Београдске општинске новине

Број 18

— 71 -

Год. XVII

XI По прочитању писма кланичног друштва АБр. 3166, којим моли, да се ослободи плаћања таксе трошаринске на Фијакер друштвени кад у варош улази, или да му се одреди да ову таксу одсеком плаћа, одбор је одлучио, да се о овој молби решава у првој седници за овом.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 4. Маја 1899. год Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовао члан суда г. Коста Симић; од одборника били: г г. Ђурик, М. Ј. Божић, Голуб С. Јанић, К. Н. Лазаревић; Јанаћ М. Јанковић; А. Н. Крсмановић, Пет. И. Јовановић, Стојан Пајкић, Ђока Тошић, Др. Лазаревић, Ј. Алкалај, Васа Николић, М. Штрбић, Ив. Ивковић, Н. Петровић, С. ЈосиФовић, Младен Николић; Ђорђе Н. Соколовић, Марко С. Петронијевић, К. П. Михајловић, Мих. Ђ. Илић, Ђ. Димитријевић. I Прочитан је записник одборских одлука седвице држане 29. Апрпла о. г. и примљен је без измена. II По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 3318, 3349 и 3350, којима <зе траже уверења о владању и пмовном стању извесних лида, одбор је изјавио, да је Раја Поповић шпедитер, доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати Милош Миличић, пиљар, Мирко Ђурђевић бив. председник управног одбора укопног друштва, Милан Стевановић бив. служитељ и Платон Недељковић бив. председник надзорног одбора укопног друштва, али је било у новинама, да је овај последњи био осуђиван. III Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 1104, 1113, одбор је изјавио мишљење, да се М. Цветићу и Јоци М. Марковићу могу дати тражена уверења о означеним породичним односима.

Хвар и Корчулу. 1 ) Кратко су време, непуне четири године, владали овим лепим острвима. Већ 21. Септембра 1416. год. краљ Жигмундо преда их за учињене му услуге своме канцелару Србину Владиславу Јакши од Кузала из Неретве и 21. маја 1417. год. Дубровчани јављају своме заштитнику маџарском краљу Жигмунду, да су подарена острва, по његовој наредби, уступили Владиславу Јакши. 2 ) У скоро, 1420. год., дограбише их Млеци куповином од Владислава. 3 ) Последње територијално задобиће учинише Дубровчани у средини ХУ. века када им босански краљ Степан Томаш Остојић 18. Децембра 1451. год. подари: „ск8 ж$п$ Дрдчекицк ПО КОТЛри, СбТОрИНОМк и с МориН!Мк, и ГрЛДОМк Нокимк И С Рисиимк, СД ККСПМ1. котлромк до мжј которкске." 4 ) Али Дубровчани не овладаше Рисним и Новим. 1) Моп. 8рес1. V. XII' с. 123—124., 130—131. — В. Макуше†(Изслћдовашл, с 4; Матерјалн с. 4.) погрешно узима, да су Дубровчани та острва задобили 1410 год. Исто тако и А. Мајков, (Истор. с. 207,) држећи се Енгела (6е8сћшћ(;е (1. Кг. Ка^иза 154) узима да су Дубровчани та острва 1408—1413. год. — Енгел, Мајков и Макушев не би погрешили у времену, да су само загледали у Растића, најпоузданијег дубровачког аналисте. Растић правилно бележи, да је донадија од 1413. год. и о њој опширно говори. Моп. 8рес4. V. XXV. с. 211—212. 2 ) Моп. 8рес4. V. XII. с. 227—232 (Х18(;ше); V. XXV. с. 216—217. (Растић). 3 ) Ка<1. к. VII. с. 227. — Епде1, ОезсМсћЈе <1. Рг. Кар18а с. 157—158. 4 ) Моп. 8егћ. § 363. с. 447—450.

IV Председнпк извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 30. Априла о. г. АБр. 3259 одредио цену лебу за прву половину месеца маја ону исту, која је била у другој половини Априла. Одбор је примио к знању ово решење суда општинског. V По прочитању понуде Ђуре Лазаревпћа касапина овд. АБр. 3362, одбор је решио, да се месарски плац на Краљевом тргу број три с доње стране изда под једногодишњи закуп од првог маја ове године и под прописаним погодбама Т>ури Лазаревићу, овд. месару, за годншњу цену од девет стотнна динара. VI По прочитању молбе Српског Кланичног Друштва АБр. 3166, одбор је решио, да српско кланично друштво плаћа управи трошаринској двадесет и пет динара годишње на име таксе трошаринске за друштвени Фијакер, који ће на вишњичкој трошаринској линији улазити у варош. VII Приступљено је специјалном претресу извештаја комисијског о класпФИкацији улица према грађевинском закону за варош БеоЈрад. По поновном прочитању тога извештаја одбор је решио, I. Улице трговачке — чаршије —- у којима зграде морају бити зидане једна поред друге тако, да цело лице заузимају и да осим приземља морају имати један или више спратова, да буду ове: 1. Дубровачка (од Грачаничке до Цар Душанове), 2. Краља Милана улица (од Теразија до „Славије"), 3. Кнез Мнхајлова улица, 4. Чарапићева улица, 5. Узун-Миркова улица, 6. Савска улица, до Антуле, дрвара и преко ГГараносовог хана.

