Београдске општинске новине

Број 3

— 19 -

Год. XX

И да мало ли су знали наши претци, шта раде, и какве муке спремише и себи и нама, кад оно прегоше да створе од старе им вароши овај нови, овај модерни Глазго! Јер, кад су они сппали у бистри Малепдинар оно мало своје кућевне и уличне нечистоће, они тада ни сањали нису, шта ће с временом бити од тог романтичног потока, у какву ли ће се и кужну и одвратну реку он претворити, а нашим очима и свакодневно и гнусно показивати. Нити су они предвиђали, да ће све уточиде Клајда претворити и сам широки Клајд у један џиновски канал варошке нечистоће, а сталан извор и кужна задаха, и несносна смрада, као год и заразних болести. Сем тога, они нису знали, да ће они и онаки канали њихови бити само одводници најскупљега зноја и гноја њихових рођених њива и осталих поља — да ће т. ј., бацајући то ђубре тамо где му није место, правити себи троструку штету, аименоиједновремено : и сиромашити земљу која треба да им опет роди, и тровати реке и речице, које треба да су увек чисте, ако не и бистре, и кужити ваздух којим дишу, и који треба да је увек и свеж и потпуно здрав. Најзад, они нису ни мислили да ће, градећи себи онаке канале, правити себи у својој рођеној кући легло најстрашнијих зараза , а невидљив извор пустоши и погибије за свакога свог ближњег. Једном речју, они нису знали да је канализација у правоме смислу те речи, једна од просвећено себичиих, најпречих као и најскупљих тековина људске цивилизације, и да свако модерно друштво, ако хоће да је има, мора и да плати скупу цену („а ћеауу рпсе"). Дакле, канализација је данас неопходна потреба — ако хоћете и "зло, али неоаходно зло — сваке модерне вароши. И жива је то згода: бити у стању опростити се свога измета воденом снагом, — снагом — која тај измет у једно исто време и раствара и односи. И мало је, доиста, људи који се неће ма којем другом ризику изложити, нре него ли ће себе такве једне удобности лишити. И доиста, систем, који обезбеђује упад и уток све течне нечистоће кућевне у оиште канале, то је систем, без којега ни једна модерна варош не може данас ни да буде. Наш Глазго, на пример, тако је велики, па и тако густо насељен, да се, мимо до сада познагтога система испирања, никакав други систем одвођења кућне нечистоће не да готово ни замислити. Па ипак, она нужничка цев, што кроз земљу у канал иде, јесте у једно и исто време и најзгоднија и најнезгоднија могућа справа за такав један циљ. Укућанин се, или укућанка, дабогме, врло лако курталисава, на овај садањи начин, све нужничке нечистоће: вода појури, и све лепо испере, и ми сви мислимо да је с тим све што треба свршено. Али, на жалост, није тако. У свој тој згоди крије се једна грешка, која нам се неумитно свети, па се крије и једна голема опасност за ошпте нам здравље, као што се, најзад, упорно крије и један битни, још нерешени, проблем варошког живота. Али, да идемо редом. Дакле, као што рекосмо, пре сто и и неколико година, — у 1790 год. — наш Глазго није имао никакву канализацију; па није имао и никакву воду „гравитацијону"; него је оно мало-млого свога кућевнога и уличнога ђубрета бацао у олуке и отворене јарке, које је киша нарочито, кад на-

