Београдске општинске новине

Број 10

— 72 —

Год. XXI

Остаје и сад при томе да бодницу ваља помоћп ма којим пачином само да се услед тога не мора затворити. Ваљда се код болнпце може удесити какав Филтер за Филтрпрање псчистоће тако да Филтрнрана житка нечистоћа оддази каналом а остада нечистоћа да се пзносп са конпеспонаром или снаљује. Овом пршпгком хоће да замери онштипској управп што је изношење нечистоће усгупила у концесију једпомо лицу и с њим угдаЕила цену за пзвошење нечист(ће те ће услед тога и болпицу пзношење нечпстоће а и прпватне скупо стагп, пошто нема конкурениије. Не налази, да ће се капалпзација њто скорије увести ако се болнпци ово спајањо са каналом не допустп као што тврдп одборник г. Смеде ревац. Тражи да се макако изнађе начин да се бодпици номогне само да се иста не затворп. Одборнук г. 1)1'. Јован ДаниИ благодари предговорпицима на заузпмању за санитетске ствари. Мисјп да наје пројектовчно да се нечистоћа пз ове билнице изведе каналом у бару Венецију, већ канадом пепосредпо у Саву. Даље пзјављује да овде ппје у питању издатак који би болпица пмала да чпнп годишње на избацивање нечистоће, већ је у питању то што се нечистоћа не може апсолутио на други начин износитп до канадом у Саву. Одборник г. Раденко ДраговиИ изјављује, да су општ. канадп у бари Венецијп у које се слива већн део варошке нечистоће отворени и да ће грађани из околине баре Венецпјо битн принуђенп да траже да се зло које вх услед тога давп одкдони, док међу тим сад се хоће у бару Венецију да спроведе п нечпстоћа из болпице „Краљице Драге". Ако је баш болници немогућо на други начпн износитп нечистоћу оида нека јој со допусти да ју спроводи каналом непосредно у Саву а да се сада постојећи општппски канал, који се изливају у бару Венецију продуже до у Саву. Одоорник г. Милан КаиелаановиЛ из говора предговорвика видп двоје: док одборник г. Јоваи Смедеревац тврди, да је нројектовано да со печисгоћа пз ове болнпце спроведе у општински канал, којп се издива у бару Венедане овоме невољнику. Његовс побожне и слатке речи иримамљивале су свакога п увек су се скупљали око њега као око апостола, и многе корисне поуке слушали у љеговим лепим п побожним беседама. Стеванова се нобожност рашчује по Цариграду, па то дозна и цар Андроник и призове га к себи. Тада је Стеван саветовао Андронику да протера из своје царевине све јеретичке секте, којпх је тада у Византпји било веома много. 1 Нешто озбиљније и природније описује се у родослову Стеванов одлазак у Цариград и његов живот тамо. У родослову се прича да је Андроник дочекао Стевана сасвим лепо, одредио њему и његовим двама синовима за боравиште једну царску налату, и заиоведио да му се прибавља све што му је нотребно. Разуме се да ни нпсац Стеванове биограФије у родослову не заборавл>а душевни живот Стеванов, те се и ту нрича како се Стеван гушио у сузама жалећи на свој поступак и што је удаљен од своје домовине. За Србијом и за својим родитељем — вели се у родослову — Стеван је толико жалио, да је волео умрети него ли живети тако удаљен од њих. „Па ипак овај христољубиви муж, — каже се у родослову даЉе — лишен не само толике славе него

1 Гдасник XI, (1859) стр. 50—60.

