Београдске општинске новине
Број 10
— 77 —
Год. XX
фронт „северни"; и делећи и њега на западну и источну „поду," обухвата свв српске земље између Саве и Драве („Међудравље") цело Пошисје од Дунава до Ердеља, као год, наравно, и Босну и Србију. Већ дабогме, да нам се неће и не може замерити, ако се на овим двема земљама српским у овом приказу особено задржимо, ако о Србији нарочито из ове драгодене књиге највнше листова извадимо. „Босна је" — вели писац — „северозападни бастијон (бедем) полострова. Узимајући је по геограФијски, она је скоро правоугли шроугао, комо хипотенузу чини море, а катете су јој Сава с Купом и Дрина са Таром.... Овај је троугао подељен на три различна земљишта. Два планинска гребена, један од Ловћена правцем између Требиња и Дубровника, други од Дурмитора те на кључ неретвански, оба дакле с обалом морском и један према другом упоредно, ограђуј у међу собом у истом правцу, а пространу, узвишену карлицу, са које извори и потоци, не могући да пробију ни један ни други планински поруб, понару и увиру на ново у земљу, правећи од своје краће и дуже долине, мање и веће убдове, когдове и увале. То је Херцеговина". „Падина, и висока и стрма, оног поморског гребена планинског, чини ириморје — Далмацију." „Од оног другог гребена, који одваја воде за Саву, простире се висока, многим гребенима и брдима испресецана и посута земља, која се, у велико узимајући, истина нагиба Сави, али тек на половини своје ширине почне к њој видно падати. Та висока пданинска земља, коју проривају многе ждреловите, а по готову све упоредне реке — то је Босна у обичном смислу." И ио што је у сљедовању неких двадесет и пет штампаних страна, изложио и географски ноложај и сшрашегијску важност и исшоријску удогу Босне у наступању турске сиде Бе<у односао и одсгупању исте југу испред сретне одбране, доцније и нав-гле, аустријске у правцу Саве и Дунава — писац овако завршује своју оцену о тој красној земљи српској. „За налетање из Босне преко Саве и на Драву, Босна има врдо згодан подожај. Наравно је било, да су и Угарска краљевина и Аустријска царевина често пожелеле, да овај крај под своју власт узму, те свој политички мозаик , на коме цеда њихова државна зграда стоји, увећају, и од налета се обезбеде. Покушаји угарскога краља Матије у петнајестом веку, и борбе аусшријског двора све до краја осамнаестог, биле су само последице те њихове тежње. Но не само брига да се од напада и надета обезбеди, него и тежња, да границе своје помери на Југ особито од временакад је Турска очевидно пошда назад — Аустрију је доводила на мисао: да Босну ваља заузети, у толико још пре, што би јој баш ова Босна била највећа сметња при сваком агресивном покушају, што би јој т. ј. Турци из Босне могли увек одсећи везу са домовином. И Аустрија је увек о томе мисдила. Али нарочито од године 1770, — кад јој Русија први пут понуди Босну, са Херцеговином и Далмацијом, — ова је идеја добила многоважне санкције, по што ју је запечатио природни супарник аустријске државе, а замишљанипротектор ових народа. И посде 108 .година, и пожеља и понуда буду извршене, јер човечанска Јевропа у својој свечаној седницн у Бердину реши: да роб остане роб" „Окупирање Босне у години 1878, и ако се не може сматрати као војна операција — јер је то Јевропа заповедила, Турска на то пристала, а народ не беше организован, опет је ишло у гдавном оном истом пругом, којом је пошао био Лудвик Баденски, и којом је ишао принц Евге-
није : долином Босне, од Брода на Сарајево. Али, кадсе сетимо, и у обзир узмемо, да је Далмација сада била у аустријској вдасти, те је отуда једна колона наступала; да је Србија била са свим неутрална — више него што је иначе суседна држава при обичноме рату у својој близини; да је сама Турска по нужди пристала на окупацију,] те никакве војске на бранику није било; да је народ хришћански морао да трпи окупацију, и према одредби Јевропе лојалан био; да се мухамеданско становништво само локадно и без икакве организације одупирадо напредовању уредне аустријске војске — иа оиеш какве је муке сшало шо окуиирање — онда се без устезања мора признати: да Босна има врло ведику моћ одбране према Аустрији, и да ју дзнашња Аустрија не би могла, или тек десператно тешко, савладати, да.... да је Восна била Босна". Својој, као год и нашој, ужој отаџбини, Србији, компентентни писац Илирског шроиоља само се природно, као год и праведно, одужује достојном опширношћу. Које посредно, које непосредно, он њој носвећује највепи део своје поучне и привлачне књиге — као што њеном и нашем Београду поклања сву могућу пажњу геогра®а и етнограФа, војника и историка. Али да идемо реДОМ. (Наставиће се)
