Београдске општинске новине

Број 10

- 71 -

Год. XXI

XII Засшуиник иредседника оишшине извештава одбор, да је на дневном реду избор благајника општинске трошарине. По еасдушању тога, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Манојло Кдидис, Божа С. Живковић, Коста Др. Ризиић и Соломон Азријел оцене добивене пријаве за благајника општинске трошариие и о извршељу тога поднесе одбору извешће. XIII Засшуиник иррдседника оишшине извештава одбор, да је на дневном реду избор ше®а катастарског одсека оншт. грађевинског одељења. По сасдушању тога, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Јован Смедеревац, Милан Капетановић, Милан 0. Петровић и Коста Др. Ризнић, оцене добивене пријаве за шеФа катастарског одсека општ. грађевинског одељења, па о извршењу тога поднесе извешће. XIV Засшуиник иредседника оигишине извештава одбор, да ће се на дан 29 јануара тек. године путем јавне лицитације продавата ииање Атанасија Т>. Кумануди, овл. трговца, које постоји у улици царинско прастаништо бр. 14; како ће исто имање битн потребно општинп за грзђење кеја предлаже, да и београдска општина учествује на лицптацији за нро (ају овога имања. По еасдушању тога, — одбор је решио: Да и београдска општина учествује на лицитацији оиога имања а да се о цени која да се за исто даде од стране београдске општине споразумеју заступник председника оаштине и одборнициг. г. Раденко Драговић и Димитрије Наумовић.

2. Ослепљеног Стевана — вели се у родослову — посла побожни краљ Урош (Милутин) заједно са његова двл сина, Душаном и Душицом, у Цариград тасту своме цару Андронику. 1 Нажалост, о бављењу Стеванову у Цариграду имамо веома мало, и то у главном неиоузданих, података. 0 томе како је Андроник дочекао Стевана, прича нам и родослов и Цамблак, али са знатном разликом; разлика у причању та два извора одговара управо разлици у времену кад је који писан. Али 1 Дан., Животи краљева, стр. 126 и 163. „...И 1е]це К& семоу и в[> заточенше ВБдаств ме, — вели Стеван у својој дечанско.ј хрисовуљи — и сб чеда моиии пр-ћдати ме дрБжати вб Константин^ градћ цароу Андроникоу, рекше, гако по семБ не мвити се ииени монзмоу ни чедом моимб ни вид^ти 8емд1е Љ тбчбствии монзго." Мопит. 8ег111са, р. 90. Гдасник Х1ЛХ, стр. 361. Упореди Миха Мадија: л 81ерћапиз Шш» ге^18 ХЈгоасп... ш сагсепђпз ез4 с1е4еп4из 1и рагШ>из Коташе, уо1еп4е Ке§та е(" сопкепНопе 1р8о Ке§е, ехсоеса4а» 1ипппе осси1огит" (8сћ\тапсипег, 8спр4оге8 гегит Нип§аисагит, уо 1. III, р. 646.). „Таже и »ТБ туду вг, КшнетантинБ градБ посилаетт, се, заточенБ бнвв тако и сћ двоими 1бго д-ћтми". Цамблак у „Гласнику" XI, стр. 50. — Као што се из ових података може видети, Стеван је са децом својом (родослов и Цамблак веле са двоје деце — са два сина) послан у Цариград. Овде битребаловидети шта се може из досад познатих података иввести о породици Стевановој. Стеван је два пута жељен (о чему ће се доцпије нарочито говорити), и данас се као поуздано зна да му је прва жена, Теодора, кћи бугарскога цара Смиљца, родила Душана, будућег краља и првог цара српскога, а од друге да је добио сина Синишу (0 Сиииши види, иначе доста обичну, расправу од Р. Агатоновића „Цар Синиша Палеолог Немањић"). 0 другој деци Стевановој подаци су веома неодређени. По наведеном месту из родослова, могло би се рећи да је од прве жене имао и сина Дупшцу који је по причању Цамблакову (Гласник XI, стр. 59.) умро у Цариграду. Али је Руварац ивнео мишљење да су речи „ сб

