Београдске општинске новине

Број 7

- 48 —

Год. XXI

IV По прочитању акта одељака управе гратд Београда АБр. 11068, 11070 и 11106, иследног судије нрвост. суда за вар. Београд АБр. 11341, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и средњег имовног стања: Давид Коен, овд. адвокат; да су доброг владања и доброг имовног стања: г. Милан Капетановић, проФ. Вел. Школе, Израил Русо и Давид Русо, овд. трговци; и да му је непознат: Настас Марковић, овд. Примецба. Седници, кад јеоваизјава дата није присуствовао одборник г. Милан Капетановић, као пнтересован. V Засшуиник прецседника отитине износи одбору на мишљење модбу Стоје В. Вишњић, удове, којом тражи уверење о нородичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 4344, одбор је изјавио мишљење: Да се молитељки може дати тражено уверење о породпчном односу. VI / По прочитању акта управе града Београда АБр. 11138, којим по молби Васе Лазаревића, за пријем у подансгво, тражи машљење о томе: треба ли молиоцу по молби учинити, пошто исти мисли да постане грађанин београдски, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може по молби учинити, ако томе не стоје на путу друге какве законске сметње. VII По прочитању решења општ. суда од 30 новембра тек. године АБр. 11144 о одре1>еној цени хлебу за прву половину месеца децембра тек. године, — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење општ. суда.

VIII По прочитању акта VII београдске нуковске окружне команде ОВБр. 3660, којом тражи разлоге општ. одбора о томе: зашто Аврам С. Ешкенази, обвезник коњичког одељења VIII пешад. пука Краљице Драге не може набавити и држати прописног јахаћег кошз, — одбор је изјавио мишљење: Да молилац Аврам С. Ешкенази не може набавити и држати јахаћег коња и ако је његов отац Семајо Ешкенази, казас, оптерећен са 140'40 дин. непосредне порезе са следећих разлога: и ако молилац Аврам С. Ешкенази живи код свога оца Семаја Ешкенази, ипак се не може сматрати да су исти у задрузи, јер је по §. 507. грађ. законика задруга онде где је смеса заједничког живота и имања свезом сроства или усвојењем по природи основана и утврђена, а по §. 508. истог законика што је год имања и добара у задрузи није једног, но свију и што год који у задрузи прибави, није себи но свима прибавио. Међу тим овде не стоји тај случај, јер је са означеном сумом непосредне порезе задужена радња оца молиочевог Семаја Ешкенази, казаса, код кога молилац као син станује, што значи, да молилац не стоји са својим оцем у односу, који предвиђа §. 507. грађанског законика, дакле није с њиме у задрузи и да се према томе не може узети пореза његовог оца за разлог по коме би молилац могао набавити и држати прописног јахаћег коња. Ну баш кад би се узело и противно изложеном ипак молилац не би био у стању да набави и држи прописног јахаћег коња према суми порезе којом је задужен његов отац, која би на његов део дошла.

Одборник г. Божа ЖивковчЛ изјављује, да овде није у питању предлог заступника председника општине о подели одбора у секције, већ је овде питање о неисправностима у управи водовода. Оцборник г. Мплан КашгаановпЛ наводи да је у одбору изјављено, да у управи водовода постоје неисправности, да су набављене старо машине, да су неисправни рачуни. То је тешка оптужба. Налази да ту ваља одмах стати и извидети што скорије: постоји ли све то. Ако се утврди да све то стоји, онда би имали решити шта нам ваља предузети. Кад сте бирали управника водовода ви сте нашли да је подобан за тај посао. Веома цени стручноет г. Схаменковића за ствари водовода, али налази да решењу предлога одборника г. Лека не треба приступати, док се не извиди, стоје ли наводи о неисправностима радова и рачуна у управи водовода. Одборник г. Вг. Марко Леко изјављује, да кад је овај предлог дао није чуо за неисправне рачуне. Пре неки дан саопштио му јеједан општински чиновник да и рачуни управе водовода нису исправни, а ако то не буде стајало, онда нека одговорност зато носи тај општ. чиновник, а он по дужносги саопштава то одбору. По саслушању тога, — одбор је решио_: Да се решавање по овоме предлогу одборника г. 1)г Марка Ј1ека одложи док се комисијски не прегледају и не проуче сви до сада извршени нови радови на општ. водоводу и рачуни управе водовода. У комисију за извршење овога посла одређују се одборници г. г. Јован Смедеревац и Соломон Азријел, а да се умоле и г. г. Никола И. Стаменковић, проФ. Вел. Школе и Милош Илић, машински инжињер; да у ову комисију уђу као стручњаци ради извршења напред изложеног. Да комисија одмах приступи овоме послу и по извршењу истог поднесе одбору извешће о нађеном стању радова и рачуна општ. водовода. после одласка његових посланика из Србије. Најприродније је узети да његов долазак у Србију пада почетком лета 1314 године, јер је он свакојако био рад да што пре оде на материн гроб, кад јој није отишао на погреб, због велике зиме. 1 То најзад може потврдити и то што Данило каже да Драгутинов долазак пада неко време после одласка његових посланикаиз Србије. 2 Друкчије би казао Данило, да је Драгутин долазио у Србију годину дана иосле смрти краљице Јелене, јер он на овом месту прича о догађајима са доста појединости. и гледа да им што одређеније каже време. 3 Поред тога неразумљиво би било поштовање краља Драгутина према сени своје мајке, кад би оставио да ирође година дана а да јој на гроб не оде. Пошто дакле нема смисла узети да Драгутинов долазак у Србију пада 1315 године, (1316 није могао долазити у Србију

1 ,, Вг, то бо вр'];мс престав.мнии н5н~: (Краљице Јелене) бистБ в1 ,змоуштени1е вЉтр^но и вима двта не мада належешти." Дан., Животи краљева, стр. 90.