дође, односила у правцу околних речица, а кроз њих у реку Елајд. „Тек у години 1798" — вели Елеланд у својим „ Аналима Тлазгоа ", — „тек се у тој години почиње нешто радити на обичним општинским каналима." Али да се ни до конца тога, (осамнајестога) века није много шта урадило у томе правцу, можемо судити по малености сума, које је одбор општински тада одређивао на тако велике послове. Нити су се пре године 1807 стекли икакви већи извори општински за грађење општинских канала. Цела је истина, да је закон нолицијски од године 1800 дао одбору ошптинском власт, да гради, ако за добро нађе, обичне варошке канале, олуке и иронусте; али је у исто време и условио да се трошкови и око грађења и око одржавања таквих канала и т. д. па чак и накнаде за штету , причињене у таквој прилици приватним сопственицима, „имају подмирити из општих и редовних прихода општинских." За тим долази, а то је у години 1807, закон о кулуку народном , који обухвата и грађење и одржавање местних канала, олука и т. д. колико год и прављење друмова, мостова и т. д. Према истом, Одбор општински добије и право и дужност, да учини употребу од снаге народне, односно и од новг^а, који на тај рачун у касу општинску уђе. И тада се образује и нарочито „ кулучарско одељење", које је имало да брине и о градњи и о одржању ошптинских канала. Пишући о томе у годипи 1816, летописац Елеланд с поносом помиње Факт: „како су тада били у Глазгоу канали, довољно велики да су могли ући одрасли људи да их чисте, а протезали се у дужину од неке четири миље и седам осмина кроз улице варошке", — које и ошпирно описује. Најзад, по закону о полицији од 1843, општински комесари имају власт да принуде сваког сопственика куће, да направи канал од своје куће, односно нужника, до оиштинског канала; али и то на начин и до тачке, коју они одреде; док је, међу тим, сваки ко би спровео свој канал у општински канал без предходнога споразума са полицијском влашћу, био изложен казни од пет Фуната стерлинга (125 динара у злату). Исти је закон овластио исте комесаре, да могу на исти поступак нагнати и све оне сопственике, чија имања не улазе у градски круг ; али долазе под нолицијски надзор градске општине, да саграде и одржавају спроводне им канале на задовољство надлежне власти. Према полицијском законодавству које је сад у снази, општински се канали деле на три врсте, и то: 1') на јавне канале, који служе за одвођење уличне нечистоће; 2°) на обичне канале, који служе за спровођење нечистоће из приватних сокака или дворишта у општински канал; и 3°) на ириватне канале, који обухватају кућевне нужничке спроводе, или канале са приватних имања, и одводе дотичне нечистоће у општински канал. Јавне канале и гради и одржава полицијска власт; али су сопственици добара и имања, на којима се подижу зграде с противне стране каквог пута ил' сокака, дужни да олакшају полицији трошак око грађења, ако само иресечна мера таквога канала не прелази квадратуру од стопа. Разлика трошка на веЛем каналу пада на терет Фонду јавнога кулука. Грађење, одржавање, и чишћење обичних канала пада на терет сопственика по приватним улицама и двориштима; и они

су дужни да такве канале и саграде, и измене, и одржавају на задовољство шефа јавних грађевина. Али се оним сопственицима, који држе више од половину лица једне приватне улице, иа сљедствено нрестављају и већу половину имовне вредности у таквој улици, са тим сопственицима, може да ступи у погодбу Суд и Одбор општински за грађење и одржавање канала у истој. Најзад, код ириватних канала , шеФ јавних грађевина има права да натера дотичне сопственике кућа и имања, да направе одговарајуће канале и спроводе за своју нечистоћу, па и да их под његовим надзором доведу у везу и са кућним и са крововским олуцима, те како би се, кад киша удари, све то сливало у обичан или и у јаван канал. Грађевииски закон од године 1892 даје право полицијским комесарима, да огласе и обичне и приватне канале, који одводе нечистоћу са имања више сопственика, за јавне канале, те да, према томе, пренесу терет одржавања и обнављања њиховог са сопственика на општину. Ну, ова се одредба законска не тиче простих кућних канала, који непосредно утичу у обичан или у јаван канал. Канали који излазе из ма које куће имају да задовоље и санитетског инсиектора, колико год шеФа грађевина, који (инспектор) има права да тражи, од времена на време, да се исти канали, као и њихове везе, подвргну раније поменутој, димничкој ироби. Појаве ентеричне грознице, или диФтерије, дају и нарочита повода за оваке санитетске пробе, а велики процент случајева, где се показало да су такви канали били проваљени, или непотпуно везани, служи за довољну основу даљој радњи власти. Тако та ствар стоји са простом кућевном канализацијом. Међу тим, у свакој великој фабричкој вароши, као што је наша, има огромних количина отичућег измета и ђубрета, као на пример, остатак од разних хемикалија по Фабрикама кожа и боја, дистилерија, иивара итд. са којим се мора нешто чинити. Дабогме, да је најзгодније сјурити тако прљаве течности у обичне оиштинске канале; али измет многих Фабрика, ако би се тако упутио, постао би извор неподносног и гада и смрада. И за то је закон дао полицији и нарочиту власт за такве случајеве. Тако, на пример, полицијска власт има право да забрани свакоме, пуштање, посредно или непосредно, у Елајд, Келвин, или у ма коју приточицу истих, сваког Фабричког ђубрета, које би, по њеном мишљењу, кварило или кужило те текуће воде. Даље, ако би иста власт нашла, да је ђубре из ма које радње ил' Фабрике такве природе, да хоће, кад се помеша са обичним изметом, да произведе смрад, или ма какав нездрав и одвратан задах, да онда она (власт) има права да нареди: да се направи нарочити оиштински канал за одношење таквога ђубрета, а сопственике дотичних радња и Фабрика опет да принуди да вежу свој особени канал са оним нарочитим општинским каналом, као и да понесу део коштања грађевине и терет таксе која на њихпадне. Најзад, сви Фабриканти, који спроводе 'своје ђубре у јавне канале, па било то у обичне или у оне нарочите, дужни су да све могуће учине: да снрече свако испаравање нездравих и одвратних гасова из масе Фабричка им измета. (Наставиће се)