Београдске општинске новине

Број 7

_ 47 _

Год. XXI

ског Величанства Цара свију Руса Његовом Величанству Краљу Србије Александру I задржати кратко време у Београду дочека на најсвечанији начин од стране представника београдске општине. У ужи одбор за изналазак начина на који да се извршн овај дочек бирају се застуиник председника општине и одборници г. г. Алекса Н. Крсмановић, Коста Др. Ризнић, Божа С. Живковић и Јован Смедеревац. III Одборник г. 1)г. Марко Леко изјављује, да је још августа месеца тек. године написмено преддожио, да се замоди г. Никола И. Стаменковић, проФ. Вел. Школе да све новије радове на проширењу београдских водовода проучи и о резултату тога проучавања да поднесе одбору извештај а и да је стални саветник и надзорник у радовима на београдском водоводу. Да је одбор у седници својој од 26. августа тек године решио: Да се овај његов предлог стави на дневни ред за коју од идућих седница. Да је председништво до иста исти ставило на дневни ред, али да га, са њему непознатих разлога, ни до даиас није изнело на решење, већ је истипредлог на дневном реду некад био ближе некад даље као и данас. Даље наводи да је том приликом и раније у одбору износио, да се на ©пштинском водоводу ради без плана и ирограма а да је то и сам управник водовода једном ириликом у одбору признао. Даје нак н-еумесно без плана и програма радити на водоводу сматра да није нужно нарочито доказивати. Сем тога дознао је, да су за водовод набављене и неке несавремене црпке а пре неки дан саопштено му је да и рачуни управе водовода нису исправни. Скреће на све то одбору пажњу и скида са себе сваку одговорност ако то све стоји, а одбор не предузме ни овом иридиком мере за уклањање тих неисправности. Сем тога тражи да га председништво извести зашто поменути ње-

1 Дак., Животи краљева, 150; Новаковић, Манастир Бањска, Глас XXXII, 1892, стр. 5. 2 Новаковић на поменутом месту вели: „Пошто се вна да је краљица Јелена умрла 8 Фебруара 1314, то је овај разговор био негде пре 1813, по свој прилици 1312 године..." Према ономе шго је напред речено о времену заваде иамеђу Драгутина и Милутина, ово Новаковићево мишљељене може да остане. Зндање је манастира могло цочети најдоцније у почеткулета 1313 године, те је стога речено горе да је почело „ако непре, а оно евакојако посде пролећа 1313 године."

гов предлог до сада није изнет одбору на решење. Засшупник председника опшшине изјављује, да је за овај преддог одборника г. Лека раније дознао ван одбора, јер дотле у одборским седницама није имао удела. Мисли да поменути предлог дотле није изнесен одбору на решење услед тога, што је дневни ред био претрпан предметима услед тога што су одборске седнице до пријема дужности од стране садањег одбора у посдедње време врло ретко држане. У времену кад је он почео заступати председника општине био је на дневном реду претрес буџетаза1903 годину, који предмет није трпео одлагања и с тога поменути предлог није могао износити на решење. Ну и ако то стоји ипак би исти предлог изнео на решење да је одборник г. Леко то тражио у седницама у којима је буџет претресан. Ствар стоји до одбора, ако одбор жели, он ће одмах изнети исти предлог на решење. Прочитан је исти предлог АВр. 7871, и ранија одборска одлука по истом. Одборник г. Бож% С. Живкови% знао је за овај предлог, алије сматрао, да исти не би тр ебажо решавати, док комисија која се по његовом предлогу има изабрати не прегледа радове општ. особља. Ну сада пошто је и сам дознао, да у водоводу има неких неисправности у радовима и рачунима предлаже да се за извиђај истих избере комисија без дебате. Одборник е. Урош БлаггјевиК мишљења је да одбор не треба да одстуча од раније практике, по којој би управник водовода, да једанашњој седници присутан имао претходно да даде реч, јер ако би се одмах приступило усвајању овога предлога, онда би значило осудити га несаслушаног. Налази да би решавање по овоме предмету ваљало оддожити за идућу седницу у којој би управник водовода имао по истој ствари претходжо да даде реч. То би ваљало учинити тим пре што на дневном реду већ стоји иредлог заступника председника општине за поделу одбора у секције те би се том ириликом и тај предмет могао свршити и изабрати секција за водовод која ба и то имала извидети.

1 Како су Дубровчани ематрали оваке догађаје у српској краљевини, биће више речи када ее стане говорити о буни Душановој против Стевана Дечанскога. 2 Ваља епоменути да се у ваписницима дубровачких већа налази помена и о доласку Драгутинова сина Владислава у Дубровник, и то на неколико дана пре Стеванова (ваписник од 1 новембра 1313 год. Моп. Ва(1.1, 36). Да ли се из овога може нешто извести аа догађаје који се тада у Србији дешаваху или не, не могу знати. (Упор. „Дело" књ. XXI, 1899, стр. 328.).