2 „Самљ же оубо носдф,ди ико н-ћкоторомоу вр мени миноувЂшоу снн №16 (краљице .Јелене)'кра.к. СтеФаш,... иде поклонити се гробоу матере свонзге бдагочвстивмнз госпожде 16еленн." Дан., Животи крал>ева, стр. 94.

8 Нпр. он каже да су посланици Драгутинови стигли два или три дава после смрти краљице Јелене : „Мнђ же оубо сћм-ћреномоу гепископоу Даниилоу пр'1почив(,шоу В1 монастири томг, по прћставлтнии ток; блаженннз да и два или три дбни , и тоу приидоше мнови властели и силбни вмлшблгенааго снна генз благочвстивааго кралв

СтеФана." Дан., Животи краљева, 1. с.

јер је те године 12 марта умро), онда је најприродније узети да је долазио у Србију или крајем пролећа или почетком лета 1314 године, јер је то доба године најзгодније за путовање. 2 Према свему овоме дакле устанак Стевана Дечанскога против краља Милутина није био после краја пролећа 1314 године, нити пре 11 новембра 1313 године. Из родослова се могу посредпим путем добити неки иодаци, који могу потпомоћи да се време Стеванова устанка још ближе одреди. Данило нрича да је два или три дана после погреба крал.ице Јелене, дошло у Градац на њен гроб посланство, од стране краља Драгутина, јер сам Драгутин није могао доћи из далеке земље. Ово посланство, у коме су била знатна Драгутинова властела, послао је био Драгутин — како вели Данило — да види шта се догодило, иа да му све јаве. После некога времена дошао је Драгутин лично да се поклони гробу своје мајке, када учини веома велике милостин.е, па се после тога упути у Пауне, на двор краља Милутина. Милутин га је дочекао радосно, и дуго су ту провели у љубави заједно: да се све злурадице и завидљивци 2 Тако узима и Љ. Ковачевић у „Годишњици 4 III (1879). стр. 438, где каже да ,је даровна повеља краља Милутина манастиру Грачаници писана „по свој прилици око половине 1314, кад је Драгутин — који се такође у овој повељи спомин.е (1>. Мон. 8ег!>. стр. 562 и 564) долазио брату у гости.*

иосраме видеЛи толику љубав међу бра%ом. После тога Милутин обилато обдари Драгутина и његову властелу па се растану. 1 По одласку Драгутинову у Срем, Симо1 „Док сам ја смирени јепископ Данило — прича он сам — препочинуо два или три дана након смрти те блажене (краљице Јелене), дођ оше ту многи и силни властели премилога сина љезина краља Стевана од сремске земље, и плакаше и ридаше много на гробу побожне краљице. А њен еин, побожни краљ Стеван ни.је могао доћи из далеке земље на погреб нобожне, те беше послао ове да виде шта се догодило и да му све јаве (гако да видет1, бнвшнеге, и во8в-];ститћ нзмоу вх.са). После неког времена дође и сам н.ен христољубиви син краљ Стеван; веселећи се у Христовој благодети и, сетивши се љубави материне, подиже се од богом дароване му државе, као што рекох, земље сремске са свима евојим великим властелима, и дође да се поклони гробу своје матере побожне краљице Јелене. II дошавши у храм св. Богородице, у месту названом Градац, где ночива тедо блажене краљице, плакаше и ридаше горко над светим гробом њеним, а тако исто и сва властела његова. И ту даде многе дарове и прилоге дому пресвете Богородице и пречасноме гробу блажене матере сво.је; а обдаривши свако човечје биће које живљашеу том манастиру од малога до великога, обрадова их духовно и телесно. Затим радостан, поклонив се икони нресвете деве Богородице и гробу матере сво.је блажене госпође Јелене, оде премиломе брату своме, побожноме и превисокоме краљу Стевану Урошу, који тада беше у своме славном двору на месту званом Пауни. Ту се састаше у великој љубави и неиамерној радоети, и много дана наслађиваху се у господу богу своме слатком, свесрдачном и дивном љубавл.у, И проведоше многе дане у неисказаном весељу тако да се св • злурадице и други такви посраме видећи преизобиљну љубав њихову, а они који су их љубили да се раду.ју неизреченом радошћу у господу (ико в ],с1;м1. зломнслештиимв и таковним!, посрамити се видеште пр!:и8обил1 ,ноун> лгобовт, 1бк>, лмбештеи же 1вж> вћскм!. радовати се о господи радостив неи8речено!о). И овај христољубиви брат његов, побожни и превисоки краљ Урош (Милутин) обдари њега и све велмуже његове многим н одабраним даровима, и пусти га са славом к престолу његове државе у област аемље сремске." Данило. Животи крал.ева, стр. 94—95.