Под жупом Драчевицом разумевао се у ХУ. веку предео Кастел-Новога , основана 1382.год. Суторина (8и1;оппа, Вић^оНпа) је била један део жупе Драчевице. 4 ) Између била Новога и Рисна налази се Морињ. 5 ) Из досадњег разлагања о развијању државних граница Дубровачке Републике може се видети, како је Дубровник новцем ширио своју територију. У времену постања и у нрвом времену трговинског развића Дубровник, није имао поседа на копну ни на оближњим острвима. Од територије Дубровнику тада припадоше оно суро камење, на коме се данас шири цремљиви остаци негдашње дубровачке величине. Упоредо са развијањем своје трговинске снаге Дубровник је ширио и своју територију; али је то топограФСко развиће Дубровачке Републике у почетку ишло врло споро. Тек у првој половини XIII. века, поуздано, Дубровчани задобише Жрновницу (Вгеппит), Реку (ОтМа). Ако бисмо узели за прву Фазу топограФСког развића Дубровачке Републике оно каменито земљиште од Сазаоп-а до Тружа (Сггауоза) са маленим полуострвом Лаиацом и за другу Фазу архипелаг Елафита, онда би ово задобиће Реке и Жрновнице !) Јиречек, Напс1е1881;гад8еп с. 23. 2 ) Аустр. Ђен. Карта секц. 36° 42 СаШго.

7. Коларчева улица, 8. Позоришни Трг, 9. Македонска (до Два бела голуба), 10. Око станице железничке, житног трга и до „Оријента" каФане, 11. Краљев Трг, 12. Краљ Александрова улица (од „Малог Балкана" до Македонске), 13. Љубичина улица (од Топличиног Венца до Чарапићеве улице), 14. Маркова улица, 15. Поп Лукина улица, 16. Зелени Венац, 17. Цветни Трг, 18. Вука Караџића ул., II. Главне улице, у којима- се зграде не морају подизати једна до друге, но могу се по жељи сопственика подизати тако, да известан простор међу зградама остане, али се ипак морају подизати вишеспратне зграде, да буду ове: 1. Обилићев Венац, 2. Позоришна улица (до Цар Душанове улице), 3. Немањина улица, 4. Топџијски Трг (Хајдук Вељков Венац), 5. Цара Душана улица, 6. Кнез Михајлов Венац. III. У свима осталим улицама могу се подизати једноспратне зграде. IV. У ниже именованим улицама не могу се с лица улице подизати зграде и дрЖати радње, које су грађанству на досади, а које су побројане у чл. 19. грађевинског закона, него само у дворишту: 1. Дубровничка (Дубровачка) од УзунМиркове до Цара Душана ул., 2. Босанска улица, 3. Поп-Лукина улица, 4. Зелени Венац, 5. Цара Душана улица, 6. Краља Александра улица од куће Косте Лазаревића до Марвеног Трга, 7. Никољски (житни) Трг. 8. Дечанска улица, 9. Макензијева ул.

била трећа Фаза шнрења дубровачке територије. У овој трећој Фази Дубровчани имају оно присојно нарче земље од конаваоске границе до Курила са Вргатом, Шуметом, Рожатом. Сада Дубровчани могу да подижу винограде на своме земљишту. Четврта би Фаза била територије задобивене у XIV. веку: Стонски Рат, Стон, Превлака, Млет, земљиште од дубровачких винограда до Камивала, острво Посредница, и неки незнатни гакољи код Превлаке и иоред Стонског Рата. 'Пета би Фаза била за 1399. год. задобивено Приморје, земљиште оц Стона до Курила са 24 села. Шеста би Фаза била у првој половини XV. века задобивена Конаваоска жуиа све до Врсиња.') са Цаитатом, Ободом, Соколом 1 ) и оближњил гикољима Мерканом, Вобаром и Суиетром. Седма Фаза кратко време држана острва Врач, Хвар, Корчула. Осма и последња би Фаза била у средини XV. века задобивена жупа Драчевица са Суторином и Морињем и засеоци у Приморју, Трновиг^а и Имотица. 3 ) 1) ЈЗрсиње од XVI. века Мрцчне налазе се испод Љуте на путу из Требиња у Нови. Јиречек, НашШззЈгазаеп стр. 25. 2 ; Град Обод налазио се у близини Цавтата код данашњег села Обода; развалине града Сокола још се виде у близини Мрцина. Др. К. Јиречек, БЈе Нап(1е1в81;га88еп стр. 24. 3 ) Види Ђенералштабну Аустро-угарску Карту секције 35° 43° Моа1аг, 36° 43° Ка§иза, 36° 42° СаИаго.