Београдске општинске новине

Б рој 10

73 —

Год. XXI

како тврди одборник г. Смедеровац. Требало је овј незгоду као шго ју је он предвидео, предвидети приликом подизања самих зграда и још тада постарати се да до овога не дође. Требало је удесити код зграда ове болнице једно место на коме би се скупљала чврста нечистоћа, а течну нечистоћу дезинФиковану спровести ваналом од затворених цеви непосредно у Саву. Одборник г. Димишрије ТадиА, такође је одсудио противан, да се печистоћа из ове болнпце спроведе каналом у бару Венецију. Одборник з. Уроги ВлагојевкЛ такође је протпван да се ова нечистоћа слива у бару Венецију. Пре бп пристао ла се пста болница затвори иего да се нечистоћа из исте слива у бару Венецију, јер ако би св ово псследње допустило зпачидо би зарад 1000 болесних стави ти на коцку здравље 65000 здравих лица. Одборник г. Јован Смедеревац изјављује, да има срестава да се чврста нечистоћа скупља и сагорева, а течна одвојш у Саву. Ну управа болнице пије хтела да се потруди па да тако уради већ је као што је иројектовано хтела вако чврсту тако и течну нечистоћу да спроведе каналом у бару Венецију, а да би то било посве убитачно по здравље грађаиства у то је сваки убеђен. Опет је зато да се по овоме предмету изиште мишљење лекарског друштва и Санитетског Савета. Оцборник г. Тсмг Цинцар-ЈанковиК изјављује, да му изгледа да одборник г. Смедеревац хоће овде да извојује неку победу над санитетом а завођењем одборника. Налази да је о овој ствари довољно дебатовано и да је већ треба једном решити, а не допустпти да се инжиљери и лекари одборници препиру преко осталпх одборника пе инжињера и не лекара. Застуиник иредседника оишшине објашњава поводом чега је ова ствар изашла пред одбор и шта је но пстој до сада урађено. По саслушању . вега тога, — одбор је решио: Да се допусти болници „Краљице Драге" да може и то само течну нечистоћу дезинФиковану двадесет процентним кречним млеком спровести каналом од застонице впзантнске; још се тада у његову душу по свој прилици могла уселити мисао о нечему великоме и силноме, како у многоме не беше онда његова отаџбина. Детињска душа веома лако подлеже утисцима споља; опи, особито ако су врло јаки, дају тон свему његову доцнијем животу. Тако је по свој прилици било н са Душаном. Помишљајући да ће доћи дан и час када ће оп сести на иресто свога деде, он је можда још тада сањао о великој Србији уједињеној са Византијом, што је доцније, као што је нознато, била његова најглавнија зампсао; тада се још Душан могао у мислима својим назипати аутократором Србије и Византије, како се доцније звао доиста. Како се Стеван сматрао на цариградском двору, даје нам родоелав нека обавештења. Он је становао у пекој царској палатп, имајући свега у изобиљу што му је за живот потребно. Цариградски је двор морао свакојако водити рачуна о сину једнога моћнога суседнога краља, који је још сродничким везама са њим. У Србији се пак Стеван није могао лако заборавити. Његове страшне муке давале су јамачно повода живом и но свој прилнци врло разноликом нрпчању. Ко може замислити све начине па које се у оно доба ширила по народу прича о ослепљењу и прогонству из Србије сина краља Милутина и наслед-

