Београдске општинске новине

Број 3

- 20 —

Год. XX

АНЕГДОТА (У МЕСТО ВЕЛИКОГ РАЗГ0В0РА) И у прошдом, 2-гом броју свом, од 13. ов. м. „Технички Гласник" нашао је за добро, да, у име српских инжењера, подвргне неоснованој критици рад општинске управе у питању варошке нам канализације. Нарочито се орган наших инжењера ту окомио на „ сшранце" и „стране инжењере", па се из све снаге упео да докаже, управо, недорасдост страних инжењера, на спрам српских инжењера, у послу канадизације. Камо среће да „Технички Гласник " има право! Камо среће, велимо, да је српско техничарство и српско инжењерство толико одскочило изнад шуђе технике и сшраног инжењерства, да би се Србима и само сржким синовима могла поверити сва предузећа у €рбији, и опшшинска и државна. Нико се томе не би тодико радовао, колико садања управа престоничке нам општине. Чак можемо уверити, стручне уреднике „ Техничког Гласника и , да, у српско-патриотску јој својству, београдска општинска управа жади: што нису, на пример, берлинску, или и иариску, канализацију извели сриски инжењери, и српски техничари, него браћа по спреми и јемству некаквих Ацамса и некакввх Лонеа! Али, у нади, да ће нас г Технички Гласник ", ипак једном хтети разумети, ево ћемо му, у место свакога великога разговора, и неблагодарне полемике, испричати једну исшинишу ане?дошу. Дакде, било је то, ако се не варамо 1884 године, кад је један од сшраних техничких предузимача Савска нам моста жељезничка —- односно и технички представник велике Франпуске куће и Фабрике Фив-Лила по имену г. Мор — био у аудијенцији код покојног Кроља Милана! Поеле извесног и неопходног увода, упитаће Краљ Милан овога сшрпнца: „а колико вас молићу — има инжењера на тој ведикој грађевини"? „Инжењера? — Ведитанство — „има гамо један! И то сам ја. Има још један, кога бих могао назвати својим помоћником, а кога Срби зову иалиром. Све остало је и мајстор и радник, које на овој вашој пијаци надазимо и иогађамо, и с којима савски мост свршавамо." „Ади ви имате и неке сриске инжењере који вам помажу?" „Имамо шројицу , али нам они не помажу, него само над нашим радом надзор и коншролу воде." — „А ? шако! Дакле тројица контролишу двојипу! Ади ви радите и маџчрску половину моста, и без сумње имате над собом исту такву контролу." „Имамо и всЉу! Маџарских контролних инжењера имамо осам! и „Осам ? Верујте, хтео сам се љутити кад сам чуо да тројица контролишу двојицу, али сад нећу; јер, хвала Богу, има и од нас горих"!!!.... Право да кажемо, ми не знамо да ди „ Технички Гласник" тражи шројпцу, иди осморицу, или сву једанаесторицу на једнога — Везена и Сина?

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 10. децембра 1901 г. Предеедавао председник општине београдске г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали чланови суда: г.г. Владимир Лацковнћ и Драгутин Симић. Од одборника били: г. г. Благоје Милошевић, &. Н. Крсмановић, Јанаћ М. Јанковић, Мих. Михаиловић, П Спасић, М. Савчић, Љуба Дојчиновић, Ђока Тошић, Богоје Јовановић, Дамњан Стојковић, Стојан Пајкић, Милутин Ј. Божић, Вас а Николић, Ђ. Митић, Ив. Ивковић, Сп. Илић, Р. Драговић, М. Клидис, Јован Илкић, С. М. Веселиновић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. ( СвРШЕТАК) II. Технички одсек: 1. Плагае: 27. Управник дипломирани инжињер десет хиљада динара. VII Председник чита позицију 28. пројекта расхода буџета трошарине општине града Београда

