подмирење својих потреба, што у погледу на општину потпуно одговара значењу коју реч „пореза" има у свом широком смислу за државне ФИнансије. Да је речи „прирез" у уговору дат овај смисао, види се јасно из првог концепта уговора, писаног на Француском језику, где је записано, да општина ослобођава концесионара ,,(1е 1аиз 1ез гтрди " што значи: од свију општинских пореза; а да је ово била намера уговорача, несумњиво је још и по томе, што када се речи „од сваког општинског приреза" не би дао овакав значај, друштво не би по уговору о концесији било ни од чега ослобођено. Па чак и кад не би ни постојао чл. 5. у уговору, ипак општина не би имала права наплаћивати ову трошаринску таксу од трамвајских кола, јер је друштво добило концесију за ексилоатацију шрамваја у Веоераду и његовом ашару , што значи, да је друштво примило на себе обвезу да уведе трамвај у оштинском атару, а не само у реону варошком, па када је друштву дата таква концесија, онда како би друштво ту повластицу могло да употреби, када би општина, после утврђених погодаба, ставила баријеру између крајњих тачака експлоатационих, наплаћујући од друштва ма какву таксу за то, што друштво по уговору употребљава своје право на хгонцесију и врши своју дужност према општини. По чл. 1. закона о трошарини од 12. Јула
1893. год. који гласи: „храна људска и сточна, пиће, гориво, материјал за осветлење и грађе, могу се иорезаши у корист државне касе, нарочишом иорезом која се зове шрошарина. и Из ове законске одредбе јасно излази: да реч пореза има широк значај, да обухвата и трошарину ; и кад је државна трошарина једна врста пореза, онда је без сумње и општинска трошарина врста општинског приреза. Да је намера уговорајућих страна заиста била да се концесионар ослободи плаћања трошарине, тврди се поред наведеног и тиме, што је друштво за то примило на себе другу обвезу да одржава и поправља калдрму, да и сама природа правнога по сла захтева, да се друштво овога намета ослободи. Осим тога у трошаринској тариФи која је утврђена Краљевим указом од 1. Јуна 1893. год. посебице је побројано све на шта се и колико се плаћа на трошаринским станицама. И док она у својој последњој XII групи под „Разно" а у редним бројевима 62, 63 и 64 именује и тариФира све разне врсте кола, као: сељачка кола, проста, товарна, таљиге, Фијакере и т. д. дотле о трамвају и трамвајским колима која су већ постојала, и вршила службу у атару општине београдске, дакле изван граница трошаринских ни покена нема. Па кад у овој тариФи није предвиђена наплата трошарине, онда тужена општина није имала права мимо Краљевског указа наплаћивати трошарину од трамвајских кола, одређујући произвољно стопу трошаринску по (>60 дин. од кола, коју она може произвољно на овај начин повећавати, кад и како за сходно нађе. 4. Тужена сшрана одговорила је: Општински прирез има своје постање у закону о општинама и примењује се у извесним одређеним случајима, кад остали општински приходи не могу расходе да покрију. Он није перманентан, већ периодични терет на грађане, док општинска трошарина начелно је установљена законом од 1884. год. а уведена у живот 1890.
год. и служи за намирење особене потребе, па се за то удара не на пореске личности општине београдске, но на све што у Београду живи, и које је оптерећење трајно. Последњем ставу чл. 5. уговора, дакле у коме лежи тежиште спора, не може се коментарисањем давати шири значај. Тумачење његово као и изналажење шта су уговорачи хтели с њиме, може бити само у случају нејасности уговорних одредаба, а онде, где је уговор јасан, да о њему нема никакве сумње, суд га не сме преиначавати ни истраживати намеру уговорача, као што се то види из наређења §. 536. грађ. законика, којим законодавац упућује уговораче, да „уговор ваља да буде јасан, разумљив и оиредељен. с ' По овоме законском пропису, суд се не може упуштати у тумачење смисла уговора, и полазећи са те законске поставке, Суд не може чл. 5. последњем ставу, који ослобођава концесионара „од сваког оишшинског ириреза и давати шири значај и ослободити концесионара и од илаЛања шрошарине. Спорна тачка уговора и сувише је јасна, и о њој не може -бити другог тумачења но онаквог, како сама гласи, јер се уговор за то и пише, да се шачно одреде и ушврде иогодбе уговарајуЛих сшранака. Сам тај Факт, што општина није у тариФи трошаринској поменула трамвајска кола, не може ослободити друштво од плаћања трошарине, јер то није ни требала учинити, пошто су трамвајска кола ушла у категорију кола под тач. 64. поменуте тариФе. И саонице нису ушле у тарифу, па опет се за њих плаћа такса при улазу као и на кола. Моли да се друшто одбије од тражења. Судски разлози : Пошто су прочитана парнична акта и судије измењали разлоге, о појединим наводима парничара, приступљено је гласању о спорном питању у цељи пресуђења, што је извршено по прописима грађанског судског поступка за изабране судове. По овом гласању изабрани суд по свестраној оцени извиђених околности на
