Београдске општинске новине

Број 18

— 72 —

Год. XVII

V. У ниже именованим улицама могу се оваке грађевине подизати и оваке радње држати (чл. 19. грађев. зак.) и с лица улице и у дворишту: 1. Сарајевска ул. од Топџијског Трга до рејона, 2. Шумадијска улица, 3. Београдска улица, 4. Ратарска улица, 5. Далматинска улица, 6. Кнез Данилова улица, 7. Дубровничка од Цара Душана до рејона. 8. Бачванска улица. 9. Владетина улица, 10. Видинска улица, 11. Војводе Добрњца улица, 12. Гробљанска ул. до рејона, 13. Делијска улица, 14. Деспот Ђурђева улица, 15. Дринска улица, 16. Дринчићева ул., 17. Дунавска улица, 18. Кнез Милетина ул., 19. Космајска ул., 20. Краљ Милутинова улица, 21. Мајор Илићева ул., 22. Македонска ул., 23. Невесињска ул., 24. Призренска улица, 25. Светогорска ул., 26. Скадарска улица, 27. Сремска ул., 28. Таковска ул., 29. Царице Милице ул., 30. Цетињска ул., 31. Чика Љубина улица. VI. У свима осталим улицама, које нису споменуте под IV и V не могу се оваке зграде подизати нити оваке радње држати (чл. 19. грађев. зак.) ни с лица улице ни у дворишту. VII. Лебарнице се могу подизати у свима улицама, само у чаршијама под I и у главним улицама под II не смеју се подизати Најдаље проширење својих државних граница Дубровчани, дакле, учинише у половини XV. века. Они до тада успеше да своју територију куповином 1 ) протегну на континенту од Которског Залива до Клека 2 ) и да за неко време држе три најважнија далматинска острва Брач, Хвар и Корчулу. Дубровачка беху острва Ластово (Е а§;о з!;а) 3 ) Млеш (Ме1ес1а), Локрум (1<акгоша), Колочеи (Ка1атоиа), Лоиуд (Мегго), Шииан или Ђуиана (Сшррапа), 4 )

1) Граниде какве купљене Жупе, обичпо, се овако обележаваху: „СЛ ККСНМИ С(ЛН И ЗЛСЈШЦИ, ЛКЈДМИ ПОЛИ, ГОР4МИ, ДЗБРДБДМИ, ГрћМ(Мћ, СТрДИДМИ, С-КНОКОСИ, ПЛЛНИНЛМИ, ЗЕМЛ4МИ, прлкинами, меимн котлри, ШТО ( нл покркши и т. д. 1ј Јиречек (НашЗекб^газвеп с. 15) и неки књижевници радо узимају да се дубровачка територија протезала на континенту од Которског Залива до — угиЛа Неретвина. Ако се владалачке и властелинске донације и дубровачке куповине разгледају на картама, свакако, доћи ће се до уверења, да се дубровачка територуја није никако .чогла аротезати до Леретве. Дубровчапи су имали Посредницу, али то још није доказ да су имали и Клек до Неретве. Последње дубровачко село Имотица налази се на граници босанског излаза на море (КлекЈ. Од Ееума и Илека до Неретве Дубровчани нису држали. Ластовљани, незадовољни дубровачком управом; побуннше се почетком 1603. год. и позваше Млечане. Млечани окупираше Ластово, па га вратише Дубровчанима тек у Јуну 1606. год. Ка<1 Ш1. с. 118—134. 4 ) Дубровчани 1378. год. пишу: 1*То81гае јпзи1ае: Са1ато1е, Т>а1аросИ, (Јир-рапк, СИси/папе, Моп. 8рес4. XXVIII. с. 156. Лоиуд: ст. (V А1а[о1а , срвек. Јпт1а <1е теЛго, сада Јво1а >1е Мегго. Јиречек, Нап(1е]88(;га8еп с. 9.

са лица улице, већ само у дворишту; бакалнице пак могу се држати у свима улицама без икаква ограничења. VIII. У улицама: 1. Крунској (од Београдске до рејона), 2. Милоша Великог и 3. Бирчаниновој могу се подизати зграде само по типу вила. VIII Председник извештава одбор, да господин Министар грађевина није одобрио избор: М. Рувидића за општинског инжињера архитекта, према чему је г. Рувидић остао и даље у државној сдужби. По прочитању тога акта АВр. 3059, одбор је примио к знању ово саопштење и акт господина Министра грађевина. IX Председник износи на решење извештај општинског правозаступника о томе, да ли да општина поведе парницу против А. Перишона и комп. из Париза због неиспуњења уговора о калдрмисању вароши, и по прочитању тога извештаја АБр. 3139, одбор је са разлога у истоме наведених. решио, да се исти у свему усвоји и да се по томе не подиже никаква парница против А. Перишона и комп. из Париза због неиспуњења уговора. X Председник опшгине и одборник г. М. Ј. Божић, сходно решењу одборском од 10. Априла 1899. год. АБр. 3173 подносе извештај о пријављеним кандидатима за питомца општинског за проучавање трошаринских установа итрошаринске администрације. По прочитању тог извештаја АБр. 3460, одбор је решио, да се за избор овог лица, које ће се о општинском трошку слати на страну, да види и проучи трошаринске установе и трошаринску администрацију, распише стечај, па да се извештај о пријављеним кандидатима поднесе одбору на решење.

