Београдске општинске новине

Број 18

- 70 -

Год. XVII

да овај трошак падне на терет кредитаза намештање кућних бројева и уличних таблица а не на непредвиђене потребе. П По прочитању акта Управе вар. Београда и њеиих одељака АБр. 3133 и 3125, којима се траже уверен.а о владању и имовном стању извесних лица. одбор је изјавио, да је Крста Иоповић каФеџија доброг владања и средњег имовног стања; да је Тпхомир Дукић, Шубаран, скитница, рђавог владања и непознатог имовног стања; да је Јован Петровић књиговођа мин. фин. у пензији доброг владња и доброг имоввог стања; да су му непознати Ђорђе Судар бив. пушкар и Лука Лукић каФеџија. Ш Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 1023, 1022, 1018, 1005, 1050, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Јеврему Марјановићу каФеџији, Констандину Д, Кумануди, Љубици В. Пантелићки, Катарини А. Матићевој, и Даници В. Мијатовићки, могу дати тражена уверења о њиховим породичним односима. IV По прочитању молбе Војислава СтеФановића, ватрогасца. АБр. 3249, одбор је решио, одобрава се молиоцу шест недеља одсуства од дужности ради лечења с тим да му се исто има рачунати од дана, кад га стане употребљавати. V По прочитању извештаја економског одељења АБр. 3223 о давању под закуп попаше на општинским ливадама, одбор је решио, да се попаша траве за ситну стоку на општинским земљиштима код дорћолске цркве, код бив. сака-чесме, код бив. мале чесме и на Дунаву од градског реона па до кеја дунавског уступи за ову годину потврђује Дубровчанима Сандаљев део Конавала. Пре тога, 1419. год. Петар Павловић и Сандаљ Хранић дају Дубровчанима своје делове Конавала а босански краљ Стеван као на основу неког сизеренског права потврђује њихове донације. Ова узајамна потврђивања и донације, које иначе доводе у компликацију Феудалне односе српских племићких кућа Хранића, Санковића и Радиновића, (Јаблановића) сведоче да су Дубровчани око купљене Конаваоске Жупе имали са Хранићима, Санковићима и Радиновићима честе спорове. Из повељ^ Радослава Павловића и његова сина кнеза Иваниша изводи се, да је Радослав Павловић, завладавши заосталим делом свога брата Петра, спорио или повратио себи од Дубровчана део Конавала Павловића. Тек су после шест година могли куповином задобити и други део Конавала. Војвода Радосав Павловић и његов син кнез Иваниш 31. Децембра 1427. год. продадоше Дубровчанима свој део Конавала са Ободом и Цавтатом за 13.000 дуката и годишњи доходак 600 дуката. Ово је у споменицима Конаваоски Доходак. Преко поклис&ра од Дубровчана нримише Радослав и Иваниш 7.000 дуката а 6.000 оставише у Дубровачкој Општпни са 5 °ј 0

под закуп а под прописаним погодбама Николи Ђорђевићу месару овд. за цену од пет стотина и један динар.

годишњег интереса. 1 ) Доцније и сам војвода Иваниш Радослављевић, „н л пллнин и Вшкб премд градб Кродлрх" 29. Септембра 1442. год. Дубровчанима потврди „жкпз Конлкли и грдлдк Соколћ и Кнтллинб н Цдптати и (Окосодк и ске, што Конжллмк пристон." а ) Ове куповине Дубровчане су доста коштале. По дубровачким писмима, којима, разуме се, ваља вшне веровати него ли неким дубровачким аналима, Дубровчани су дали Сандаљу 18.000 а Радославу 12.000 перпера дубровачких динара а годишњи Конаваоски Доходак по 500 и једном и другом. 3 ) Дубровчани, задобивши Конавле, Конављане прогласише за своје грађане обећаше, да ће им поштовати веру, допустише им да се управљају по својим обичајима и опростише им данак за једну годину; изабраше кнеза и два подкнеза (уЈсесот Н е 8) за Конавле. 4 )

1) Мт. 8егђ §. 296—299. с. 336—352. — М. Пуцић, Споменици књ. II. с. 91. 2 ) Моп. 8егћ, 290. 8. 411—414. 3 ) М. Пуцић. Споменици књ. I. с. 154—156. — По Анониму и Рањевићу Дубровчани су дали Сандаљу 16.000 дуката а Радосаву по Анониму 20.000 а по Рањенићу 24.000 дуката. Види и упор. Мопит. 8рес(. V. XIV. стр. 54, 55 '(Аноним), 248 и 251. (Рањеник), В МакушевЂ, ИзслЈдовашл е. 326. 4) Ка<Ј к. СУШ. о. 169. — Уп. Моп. 8рес1:. ХХУ. 230.