била да у срећном исходу рата противу Уроша I земље у тим обележеним границама стално присвоје. Урош I у уговору мира са Дубровчанима од 23. Августа 1254. год. признаје им право само на оне винограде, које су имали у време смрти краља Стевана Првовенчанога а да суд расправи за оне винограде који су посађени иза те линије. 1 ) Доцније, 1289. год. краљ Милутин повељом у Призрену и краљица Јелена у Котражи потврдише Дубровчанима само оне „земље, винограде и орнице", што су имали за краља Уроша I. 2 ) По Растићу, Дубровчани су 933. год. задобили групу острва ЕлаФита: Колочеи, Лоиуд и Жуиану, а 940. год. Жрновницу, Бргаш, Груж, Реку, Зашон и један део Шумеша^) али је ова Растићева хроно-
!) Мошшеп1:а беЛнеа § Х1А^1. стр. 45—46. ...„^(МЛЈ и киногрдде што сте дркждли до 8мрктига гоСПОДИН4 МИ 0)Т1}Ц4, ДЛ СИ Н) ДркЖИТЈ, л то ТОЛД ШТО С( НЛИД« послгено КИНОГрДДћМИ или 3«мле присммш, дд се сНдом^ иснпрдки, дл што с8д кпж? Кр4Л«КкСТК8 ми, к8ди крллекксткб ми, што кдмк покдже, то кдме.".... 3 ) Мотшеп1а бегМса § БУШ.стр. 55;§1ЛХ. стр. 56. 3 ) Мопишеп(а 8рес4аи4Ја уо 1. XXV. стр. 27. •— Чуднозато је, да В. Макушев, узима да су Дубровчани 1050. год. добили од хрватског краља Отевана КресимировиКа (?!) Жрновницу, Груж, Реку и Затон а 1080. год. од „далматинског краља Силвестра" (?!) Колочеп, Лопуд и Жупану. (Аналистичке бајке примљене за историске истине). Матерхалн с. 4. Изсл4довашл стр. 3—5.
логија са свим погрешна. Још за краља Стевана Првовенчанога (1220—1227) Река и Жрновница биле су у политичкој Србији. 1 ) Кад им је српски краљ Владислав (1233 —1243) опростио могориш за Жрновницу, 2 ) вероватно да су тада Дубровчани дефинитивно завладали Жрновницом. По једној дародавној повељи, која је постојала још у време СераФима Цревића (-{• 1759. г.}, краљ је Бодин 1100. год. завештао бенедиктовском манастиру на острву Локруму један део Шумеша (0Нопсће{;о). 3 ) Ту легацију краља Бодина помиње и Растић с додатком, да су ту донацију локрумском манастиру потврдили и краљ Ђорђе Бодиновић, његова мати краљица Јаквинта и њихов рођак Градиња. 4 ) По Растићу, Дубровчани су1151.то&. задобили Млет: 5 ) а око средине ХШ. века Ластовљани се добровољно потчинише Дубровачкој Републици. 6 ) Растић, свакако, греши, кад узима да су Дубровчани добили
') Мопишен1а ВегМса стр. 10. 2 ) МопишеШа ВегМса § XXXIII. стр. 27. 3) В. Макушев1,, Изслидоваша стр. 4. (Да та повеља није била кавав калуђереки ФалсиФикат?) 4 ) Мопитеп(;а 8рес1ап(;1а то1. XXV. стр. 48. 5 ) Мопитеп^а 8рес1ап11а уо 1. XXV. стр. 51.; упор. страна 87. в ј Бг. К. Јиречек, Бхе НаиДе1884га8зеп стр. 14. и нота 5. — Упор. В. МакушевЋ, Изсл^довашл стр. 4, 181; — и Мопиш. 8рес1 уо 1. XXV. етр. 105.
Млет 1161. год., јер постоји повеља, којом Стеван Првованчани даје манастиру Св. Богородице цело осшрво Млеш и др. 1 ) Доцније ту донацију свога деде потврди краљ Милутин (1282—1321). 2 ) Тек 1357. год. 10. Априла цар Урош даде острво Млет Дубровчанима Басешу, Баринчелу, БиволчиЛу и Трииешу Михови&у БуИиЛу. 8 ) Како Мајков мисли, до смрти цара Уроша Дубровчани нису могли владати Млетом, но су га само уживали. 4 ) Најзнатније проширење сво.је територије Дубровчани учинише у XIV. веку, када куповином од српског краља задобише Сшонски Раш , земљиште у приморју од Превлаке до дубровачке међе и острво БосреИницу на ушћу Неретве. 5 ) (наставиђе се)
!) Мопишеи1а 8егМса § XVII стр 8 -10. а ) Мопитепи ВегМса § БХХ стр. 71. 8 ) МопитегИа ВегМеа §§. СХ1Л. и СХШ1., страна 158—159. — Упор. Г)г. К. Јиречек, В1е Нап<1е18в1 ;га88еп стр. 14. и А. Мајков, Иеторија Срп. Народа стр. 204—205. — У дубровачким Књигама Ре#ормација ја сам наишао на једну одлуку, чији је датум, према овим повељама, загонетан. Велико Веће 1301. год. 15. Септ. решава: ...„(^иоЛ ассгрга(иг гпии1а Ме11г1е рго сотипе ВадиаИ, ћа1еа( гедгтеп (ИсЛае тзиХае, аоХ го1ип(а(ет (1от. сотг(Гз е( зиг соп8сгШ. и Мопит. 8рее4. уо 1. XXIX. стр. 5. (Да овде није"знаменита писарека погрешка : 1301 место 1361'?) 4 ) Историја Српскога Народа стр. 205. б ) Мопишеп1а ВегћЈса стр. 104. — Мопит. 8рес4. уо 1. I. стр. 398.