1'уда, Јакљан, 1 ) Посредница. Дубровачки беху и многи шкољи поред обале и око ових острва: Према Цавтату: Меркан, Вобара и Суиешар ; у групи ЕлаФита: Дакса, Св. Андреја, Лешини, Тајан, Олииа; Заиадни Ласшовљански Шкољи (Всо^ПЕа^озИп! <Н Ропеп ке): Пешровац, Кручица, Сшоморина, Миладине и др.; Исшочни Ласшовљански Шкољи (8со$П Ба^оаИп! <Н Беуап1;е): Сесшрице, Власнице, Главага; најзад шкољи поред млетске, ластовљанске, и пељешке обале. Према континенту дубровачки домен није прелазио требињску међу, планински венац: приближно би се могло рећи да је граница Дубровачке Републике ишла данашњом политичком границом, која дели српске провинције Херцеговину и Далмацију. То је један узани појас земље поред мора у дужину око 100 миља а у ширину 3—4, негде и 1 миљу. У тим државним границама Дубровачка је Република остала све до свога пада у овом веку 1808.*) а) Неки путописци, говорећи о Дубровнику бележе по штогод и о дубровачкој територији,

!) У групу Елафита спадаху острва: Јакљан, Шиаан, Руда, Лоауд, Колочеи, Локрум , и Шкоњи: Дакса (срвек. ЈОазиа Аха), Петини, Св, Андреја, Тајан, Олииа. Јиречек, НапЛе1881га88еп с. 9. 2 ) Јиречек, Нап(1е1881га88еп с. 14—15.

Н А Р Е Д Б А У члану 14. закона о народним школама наређено је, да свако мушко и женско деше које живи у Србији, дакле без обзира на поданство, народност и веру, мора сершити основну школу. У чл. 15. истог закона одређено је, да се у основну школу примају и уписују она деца, која 1. Септембра, дакле у почетку школске године, не буду млађа од 7 ни старија од 10 година. А у члану 17. истог закона наређено је, да се уиис ученика има да изврши у ирвој иоловини месег\а маја. Према овим законским наређењима суд општине београдске наређује: Да родитељи, стараоци, или сродници упишу у основну школу до иоловине маја 0. г. сву децу, мушку и женску, која до 1. септембра о. г. неће бити млађа од 7 ни старија од 10 година. Упис ове деце вршиће управитељи основних школа, сваки у својем школском срезу. Који од родитеља, старалаца или сродника пропусти ово учинити до 15. маја ове године биће кажњен по закону о народним школама. Од суда општине ббоградске, 1. Маја 1899. год. у Београду АБр. 3288.

0 Г Л А С И ове године обавиће се у Нишу спасовски вашар удане 27, 28,29 и 30 маја ове године, на коме ће се продавати: сви ово земаљски законом дозвољени производи. 0 овоме се извештава грађанство ради знања. Од суда општине града Ниша 6. маја 1899. Бр. 1854.

Шсо1аа (1> с Шсо1ау, описивач пута Арамонта, посланика Француског краља Хенриха II. 1551. г. бележи: „Дубровачко је земљиште тесно имало." 1 ) У једном анонимном иушопису од 1555. г.: Дубровачка територија почиње од Молунта па се свршава Пељешцем; у дужину има 120 миља; према И-у граничи се турским градом Новим а према СЗ.-у Неретвом. 2 ) Соранцов тушоишац још додаје, да је широко 2 до 3 а негде и једну миљу. 8 ) Еј (Науев, 1665 .Г.): дужина 110, ширина 4—5 миља. 4 ) б. Данило Долфин врховни млетачки провидур у свом извештају од 20. маја 1697. г.: „Дубровачка је територја један узани нојас земље у дужини 100 миља од рта Кумана до Молунта; дубровачки су поседи ц неколика острва расута по овом каналу. Према копну дубровачка територија не протеже се у ширину више од десетину миља." 5 ) в. У једном оиису Далмације од 1718. г.: дужина 100—150 аширина 12 миља. 6 )

(НАСТАВИЂЕ СЕ)

!) КаД к. Х1Л1. с. 86. 3 ) Моп. 8рес4. V. XI. с. 76. 3) КаЗ. к. СХХ1У. с. 18—19. *) Ка<3. књ. СХХ1V. с. 23. 6 ) Ка<1. књ. 1ДХ с. 112. 6 ) Кош^геЈсћ БаЈтаНепКигпћеге 1718 В- II. с. 242—243.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЉУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА Штампарија Д. Димитријевића. Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