Одборник г. Јован Смедеревац изјављује, да постоји предлог заступника председника општине, по коме се и за управу водовода има изабрати одборска секција. И да према томе не би требало овај предлог износити на решење, али кад г. г. Леко и Живковић наводе да у управи водовода има неисправности и у рачунима онда је за то, да се за сада избере једна стручна комисија за преглед радова и рачуна управе водовода, и да се умоли и г. Никола И. Стаменковић, проФ. Вел. Школе, да у комисију уђе, па ако се нађе, да управник водовода не врши дужност како треба, онда нека ее отпусти, јер на што плаћати и друго лице, кад се већ управнику водовода толика пдата даје. И сам је уверен да су извесни предмети за водовод набављени скупо, ади налази, да управник водовода није за то крив, јер је исте предмете набављао економ. Оцборник г. 1)г. Марко Леко изјављује, да не стоји у његовом предлогу навод одборника г. Смедеревца, да г. Стаменковићу треба плаћати хонорар, То је ствар одбора. Изгледа му, да г. Смедеревац хоће да поплаши одбор са плаћањем хонорара. Исто тако налази да је неправедно гледиште одборника г. Уроша Благојевића, који тражи да се претходно изврше неке Формалности. Најзад сматра да је учинио своју дужност а за последице од неусвајања поменутог његовог предлога скида са себе одговорност. Оцборник г. Сололон Азријел изјављује^ да му према говорима предговорника изгледа, да у управи водовода има деФицита. Тражи да се то без одлагања извиди. Одборник г. Коста Др. РизнгсЛ налази да ову ствар не треба оставити ни часа неизвиђену. Предлаже да се преддози одборника г. г. Вг Лека и Живковоћа споје и избере комисија, а да се умоли и г. Стаменковић, да у исту уђе. Одборник г. Урош БлагојевиЛ изјављује да га одборници г. г. Леко и Ризнић нису разумеди; он је своје гледиште заснивао на предлогу заступника председника општине односно поделе одбора у секције, а далеко је био и од помисли да тражи испуњавањсм Формалности на штету општине.

негодовати и да се започео спремати против свога оца. То је спремање трајало и до у позну јесен (до новембра) те исте године. Да се Стеван дуго и пажљиво спремао за покрет против оца, може се из родослова посебно добити прилично јасан доказ. Тако се, што се из наведених места може видети, каже да је мисао о устанку прво постала код властеле, па да је властела тражила згодну прилику да уза 66 нридобије Стевана ; да се Стеван дуго опирао, и иристао тек након дугог наговарања од страее влаетеле; затим је тек настала агитација и по Зети и осталим крајевима, итд. А да се све то сврши, природно је да треба дуже време, бар пет или шест месеци. Утврдивши тако да се буна Стеванова није догодила раније од 11 новембра 1313 године, потребно је видети када сс она после могла догодити. Имајући на уму разлоге ради којих је Стеван устао против свога оца, о чему ће мало даље бити нарочито говора, поуздано се може узети да Стеванов устанак не пада после доласка краља Драгутина у Србију. Решивши, дакле, питање о томе кад је Драгутин долазио у Србију, биће решено питање о томе кад је Стеван устао на свога оца. У причању о доласку краља Драгутина на гроб материн каже се у родослову да је Драгутин тамо стигао неко време

гутином, а краљица се Јелена разболела и умрла када се маиастир довршивао. 1 Па како је овај манастир као што је лепо запазио Ковачевић једна од најдивнијих задужбина краља Милутина, зидање се морало отпочети, ако не ире, а оно свакојако иосле пролећа 1313 године. ОтуДа је сасвим иоуздано да су у мају, кад је могло бити договарање између браће и мајке (што је могло бити док се архијепископ Никодим бавио у Цариграду), 2 браћа била у слози и миру. Напред је споменута забелешка у записнику дубровачких већа од 11 новембра 1313 године, у којој се говори о доласку Стеванову у Дубровник. Тај податак, и ако иначе празан, очито иоказује да до тога дана није дошло до расцепа између Стевана Дечанскога и оца му краља Милутина. Није погрешно на основу тога податка мислити да се Стеван тада управо намеравао дићи против оца, али да се побојао неуспеха у овом предузећу, те је од Дубровчана тражио допуст да се, ако му

буде до невоље, склони у њихов град. Нпак, поред свега тога, јасно је да тада у 'Србији није нкшта било иоремећеио, — није било никака нереда, јер би се о томе у поменутим дубровачким записницима морало што било рећи, пошто би то био и за Дубровчане значајае догађај због њихових трговачких веза са српском краљевштом. 1 Према овоме Стеван дакле, није уста® био на оца пре 11 новембра 1313 године. 2 Поред тога што се по поменутој белешци у заиисницима дубровачких већа може узети као сасвим поуздано да се Стеван до новембра 1313 године није био дигао протмв свога оца може се на основу те белепже и «а основу оне млетачке листине од 3 мајја изнети једна веома вероватна нрегпостакка. Може се на ошову тих података узети јсдно, да еу сејош пре 3 маја краљ Драгутип и краљ Милутин били измирили, и друго да се иоследице тога мира (о начину на који је сшгопљен, говориће се доцније оиширније) већ почелејављати, т.ј. да је још тада Стеван ночео