РЕДОВНИ САСТАНАК 21 јануара 1903 год. Уторак Председавао заетупник председника београдске општине кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника |били: г. г. Петар Новаковаћ, Димитраје Наумовић, Св. Јанковић, Јов. Смедаревац, Никола И. Димитријевић, Богоја Јовановић, Лазар Матић, А. Н. Крсмановић, Љуба Дојчиновић, Т. Цинцар-Јанковић, Дамњан Стојковић, Ђор^е Н. Петровић, Р. Драговић, К. Н. Лаааревић, У. Благојевић, Рг. Јов. Данић, М. Кацетановић, Д. Тадић, Ј. Конетантиновић, Милош Валожић, Б. С. Живковић, Мих. М. Ђорђевић, К. Теодосијевић, М. Ђ. Клидис, А. Ј. Аксентнјевић, Др. Раховановаћ. Дрловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 10 јануара тек. год. и примљен без измена. II ОдбОЈЈНУк г. Јован Смедеревчц изјављује, да је одбор у прошлој седници решио, да се умоле г. г. министрп унуграшњих дола и грађевппа, да не допусте де са зграде болнаце „Краљице Драге" вежу са општинским канадом који со издива у бару „Венецију", јер би то било штетио по здравље грађанства. Да је како је приватно извешћен г. министар грађевина обуставио даљи рад на томе да се зграде поменуте болнице везују са означвним општ. каналом. Захваљује г. манистру грађевина, што је ово учинио. Надазп да општински одбор не треба с тиме да се задовољи, већ да треба да се обрати лекарском друштву и санитетском савету за мишљење о томе: може ли се и сме ди, с обзиром на то шта ће се из поменутих зграда спроводити у овај канад и с обзиром на то каке ће посдедице отуда наступитп по здравље грађанства, допустити ово снајање поменЈтих зграда са означеним општ. каналом. Предлаже одбору, да изволе у том смислу донети Формалну одлуку. Засшуиник иредседнила отишине изјављује, да је онштински суд у смислу одлуке општ. одборадонесенеу прошлој седнпци поовој ствари, писао г. г. министру унутрашњих дела и грађевииа, али да још од истих наје добио никакав одговор. Одборник г. Т>г. Јовхн ДаниА, изјављује, да је управа болнице „Краљице Драге" покушавала, се ни за једнога ни за другога не може рећи да је у свему поуздан, јер како се може рећи: откуд је Цамблак након седамдесет годнна иосле смрти Стевана Дечанскога могао знати шга је све са Стеваном у Цариграду било, тако се исто може рећи и за писца Стеванове београФије откуд је он могао знати како је Стеван проводио време у византиској престоници. Али се мора наиоменути да је нисац Стеванове биограФије у родослову био дв^ћма сннома шго Душаномв и Доушицего" доцније унесене у родослов („Стражилово" за 1888 год. стр. 538.). Стога је ово навођење имена Стеванових синова непоувдано, и требало би га наново оверавати. Не треба ни спомињати свакојаке комбинације Орбинија, Лукарића и Диканжа о именииа „Душан" и „Душица 4 ; њихово умовање може нам данас изгледати и наивно. Говорећи о повратку Стеванову из Цариграда вели се у родослову: „И пришвдвшоу гемоу (реч је о Стевану) кб родителм свогемоу сб снном своии Душаномв и сб нЈкоторов малош чедиго своихб (Дан., Животи стр. 169.). Пошто не бих смео рећи да су и ове речи доцније дописане у родослов, мора се помислити да ,је Стеван био срећан у породу са првом женом својом. Али колико је било те деце, колико мушких а колико женских, како су се она звала и шта је са њима било, не зна се скоро ништа поуздано. Руварац је пронашао да је Дечански, сем Душана и Душице, имао још две ћерке: Лелку (Јелачу) која се Оила удала за Младена Ђорђевића, господара градова Клиса и Скрадина, ко.је је крајем 1355 године предала своме брату цару Душану, и Теодору која се била удала за ћесара Војина (Војихну). „Матица" за 1868 год. стр. 435. 0 женама и деци Стевана Дечанскога писао је и мађарски историк Вертнер у својој студи.ји „В1е КошдИсћеп КетапјШсп. ВеШ'а§е гиг Кеппћпвз (1ег ип^апзећ-зегМзећеп Вегјећип^еп." „Ш^апзсће Кеуие" за 1892 год. стр. 584—592.; али Вертнерова студија из 1892 године далеко у сваком погледу заостаје иза споменуте студије И. Руварца „Краљице и Царице ерпске", писане још 1868 године.