0 Б Ј А В А Судопштине београдске издаваће путем јавне успене дидитацнје под закуп тоаву за кошење и попашу за време оводетње сезоне и то: 1. На дан 19 Марта т. г. од 3 до 6 часова после подне, траву на великом и малом Калимегдану; 2. На дан 20 Марта т. г. од 3 до 6 часова после подне, траву на старом гробљу; 3. На дан 21 Марта т. г. од 3 до 6 часова после подне, траву нановом општинском сењаку; 4. На дан 22 Марта т. г. од 3 до 6 часова после подне, траву код водоводних резервоара; 5. На дан 23 Марта т. г. од 3 до 6 часова после подне траву код кршне ћуприје; 6. На дан 26 Марта т. г. од 3 до 6 часова после подне, траву код Батал-џамије; Лицнтације ове држаће се и то: под бр. 1, у канцеларији економног одељења суда општинског, а под бр 2, 3, 4, 5 и 6 пред ОФИцирском каФаном у Палилули. Излицитиране цене за траву, полажу се одмах при закључку лицитацнје. Ближи услови могу се вндети у канцеларији економног одељења суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од суда општине' београдске, 6 Марта 1902 год. АБр. 2292, у Београду.
0 Б Ј А В А На дан 18. Марта тек. год. од 3 до 6 часова после подне, држаће се у канцеларији економног одељења суда општинског, јавна усмена лицитација за издавање под закуп два општинска киоска у парку калимегданском, за време од 1 Априла ове 1902, па до 1 Априла 1903 год. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијеко и при лицитацији. Од суда општине београдске, 6 Марта 1902 год. АБр. 2291, у Београду.
0 Г Л А С На основу одобрења Г. Министра Грађевина од 27 Фебруара ове год. Г.Л? 1224 грађевинско одељење општине београдске држаће ОФерталну лицитацију 12. марта ове год. за грађење једне зграде за црпке на „Белим Водама". Предрачунска је цена 3809.48 дин. Оферти ће се отворити у присуству комисије и предузимача, тачно у 12 часова у подне. После отварања оФерата, ничија накнадна понуда неће се примити. На ОФертима, који ће се подносити у затвореним ковертима, мора бити залепљена таксена марка од 10 дин., према зак. о таксама. Оферти без таксених марака неће се узимати у оцену. Предузимач на коме остане ова лицитација, дужан је одмах да положи на име кауције 400динарау новцу, илн вредећим папирима. Услови и ближа обавештења могу се видети сваког радног дана од 8 — 12 часова ире подне. Из канцеларије грађевинског одељења општине београдске, 5. Марта 1902 год. Т.ЈУ2 624.
0 Г Л А С На основу одобрења г. Министра грађевина од 3 Марта ове год. Бр. 1343. грађевинско одељење општине београдске држаће ОФерталну лицитацију 20 Априла ове год. за израду кове каддрме у Ратарској улици, између Таковске и Мајор Илићеве. Предрачунска је цена 12000,33 дин. Оферти ће се отворити у присуству комисије и предузимача, тачно у 12 часова у подне После отварања ОФерага, ничија накнадна понуда неће се примити. На ОФертима, који ће се подносити у затвореним ковертима, мора бити залепљена таксена марка од 10 динара, према зак. о таксама. Оферти без таксених марака неће се узимати у оцену. Предузимач на коме остане ова лицитација, дужан је одмах да положи на име кауције 1200 дин у новцу, или вредећим хартијама. Услови и ближа обавештења могу се видети сваког радног дана од 8 — 12 часова пре подне. Из канцеларије грађевин. одељења општине београдске, 7 Марта 1902 год. ГБр. 628.
0 Б Ј А В А На представку општинског суда од 12. новембра 1902 г., АБр. 9572, Управа града Београда претписом својим од 16. децембра 1901 године, АБр. 34198, одобрила је, да се хлеб може продавати у будуће и на варошким пијацама као и остале животне намирнице. 0 овоме^ се извештава београдско грађанство зњања ради. Од суца оиштине београдске, 12. фебруара 1902 г., АБр. 11747\901, Београд.