Београдске општинске новине

Број 10

- 76 -

Год. XX

се држе одборске седнице и да се за исту дворннцу набави потребан намештај. XVII За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то : предлог суда за исправку решења одбора од 17 децембра 1901 г., АБр. 11107, донесеног по саопштењу процене имања браће Петраи Михаила Ђорђевића, због регулације; молба браће Гођевац, Фабриканата да им општина уступи извесно своје земљиште за подизање Фабрике, молба Владимира М. Поновића, општ. подархитекте, за осуство; предлог Управе водовода за одобрење кредита за про ширењеопшт. водовода; молба НајданаПетровића, да му се закуп дрварског плаца под бр III у бари Венецији рачуна од 1. Фебруара тек. године; саопштење решења г. министра Финансија по прдмету одређења помоћи Савезној стрељачкој дружини; одобрење прекорачених кредита Управе општ. трошарине у 1892 години; предлог суда за премештај општинског сењака и продужење претреса уредбе о трошарини града Београда, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 18. Фебруара 1902 год. Председавао председник општине београдске г. Милован Р. Маринковик. Присуствовали чланови суда: г.г. Владимир Лацковић и Двагутлн Симић. Од одборника били: г.г. Мих Бобаћ, Урош Бла^ојевић, Лаз^р М. Матик, Тома ЦинцарЈаиковић, М. О. ПетровиК, г Борђе П П^тровић, Љ. Н. Христић, Васа Пиколић, Р Драговчк, Стојан Пајкић, Вг. Јован Данић, Вучко К "Борђевић, Бг. Радовановић, Н. Спасић и М. Кдидис. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане петнаестог Фебруара тек. године. Одборник г. Ђорђе ПешровиИ примећује, да је приликом дебате у прошлој седници, односно наплате колске таксе ван железничке етанице и савског пристанипгга, тражио, да се извиди: да ли је управник трошарине наплату исте наредио по добивеном надлежном одобрењу, или је исту наредио без добивеног надлежног одобрења? Па ако је то учинио без надлежног одобрења, онда да се из општинске службе отпусти за то самовољно наређење без надлежног одобрења. Да тај његов захтев није у записник исте седнице уведен. С тога тражи, да се у том смислу исправи записник одлука прошле седнице. По саслушању тога, — одборје усвојио записник одлука седнице држане нетнаестог Фебруара тек. године са овом допуном одборника г. Петровића. II Председник извештава одбор, да јена дневноме реду продужење претреса пројекта уредбе о трошарини града Београда, а имено, њеног Ш-ћег дела „ТариФа по којој ће се наплаћивати трошарина у општини града Београда", а којом би се тариФОм имала замениги трошаринска тари®а од 17 Јула 1893 године. Пре него јепостављен за председника, општинска је управа покренула питање, дасепропише устројство трошаринске управе, кога дотле није било, а које је требало према закону о варошкој трошарини одмах прописати. Том приликом нађено је за потребно, да се и досадања иривремена правила и тариФазананлату трошарине замене. У тој цељи, на представку ондашњег управника трошарине, општински је одбор изабрао комисију која је израдила пројекат уредбе о трошарини града Београда, који се састоји из ова три дела: I. Уређење трошаринске управе, II. трошарински правилник и III. тари®а. Одбор је општин-

ски раније претресао I део, пројект уређења трошаринске управе, и II део трошарински правилник, и исте усвојио. Али се исти не могу спровести Краљевској Влади на одобрење, пре него се реши и питање о томе, хоће ли се досадања трошаринска тари®а замењивати новом или не; па, ако ће се замењивати, онда је потребно, да с е пројект исте претресеи одредбе њене у одбору утврде, како би се по том целокупна уредба могла спровести на одобрење. Пре него би се пак приступило претресу пројекта саме тари®е, потребно је у начелу решити: је ли потреба, да се досадања тари®а замењује другом новом или не? Даје реч одборнику г. Томи Цинцар-Јанковићу. Одборник г. Тома Цанцар-ЈанковиЧ, из стилизације дневног реда мислио је, да ће се данас почети претресати уредба трошаринска, односно њен први и други део, а не њен трећи део тари®е, те с тога и није довољно проучио одредбе пројекта тари®е. Али, пошто из говора г. председника види, да су ирва два дела уредбе о трошарини града Београда претресана у одбору и примљена, хоће у начелу да говори о трећем делу исте, о тариФи. Садања је тариФа донесена на основу трговачког уговора између Аустро-Угарске и Србије, коме уговору истиче рок после годину дана и на основу дотле стеченог искуства. Ми не знамо какав ће се уговор ио истеку овога закључити, али је више него сигурно, да ће се иети разликовати од садањега, а да ће и тариФа трошаринска иорати да се по закључењу новог трговачког уговора саобрази са истим, то није нужно нарочито доказивати. Па кад то мора бити после годину дана, онда не налази оиравданог разлога за измену трошаринске тари®е сада, паје опет после годину дана мењати, тим пре, што иста нова тариФа не би могла за дуже време бити одобрена, јер је за претрес исте у општинском одбору потребно најмање месец дана; а док је и Краљевска Владаодобри проћићета1 кође дуже време; те од дана када се иста буде увела у живот, до дана поновне њене измене, неће остати ни пола године; а немати је за тако кратко време по све је неумесно. За доношење нове тариФе потребно је искуство, а тога сада нема, јер би се нова тариФа пустила у живот са новим правилником. По његовом мишљењу требало би послати Краљевској Влади на одобрење Уређење трошаринске управе и правилник, па их по добивеном одобрењу пустити у извршење, и на основу њих тећи искуство за нову тариФу. Са наведених разлога иредлаже, да се први и други део уредбе о трошарини града Београда пошаљу на одобрење, а да ее замењивање садање трошаринске тариФ^ новом одложи док се не обнови трговачки уговор између Аустро-Угарске и Србије, и док се не види какве ће резултате показати нови правилник. Одборник г. Ог. Милан РадовановиЛ налази и сам да су разлози предговорника врло умеснн. Али пре него би се приступило решењу овога питања, желео би да чује разлоге који су руководили општинску Управу, да прописује нова правила и тариФу за наплату трошарине, по што му то за сада као новом одборнику није познато. Дредседник је изјавио, да у данашњој седници има присутних од господе одборника, који су били у комисији за израду ових елабората, а то су одборници г. г. Раденко Драговић и Стојан Пајкић, који могу изложити разлоге који су изазвали ово замењивање старих правила и тариФе нових. С тога моли именовану госноду, да објасне одбору какви су били разлози за измену досадањих правила и тариФе за наплату трошарине. (Свршиће се)