да чисти помијаре у зградама ове боднице са концесионарем, али, да се тиме апсолутно није могдо ништа постићи, јер колико год је концесионар за ноћ изнео нечистоће толико је сутра дан исте придошдо. Срећа је само то, што је бидо хладно време, иначе би бидо толико смрада, да се у окодини не би могда сносити. У свакој придици кад је имао да да реч да ли се варошка нечистоћа може спроводити у Саву био јо противан томе. Али пошто је овде неодољива сида, да се нечистоћа из ових зграда или сроведе у канад или да се болнпца „Краљице Драге" затвори, а с обзиром и на то што би ово спровођење нечистоће из зграда исте болнице у канал било привремено док се не уведе канализација уирава боднице решила је да се иста нечистоћа спроведе каналом у Саву. У противном изношење исте нечнстоће стало би болнпцу годишње преко 30.000 динара, а нпак се не би ништа тиме постигло. Одборпик г. Јован Смедеревац чуди се што одборник г. Данић овако говори. Он каже да се је решило, да се нечистоћа из ове болнице спроведе каналом у Саву за то што би болницу изношење нечистоће из исте са концесионарем стало преко 30000 динара годишње. Кад један грађанин може да платп годишње по 700 динара за чпшћење својих нужника и помија, онда зашто да бодница „Краљице Драге" не плаћа за пзнос нечистоће из њених зграда. Сем тога не стоји да болница хоће ову нечистоћу ла спроведе каналом у Саву, већ ју хоће као што је дицитацију држала да снроведе у општ. канал који се издива у Бару Венецију. А то је баш оно што је страшно и што се не сме допустити у интересу здравља београдског грађанства. Ако општина то не доаусти а она то и не сме допустити онда ће се у толико пре доћи до канализације, јер се је овим потпуно очитовала потрвба увођења што пре варошке канадизације. Са изложенога остаје при ранијем својем предлогу. Одборник г. Тома Цинцар -ЈанковиЛ изјављује, да је у прошлој седници био за то, да се бодници допусти спровођење нечистоће кроз канад.

много обазривији од Цамблака; док је Цамблак гледао да исприча како је Стеван учинио сва добра дела која добар и побожан човек уопште може и треба да учини, дотле је писац Стеванове биограФије гледао да нам каже само оно што се у сваком случају може и мора десити са човеком који иде у туђ свет, не покушавајући да читаоце забавља непоузданим појединостима. Цамблак прича како је цар Андроник примио Стевана као правога сужња, затворио у манастир светога Пандократора (ово је Цимблаку дошло на ум јамачно отуда што је Дечански своју задужбину Дечане подигао у славу св. Пандократора — богу оцу), и никоме није допустио да се са њиме састаје, еемјединог игумана тога манастира. Стеван је у том манастиру живео као прави божји угодник и покојник: тешио се апостолским и пророчким речима, непрестано лијући сузе ради својих грехова и ради губитка вида. Сав се беше предао Богу, непрестано је бивао у манастиру на божјој служби, коју би увек одстојао до свршетка. У побожности је био претекао и саму манастирску братију. Његовој скромности и побожности дивљаху се и игуман и сви калуђери; његово милостиво и паћеничко срце придобило ,је све оне који око њега беху, и они су се трудили да тешењем ублажавају горке