творелих цев Ј непоередно најкраћим путем у Саву. III Одборник е. Никола Димишријевић пита председништво : је су ли још у важности прописи закона о општинама по којима се државни иадзор простире на послове општинске власги који превазилазе самоуправни делокруг њен. И ако су исти проииси још у важности онда по коме се нраву Управа града Београда појављује као надзорна власт на београдском општином и по коме праву узима на себе власт која је општ. суду додељена законом о општинама. Засшугт ик иредседника отишгсне пзјављује да је Управа града Београда у погледу вршења санитетско полицијске ревизије дошла у сукоб са општ. судом и да је овај поводом тога учинио представку господину министру унутрашњих дела и тражио Формално решење, да би исти сукоб расправио нрема одредбама постојећег закона, — одбор је примио к знању ове изјаве. IV По прочитању акта Управе града Београда АБр. 398, 399, 520, 526, 603, 604 605,607 051 и 520, акта иследиог судије првост. суда за град Београд АБр. 674 и акта начелника ср. кључког АБр. 487, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања: Владимир Цонић шеФ админ. одсека царинске управе и Милош Туцаковић, директор Трг. Банке; да је доброг владања и средњег имовног стања г. Петар Јоцковић штампар и да су му непознати: Глнша Лилић, б. келнер, Сима Борачки крманонг, Живко Игњаговић, зв. „Ћора" Петар Крунић, кочијаши, Марко Марковић, Мнлпсав Михаиловић б. разносач новина, Радован Татић, бравар, Марко СтеФановић, чиновник, Милан Јанковић, Селимир Јанковић, месарски момци, Милорад Манојловић, писар, и Аврам Албахари, трг. ника краљевског престола? Па онда ту су и нолитичка начела и Стеванових нристалица н иротивника. Док су први сањали о његову повратку из Цариграда, дотле су други свим начинима гледали да то омету. Питање је о Стевању најјаче на видик избило када је краљ Драгутин издахнуо, и када се очекивало шта ће краљ Милутин урадити у питању о наслеђу краљевског престола; јер је то питање тада постало најзначајније у унутрашњем нолитичком животу српске краљевпне. 3. Не зна се поуздано колнко је Стеван пробавио у Цариграду. Према Цамблакову причању излази да је Стеван пробавио у Цариграду нешто више од седам година. 1 Неки Станислав, који је убрзо након велбушке битке нисао нролог, каже да је Сгеван провео у Цариграду седам година, 2 а тако се исто у минеју Божидара Вуковића у служби Стевана Дечанскога, каже да је 1 Гласник XI, стр. 57, 59, 60. Пет година након одласка у Цариград, Стевану се повратио вид (ор. м4. 57) и не много затим деси се да му умре млађи син (ор. «4. 59.), а две године затим Милутин се решава да поврати Стевана у Србију. Кад се све ово сабере, излази да се Стеван вратио у Србију у току осме године, откако је отишао у Цариград. 2 Гласник" XVI, (1863) стр. 34 и 35: „Азт> рабв божи Станислав1> СћврвшихБ книга сиа вћ дни пр^внсокааго крала Уроша СтеФана 1егоже штецв и>сл!пи .и посла вб грмсд, по седмихв лћтћхБ ивмиедв, и прЈтемв крал'ство..."

V Засшуиник иредседника опшшине износи одбору на мишљење молбе: Томаније Р. Богдановић, удове, Милеве Поповића, г. Николе И. Сгаменковића, прОФесора, Стојаиа Н. Лазића писара судског, Илије М. Димитријевића, трг., и Љубомира Ристићз,таљ, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 3923Ј902, 176,177,179, 189 и 259 одбор је изјавио мишљење Да се молиоцима може дати тражена уверења о породичном односу. VI По прочитању акта Управеграда Београда АБр. 880. којим се тражи од ошнтине мишљење може ли се примити под заштиту српских закона Радован Лалић, берберски калФа, према његовој молби, одбор је нзјавио мишљење : Да се Радован Лалић, берберски калФа може примити под заштиту српских закона ако томе не стојена путу друге какве законске сметње. VII По прочитању решења општинског суда од 15 јануара ов. год. АБр. 454, о одређеној цени хлебу за другу половину месеца јануара ов. године, одбор је примио к знању са одобравањем ово решење општннског суда. VIII По црочнгању молбе Атојза Новотног, кобасичара, АБр. 648, којом моли да му се враћа наплаћена аренда, на суве шунке и суво месо приликом извоза истих артикла у иностранство и по прочитању мишљења надзорника кланице по истом цредмету АБр. 668, — одбор је решио: Да се враћа аренда наплаћена на суво месо и гаунке Алојзу Новотном овд. кобаеичару када месо и шунке извози у иностранство и то понето тежини у десет пара дин. по килограму с тим да извоз доказу.је оригиналном декларацијом и да иаковању робе присуствује надзорник општ. кланице.

Стеван протеран у Цариград, и тамо „седмол^тно пр^ћпроводи вр-ћме". 1 Ковачевић је сматрао да је казивање Станиелављево и Цамблаково тачно, и онда „узевиш на ум свједоџбу Цамблакову да је краљица Симонида, маћеха Стеванова, носијала свађу између оца и сина: да је 1317 ншла у Солун, на погреб својој матери; да се после дуго устезала доћп у Србију", итд. изводи с великом вероватноћом „да се буна Стеванова догодила у јесен 1310 (у јесен за то, што се о Никољу дне напунило пет година заточења), а Стеван повратио у Србију крајем 1317 (најдаље почетком 1318 године), док се Симонида бавила у Солуну одакле није могла смести пријатеље његове да му израде опроштај и повратак," 2 То је мишљење Ковачевићево о повратку Стеванову остало у вредности и после, пошто се доказало да је Стеванова буна бпла после 1310 године. „Оно се налазн у „Историји српскога народа" од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића исказано овим речима: „1317 године умре царица Јерина, мајка Симонидина, те јој ова отиде на погреб. Сад настану властела и свештенство, да, кад, није ње, израде у Ми1 Из „Годишњице" III, стр. 388. Службу Дечанскоме написао је сам Цамблак. §аГапк, РатаЉу, 1851, стр. 63. 2 „Годишњица" III, стр. 388—390.