НШНО-К&ИЖШИ ДЕО „ИЛИРСКО ТРОПОЉЕ" (вАЛКАНСКО ПОЛОСТРВО) - од ЈОВАНА ДРАГАШЕВИКА Искрено сажаљевајући, што нам узани обим службенога листа општине београдске — само природно и умесно намењеног ирвенсшвеној публикацији службенога рада и материјала — оставља тако мало места за друге и интересне лекшире, ми се данас, — а то је но свршетку поучне иедагошке расправе у последњем броју *) — обраћамо ревносним читаоцима „Општинских Новина" са ово мало скромна приказа новога издања једне раније и красне књиге српске. Та је књига „ Илирско Троиоље" (Балканско Подострво) од Јована Драгашевића, која је први пут уледала света пре двадесет и неких година, а која наи се данас поновно јавља и у пунијем и у знатно обилнијем тексту. Писана првобитно у циљу, да послужи нашој војно-академијској омладини као научни коментар, тако потребној јој географији војној, ова јекњига, заслугом учевнога пиеца, који је у њу умео унети и светдост светске историје, и полет сриске поезије, и зналачку начитаност и наставничку духовитост а по врх свега, сву једрину и свежину, сву чистоту и депоту, срискога језика — велимо, ова је књига овом и оваком заслугом учевнога писца, — постала приступном за свакога писменога чи таоца српског, ако не и за сваког писменог Србина, и јеете једна од реткиг тековина наше сирошне књижевности, наше научне књижевности на по се. Рекосмо наше сиротне књижевности научне, али смо можда требали рећи наше осирошеле, или и све сиромашније, књижевности; јер се у Србији, очевидно, и књига и наука све мање негују; и јер иде време, ако дошло није, кад ће се свеколика писменоет, да не речемо и учевност, српскога народа огледати у пролазној слици дневнога новинарсшва, а свеколики и књижевни и научни наиредак његов у ....могућности службеног одштампавања дела, која су му његове старије генерације, старији трудбеници и учитељи, у наслеђе оставили. А да је таква једна књига, — двосшруко-тучна, — „ИлирСКО тропољз" г. Јована Драгашзваћа, нека нам посведочб ово некодико редова, — у изводу и листова, — које из ње вадимо, и у циљу јавнога ириказа читаоцима „Опшгинских Новина" данас пружамо. Дакле, по шго је, у подједнако и кратким и јасним потезима обележио границе „ Илирска и му тропоља, као оне, које се у виду „равностранога троугла" — донекле и шрапезоида — са целом једном страном у дужини у нрвој прузи од 1200 километара, наслањају на труп Јевропе" — док их на другим странама троугла, „испирају мора: и црно и бело, и јонско и јадранско и — писац дели балканско полострво на две „поле", на западну и на иегочну, као и на четири „Фронта" (војничка), на јужни и источни, и на западни и северни. Држећи се тога реда, писац нам пружа прво опис јужниж страна и крајева, као Бедога мора и главна му осшровља, а тако исто и Дарданеда, и Босфора, који он зове, и објашњава за шшо зове, словенском речју Успор. За тим се писац окреће „западноме Фронту" тропоља и описује најпре јонску, поглавито грчку, а за тим (и млого опширније) јадранску иди сриску обаду истога мора, као Далмацију, Боку Которску, Истрију и т. д. С тим готов, он прелази, на највећи, за нас Србе и најважнији,

*) Види Листак „0 образовању воље."