цију између Сарајевске улице и жељезничко станице, дотле одборнпк г. Д-р Данић каже да је пројектовано, да со иста нешстоћа спроведе каналом непосредно у Саву. Ако стоји онако како наводи одборпик г. Смедеревац оп је за то да се то аисолутно нп под каквим погодбама не доиусти. Можа се бодницп, доиустити да и то само течну нечистоћу спроведе каналом од затворених цевп непосредно у Саву. Застуиник иредседника отишине нозива ше®а општ. декара да обавестп одбор о томе како је но тој ствари добио обавешгоње у с-анпгетском одељешу мин. унутрашших дола. ШеФ ошптпнских декара пзјављује да је на томе месту добно следеће обавештењо: да је неодољива потреба, да се нечпстоћа пз ово болнице спроведе куда, јер се је копањем руие напшдо на слој пловаче који нроиушта воду. Па како се у болници трошп велика колпчина воде то се иста мора некуда одвееги. Доисга јо бпло пројектовано да је нечпсгоћа нз ове болнице снроводп у сред баре Вепеције, ади је на томе усдед предсгавке општ. суда обустављен сваки рад, док со не изнађе други начан за одвођење нечистоћо. Иачедник санитета изјавно је да би опшг. одбор требао да изађе уирави боднице на сусрет иди да со изнађо начип заодвођење ове нечпстоће у Саву, само да се болница не затвори, јер јо она институт првенствено за грађане београдске. Начин за то је сад, да се само течна нечистоћа дезннФикована са дваест процентнпм кречним песком спроведе каиалом од затворених цеви неиосредно у Саву. Одборник г. Јован См-деревац налази да овдеима још и једна друга ствар, а на име, да је општина овој болпици дада воду и да је ова расипа. Одборник г. 1>г. Јовсн ДаниК изјављује да бодница пдаћа утрошену воду као и осгади, Одборник г. Јован См'деревац иродужује говор п изјављује да му изгледа, да одборник г. Данић трди једно, а шеФ општ. декара да тврди друго. Налазп да ће и ако се лопусти бодницп епровођење нечиетоће каналом непосредно у Саву ипак то бити опаспо по здравље и вида очију својих, нити клону нити похули на Бога, пего све трпљаше, захваљујућп Богу за све што му се догодило знајући да је то све од њега (од Бога). Побожни пак васеленски цар Андроник, доиста прави цар милости, не презре овога јуношу, п не хте му увећавати иатњу; видећи да му је п оволпко невоље доста, тешио га је п тако му олакшаваше паћенички живот његов." 1 Сем наведенога Цамблакова причања и овога што је у родослову, нема више нпкаквих података о животу Стеванову у Цариграду. Ваља наиоменути да се о бављењу Стеванову у Царнграду не налази никакав нодатак ни у једном од до данас познатих византиских извора. Откуда је то, данас је веома тешко погодитп, само је чудновато да Григора, који је у то доба био већ младпћ (1314 било му је 19 година), није о томе ништа забележпо, и ако је Стеванов долазак у Царнград морао обратити на се пажњу велике већине ондашњих радозналих Цариграђана; јер није то ситна ствар за царнградскп свет кад се чује да у близпни има један краљ хришћански, који је свога рођеиог сина ослепио и послао к њима. 3. Узгред ваља напоменути да и то што је Стеван послан у Цариград са сво1 Дан., Животи краљева, стр. 163—164.

грађанства, јер се тај канал нећо израдптп како треба. С тога је опет за то да се и ако се ово допустп тражи ипак мишљење од лекарског друштва и санитетског савета: може ли то бити бозопасно. Одборник г. Ђожа С. ЖивковиК надази, да и ако је ова ствар врло важна да ипак о њој не треба водити толпку дебату. Овде стоји алгернатива: и.ш наћи начана, да боднпца нечпстоћу из својих зграда куда безопасно по здравље грађапства спроведе, на ирпмер каналом у Саву или је затворити. Ако со усвојп оно прво мора се веровати у зпањо меродавних Фактора — декара, јер се пе може бити већп католик од папе. Чуди смо да бп одвођење нечистоће из ове болпице капалом у Саву бнло привремено и да је одборник г. Вг. Данић пзјавио, да нп сам не бп био за то, кад бп то морало да будо па дуже време. Слажо се са проддогом одборипка г. Капетановића, да се бодппци допусти да течну печистоћу спроведе каналом од затворених цеви непосредно у Саву, а нпкако у бару „Венецију". Одборник г. Вг. Јован ДаниИ пзјављује, да је ова ствар тако хптне природе, да не можо ннкако трпети одлагање и да се по истој но бп могла сачекати она званична ироцедура да из надлештва у наддештво прелази. Кад је државном санптету повереио да води бригу о здрављу свега грађапства Србије онда палази, да бп ову ствар ваљало поверити санитоту а сигуран је да је санптет не бп решио не водећи рачуна о здрављу београдског грађанств?. Одборнк г. Милан КаиегаановиЛ жалп што овде мора да се сукоби у мишљењу са предговорннком. Не може доиустити никако да се нечистоћа из болнице „Краљице Драге" спроведе канадом у бару „Венецију" између Сарајевске улице и жељезничке станице и про би дао оставку него што бп за то гласао, јер сматра да би у том случају ако би за то гласао радио про • тивно заклегви, коју ја па одборничку дужност положио, а сматра да кад би се санитету оставило да то питањо расправи, да би могдо и то битп да се номенуга нечистоћа на означено мо сто излива, као што је већ и бидо пројекговапо јом децом, од којих ни једно тада нпје било старије од пет година, 1 а јамачно и са женом (јер би тешко послали без мајке нејаку децу), доказује да Стеван није послан у Цариград у сужањство, него да је иросто удаљен из Србије како се због њега не би заметала нова политичка пптања и стварале нове трзавице. Бавећи се пак у Цариграду, Стеван се свакојако није само Богу молио у манастиру да му опрости дотадашње грехове, већ је морао обратити пажњу на живот у томе бурном царском граду којп је својим навикама и својом културом запајао ондашњи свет доста нашироко на све стране. Догађаји који су се у оно доба одигравали и на Балкану и у Малој Азији, тицалн су се поглавито Византије и њеног опстанка, и све је то у Цариграду чинило жив утнсак и узбуђивало тамошњи свет. Стеван је могао тада још у Цариграду видети оне Турке, који жељно тада погледаху на Златни Рог и који ће мало времена после његове смрти походити и његов завичај. Оп је могао на месту иосматрати политику превртљпвога и безобзирнога цара Андроника, и упознати навике и начела византискога двора. Око је младога Душапа свакојако опажало спољашњи сјај и богаство многољудне пре1 Душан је био најстарији и родио се 1309 године. Видн „Годишшица" III (1879) стр. 388—390.