УП По нрочитању извештаја комисије ГБр. 587, о избору места за подизање зграде за народне школе ва Савинцу, одбор је одлучио,

Дубровчани своју тервторију највише ироширише, када од свог заштитника маџарског краља 1 ) Жигмунда добише три знатна далматинска острва Врач. Хвар и Корчулу. Краљ Жигмунд, спремајући се на рат иротиву Бајазита потражи од Дубровачке Републике трибут за пет година у напред. Дубровчани хтедоше да се користе овом приликом и Финансиским потребама маџарског краља, па затражише споменута три острва; али Дубровчани то не добише тада.-) И ако је Жигмунд 1404. г. дао Дубровчанима Брач, Хвар и Корчулу, ипак их је и даље задржао војвода Хрвоје; а кад се Хрво.је одметну, Дубровчани а и Сплећани, замолише краља Жигмунда за ова три острва и како Дубровчани понудише већу суму, то их краљ њима даде. 3 ) Својом повељом од 16. Јунија 1413. год. у Фелтри маџарски краљ Жигмундо даде Дубровчанима на неко време острва Брач,

Ј ) У дубровачког летописца Николе Рањенића налази се овака неистинита белешка: 1/аппо <11 Сг1а4о 1359. Бо<1 оу 1 СО ге Л' ТЈп§аг1а, Л'јјПпо 1 о <1 ј ге Саг1о, гп ве§по с\' атоге, (Зоие аШ Картзеј тоЦе 4еггее4 1П8и1е 1п Са1таиа <]иа1е 1еппего 1П ^оуегпо тоШаппЈ јив^атеМе. Моп. 8рес4. V. XIV. с. 233. — У једном другом летопису: 1369. г. МоНе 1егге ш Ва1таг1а 1'игопо <1опа1;е а< КадиаеЈ <1а1 Ке <И Џп8ћег1а, диаН 1;еппего тоШ апш. В. МакушевЂ, Изс^доватл с. 324. 2) Кас1. кпј. VII стр. 213. 3 ) ЈМДет стр. 227—227.

VI По прочитању извештаја благајнице АБр. 3224, о давању под закуп месарских плацева на Краљевом тргу, одбор је решио, Да се месарски плацеви на Краљевом тргу издаду под једногодишњи закуп од 1. маја ове год. а под прописаним погодбама, и то: /. С горње стране: ирви Антонију Јовановићу за иљаду три стотине и осамнаест динара годишње кирије: други Сими Хајдуковићу за иљаду четири стотине десет динара и десет пара; чешврши Николи Тасићу за иљаду шест стотина и дванаест динара; иеши Мики Константиновићу, за иљаду и пет стотина динара; шесши Кости Панђели за иљаду седам стотина педесет динара и десет пара; сецми Јовану Ђорђевићу за иљаду четири стотине динара; осми Кости Панђели за иљаду три стотине двадесет и један динар; девеши Ђири Аћимовићу за иљаду осам стотина динара; десеши Кости Панђели за иљаду четири стотине осамдесет динара и десет пара; једанаесши Димитрију Грујићу за иљаду четиристотине осамдесет динара; дванаесши Мики Константиновићу за иљаду две стотине динара и десет пара. II. С доње стране: други Антонију Јовановићу за девет стотина и гпесдесет динара; чешврти Стевану Половини за седам стотина шесдесет и шест динара; шесши Божидару Лазаревићу за осам стотина и један динар; седми Димитрију Грујићуза иљаду и три стотине динара; осми Стевану Половини за три стотине шесдесет и један динар. Да со за давање под закуп трећег плаца с горње стране и првог, трећег, петог и деветог плаца с доње стране распише друга лицитација, пошто се поднете понуде не примају.

да суд општииски накнадно овом извештају поднесе план околине плаца М. Симоновића и цркве Савиначке и да потражи још који плац, који би био иодесан за ову потребу, па све то да се ноднесе одбору на решење. VIII На предлог председника општине одбор је решио, решење одбора ошитинског од 18. Фебруара 1899. год. АБр. 6680,98. о уступању општинског земљишта Ђерманова башта за подкзање зграде за гимназију Краља Александра I има се тако разумети да се ово земљиште уступа држави за наведену намеру на бесплатно ужпвање за педесет година. IX По прочитању итреће молбе Ковачко-коларске задруге АБр. 3296, одбор је решио, одобрава се Ковачко Коларској задрузи да са својим радионицама може остати у колеричним баракама још четири месеца од првог маја ове године по ценп од двадесет и пет динара месечно с тим, да се има задруга побринути за други локал, јер јој се после овог рока неће внше закуп продужавати ни под каквим погодбама. X Председник извештава одбор, да је на дневноме реду извештај комисије о класиФИкацијиулица београдских према грађевинеком закону за вар. Београд. По прочитању тога извештаја ГБр. 821, одбор јерешио, усваја се овај извештај комисије у начелу; да се специјални претрес ис-тог одложи за идућу седницу. Да лебарнице (фурунџинице) могу бити у свима улицама, но у главним само у авлији.