Београдске општинске новине

Број 42

- 245 -

XIX Год.

Резултат испитивања: 1. Геодошка старост и петрограФСке особине. Хорнблендеандезит, проФираст, средње зрн. 2. Тежина. Средња специФична тежина из два опнта нађена без пора а = 2,75 кгр. на литар са порама б = 2,63 „ „ „ 3. Порозност. Из напред наведених бројева израчунава се порозност материјала по Формули:

Резултати јачике под притиском:

а

д

а

100=4,4°| 0 запремине камена.

4. Способност упијања воде.

ТЕЖИНА ИСПИТАНИХ КОЦАКА

УКУПНА ТЕЖИНА УПИЈЕНЕ ВОДЕ

'о 5

Сушење

11

0 с л

Е

НА 1 КГР. КАМЕНА

1 4=5 а д

при топлоти од 1100 с

24

48

672

У ИСПИТАНОЈ КОЦКИ

ПРИМЕДБА

ч Ф Рн

ЧАСОВНОГ ЛЕЖАЊА

У води

К 1

1 о § г а

ш т

1

0,885

0,891

0,891

0,892

0,007

0,008

2

0,883

0,889

0,889

0,889

0,006

0,007

3

0,873

0,879

0,880

0,880

0,007

0,008

4

0,919

0,922

0,922

0,923

0,004

0,004

СРЕДЊА ВРЕД.

0,006

0,007

Према томе камен је од 0,338 лнтара воде упио после 28 дана 0,06 к^. = 0,006 литара, т.ј. 1,8°| 0 првобитне запремине. Ово упијање воде одговара привидној порозности од уј 0 — 1,8 °ј 0 занремине камена. 5. Издржљивост на мразу. Четири од напред поменутнх коцака осушених на топлоти од 110° С, пошто су лежале у води 28 дана, изложене су 25 пута вештачкој температури на — 18° С и оиет потапане у воду која је имала температуру ваздуха, па је при тим опитима утврђено: да мраз није повредпо ни ивице ни површине испитаних коцака. 8. Јачина под притиском. Да би се дознало колики притисак може камен издржати у вертикалном и паралелном правцу према његовом природном лежишту у сувом и водом засићеном стању, дотичне су коцке претходно на струганци са дијамантним сочивима равно остругане и за тим углачане. Од тако спремњених коцака 7 комада метуте су у воду у нарочиту справу, а остале осушене до сталне тежине у нарочитом апарату. Коцке су остале у води 28 дана, па су за тим једновремено са осушеним без икаквих додатака метуте између равних плоча за притискивање, које су око кугластих зглавака покретне, те су за тим у таквом стању уметнуте у машину за испитивање притиска. Да би се испитало у колико камен мења своју кохезију на исти су начин спремљене коцке, које су биле изложене 25 пута упливу мраза, па су онда у мокром стању подвргнуте притиску.

•-5 о Рч И

ОПТЕР .јј

Д И М Е Н 3

И Ј Е

ПОВРШИНА

ПРИТПСАК

НАПОМЕНА

м

И н

в V и

ШИРИНА

ДЕБЉИНА

ВИСИНА

ст 2

ТОТАЛ ћ!

НА СШ 2

У СУВОМ СТАЊУ

1

1

7.01

6.83

6.84

47.9

92.3

1.927

2

11

6.96

6.96

6.92

48.4

91.9

1.899

3

11

6.98

6.96

6.95

48.6

87.5

1.901

4

11

Средња вред.

90.6

1.876

тј. 1876 к&./ст.а

5

II

6.97

6.94

6.91

48.4

95.5

1.973

6

11

6.98

6.87

6.94

47.9

89.2

1.862

7 8

11 и

7.04

7.00

6.91

49.3

97.7

1.982

Средња вред.

94.1

1.939

тј. 1939 к§./сш. 2

У ВОДОМ ЗАСИЋЕНОМ СТАЊУ

9

1

7.00

6.91

6.93

48.4

66.0

1.364

;10

11

7.13

7.05

6.94

50.3

80.0

1.591

111

11

6.98

7.04

6.85

49.1

75.8

1.544

12

11

—•

Средња вред.

73.9

1.500

тј. 1500 к§./сш. 2

ПОСЛЕ 25-СТРУКОГ

МРЖЊЕЊА У ВОДОМ ЗАСИЋЕНОМ СТАЊУ

1

1

6.95

7.02

6.93

48.8

87.9

1.801

2

11

6.84

7.00

7.00

47.9

92.3

1.927

3

П

6.82

7.00

6.92

47.7

78.6

1.658

4

11

6.86

6.94

6.94

47.6

81.9

1.721

Средња вред.

85.2

1.7 77 тј. 1777 к§./ст.'<

Цирих, 14. Октобра 1896. За Федерални завод за исиитивање материјала Директор Бг. 8сћи11 Београд октобра 1901. Прввео и сравнко М. С. Милосављевић, општ. инжињер.

Федерални завод за испитивање материјала на Швајцарској Политехници у Цириху.

СВЕДОЏБА

Категорија А: Природни камен за грађење (исцрпна проба). На захгев г. инспектора М. Милашиновића у име општине града Београда. Предмет: камен за грађење ЈУз III БлагојевиБ. — Рипањски.* Приспео предмет за испитивање: 21 јула 1896. Испитивање извршено: одмах по пријему.

Резултат испитивања: 1. Геолошка старост и петрограФске особине. Дацит зрнаст (средње зрнаст) хомоген. 2. Тежина. Средња специФична тежина из два опита нађена без пора а = 2,70 кгр. на литар са порама <У = 2,57 „ „ „ 3. Порозност. Из напред наведених бројева израчунава се порозност материјала по ФОрмули: а — б * =

100 тј = 4,8°| 0 запремине камена.

*) Види напоиену код прве сведоџбе.