за 1902 годину која гласи: „шеФ иажињерског одсека шест хиљада динара". Одборник г. Милош СавчиЛ преддаже да се укине ово звање па да се на место истог стави „старији инжињер шест хиљада динара." Члан суда г. Владимир ЛацковиЛ предлаже да ово звање остане, и да гласи овако: ше® инжињерског одсека, дипломирани инжињер, шест хиљада динара. Пошто је председник ставио на решење ову нозицију по предлогу комисије и предлоге одборника г. Савчића и члана суда г. Лацковића одбор је, — усвајајући исту позицију по преддогу комисије са додатком члана суда г. Лацковића, а одбацујући предлог одборника г. Савчића, — решио: Да се у буџет трошарине општине града Београда за 1902 годину стави и следећи расход: II. Технички одсев : 1. Плате: 28. ШеФ ивжињерског одсека дипломирани инжињер шест хиљада динара. VIII Председник чита позицију 29. пројекта расхода буџета трошарине општине града Београда за 1902 годину којагласи: „два секциона инжињера осам хиљада динара." Одборник г. Милош СавчнЛ налази да је неумесно делити посао на секције, јер ако би се то чинило онда би један инжињер имао више, а други мање посда. Сем тога надази да је за инжињерски одсек довољан један инжињер па предлаже да ова позиција гдаси: „инжињер четири хиљаде динара." Члан суда г. Бладимир ЛацковиК није за предложену измену већ је за то да ова позиција остане по предлогу комисије са додатком „дипдомирана." Пошто је председник ставио на решење ову позицију како ју је комисија предложила као и предлоге одборника г. Савчића и члана суда г. Лацковића, одбор је, — усвајајући предлог комисије са предложеном допуном чдана суда г. Лацковића, а одбацујући предлог одборника г. Савчића, — решио: Да се у буџет трошарине општине града Београда за 1902 годину стави и следећи расход: II. Технички одсек: 1. Плаше: 29. Два секциона дипломирана инжињера осам хиљада динара. IX Продужен је претрес у нојединостима пројекта буџета трошарине општине града Београда за 1902 годину и по прочитању сваке тачке посебице, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине општине града Београда за 1902 годину ставе и следећи расхо,ди: II. Технички одсек: 1. Плаше: 30. Два подинжињера четири хиљаде динара; 31. Три цртача по 1440 четири хиљаде три стотине и двадесет динара; 32. ШеФ архнтектонског одсека дипломирани архитекта пет хиљада динара. X Председник чита позицију бр.'33. пројекта 1 расхода буџета трошарине општине града Бео-

града за 1902 годину која гласи: „Један архитекта три хиљаде и пет стотина динара." Одборник г. Милушин БожиЛ предлаже да ова позиција гласи: „Један архитекта четири хиљаде динара," јер би неправедно бидо да инжињери имају по 4000 дин. а архитекта 3500 дин. кад су исту шкоду свршили. Одбсрник г. Јован ИлкиЛ помаже предлог одборника г. Божића. Пошто је председник ставио на решење ову позацију по предлогу комисије и предлог одборника г. Божића, одбор је, — усвајајући предлог комисије, а одбацујући предлог одборника г. Божића, — решио : Да се у буџет трошарине општине града Београда за 1902 годину стави и следећи расход: II. Технички одсек: 1. Плате: 33. Један дипломирани архитекта три хиљаде и пет стотина динара. XI Продужен је претрес у појединостима пројекта буџета трошарине општине града Београла за 1902 годину и по прочитању сваке тачке посебице, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине општине града Београда за 1902 годину ставе и следећи расходи: II. Технички одсек: 1. Плаше: 34. Један подархитекта две хиљаде динара; 35. Три цртача по 1440 четири хиљаде три стотине и двадесет динара; 36. ШеФ одсека канализације, кеја и антрпота, дипломирани, пет хиљада дин.; 37. Три дипломирана инжињера дванаест хвљада динара; 38. Три цртача по 1440 четири хиљаде три стотине и двадесет динара; 39. ШеФ катастарског и регулационог одсека, дипломирани, пет хиљада дин.; 40. На геометре пет хиљада и четири стотине динара; 41. Три цртача по 1440 четири хиљаде три стотине и двадесет динара. XII Председнгск чита позицију бр. 42. расхода пројекта буџета трошарине општине града Београда за 1902 годину која гдаси : „Писар архивар две хиљаде и пег стотина динара." Одборник г. Милушин БожиЛ предлаже да ова позиција гласи: „Писар архивар две хиљаде динара," јер не налази да геометар као стручно дице има мању пдату од овога дица. Овај свој предлог правда и тиме, што ни судски архивар који има огроман посао нема већу пдату од 2000 динара. Лредседник објашњава важност овога места. Наводи, да архива грађевинског одељења због недовољних локада и због тога што њоме није руковадо стално једно дице са довољном спремом за архиварски посао, готово и не постоји, те се акта врдо тешко изнадазз. Да би се то уклонидо и ова архива уредида комисија је нашда, да за то место треба узети спремно лице а снремност се мора платити. С тога се носи мишљу да учини предлог, да се за таква места узимају стадна дица, која би имала да добијају повишицу пдате посде извесног броја година. Моди одбор да усвоји ову позицију по предлогу комисије.