Београдске општинске новине

Број 11

— 79 —

Год. XXI

медбе на састављање дневног реда, узео за пример утврђење програма оиштинских радова, који је требао бити утврђен још у прошлој години, да би се радови у овој години могли извршити, јер би иначе иста тачка дневног рада била такође одлагана као што је и раније одлагана, теби се са утврђивањем општинскихрадова још и више одоцнило. Дакле у главноме тражио је, да се предмети од опште важности, који се на дневном реду повлаче од неколико месеци првенствено реше а није тим хтео да међу предметима који редовно долазе на дневни ред прави велику разлику у важности између оних којима се расправљају опште ствари и оних којима се расправљају ствари приватне природе. По саслушању тога, — одбор је усвојио прочитани записник са овом напоменом одборника г. Цинцар-Јанковића. II Одборник в. Јован Смецеревац наводи, да је свима познато, да је поштанско-телеграфско одељење Мин. грађевина без одобрења општипе поставило своје теле ®онске каблове по варошким удицама. Сада је сва кадрма куда сг каблови постављени пропала. Пита председништво ко ће да плати оправку те калдрме. Засшуиник иредседника оишшине изјавио је, да је попгганско-тедеграФСко одељење овај посао извршило без одобрења општине, и да је општ. суду, кад је овај учинио протест против овога одговорепо, да оно по закону има права да то чина без одобрења општине. Оцборник г. Јован Смецеревац изјављује, да и ако поштан. телегр. одељење има права да нодиже своје каблове кроз варошке улице ипак је ието дужно да калдрму доведе у првобитно стање и ако се иста уелед тога поквари да је понрави; с тога предлаже да се по овој ствари учини представка г. министру грађевина и исти упита: ко ће да пдаги оправку каддрмв којаје усдед постављања теле®. каблова покварена па да се добивени одговор саопшти општ. одбору. Одбор је решио: рећи да су они од три годиие начинили време од седам година? Истина седам је библиски број, и зато омиљен старим калуђерима, али да ли су га они толико волели да су место три, четири или пет радо говорили седам? Ако би то било, онда зашто онај који је нисао Данилову биограФију, а који је такође несумњиво био калуђер, не рече да је од постанка Никодимова срнским архијепископом до смрти краља Милутина протекло седам година него четири и нешто више? 1 Стога је сасвим оправдано узети да се Стеван у Цариграду није бавио мање од иет година, те би према томе његов повратак у Србију падао најраније у 1319 годину, иникако пре. Даје ово мишљење оправдано, могу потврдити и још неки — у осталом познати али само на други начин протумачени подаци. У родослову се јасно каже да се Стеван вратио у Србију у време кад је Никодим био српски архијепископ а Данило боравио у Хиландару^. Ако би се 1 Дан., Жиботи , стр. 155. 2 Може ми се замерити што ћу ја даље узимати да је Данвдо, кад је у Хиландару добио пиемо од Стевана, у коме га моли за посредовање између њега и оца (о чему мало додније), био игумап тога манастира, кад се то нигде изречно ме каже. Шта вшне из речи „тогда измоу (т. ј. Данило) соугатоу вб Светћи Гори вв домоу пр'ћсветне богородице, м1;ето рекомо Хиланвдарћ, живауштоу 1емоу вв о с о б н ■ћ пр-ћбнвании ®иночБСтва ч р а д и" могло би се извести да је Данило повучен жн-

Да се усвоји овај предлог одборника г. Смедеревда. III Одборник г. Раденко Драгови& налази да је потребно да св одборске секције накрајумесеца позавају у конФеренцију ради издагања и претреса онога што су својим радомконстатоваде. Засшуиник прецседника оишшчне усваја ово гдедиште одборника г. Драговића и изјављује да ће сазвати одборске секције у кон®еренцију у идућу недељу. Одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Драговића и заступника председника општине. IV По прочитању актаисдедног судије првост. суда за вар. Београд АВр. 908, одељака Управе града Веограда АБр. 953, 980, 998, 999, 1060, 1110, 1123, 1124, Управе града Боограда АБр. 997 и 1142, и начелства окр. ужичког АВр. 1119, којима траже уверења о вдадању и имовном стању извеснвх лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања: Петар Рад. Николић, управник беогр. казн. завода, Димитрије Миленковић, свештеник, Станоје Обрадовић, трговац; да су му непознати: Јоца Баљић, берб. калФа, Новак Илић, носач, Ђорђе Мићић, бив. чувар осуђеника, Пегар Андрејевић, продавац новина, Никола Стојановић, бив. колар, Благоје Р. Бешевић, бив. бозаџаја, Светозар Гавриловић, штампар, Јоца Белимарковић, скитница, Илија Продановић, Коста Христић, кесароши и Бојана Христанић; да су доброг владања и сиротног имовно 1 стања: Милутин Тодоровић, Васа Андрић, бив. општ. служитељ, и да су доброг владања и средњег имовног стања: Милош Костић, благајиик добротворне чинов. задруге и Втјин Н. Поповић, Трговац. V По прочитању акта Управе града Београда АБр. 1120 и 1121, по молбама Стевана Ајзеле, пак узело да је Никодим доиста постао архијепископом 1317 године, а тада, као што се обично узима, 1 Данило постао владиком хумским, онда би оно што се у родослову прича о Стеванову повратку било погрешно, јер је сасвим поуздано да Данило, пошто је постао хумским јепискоиом нити је био нити је могао бити хиландарским игуманом. Ако би се дакле узело да је Данило постао хумским јепископом онда, када и Никодим архијепископом српским, онда би се Стеван морао вратити у Србију пре Спасова дана 1317 године; а то је немогуће стога што Никодим пре тога дана није био архијепископ, како се он том приликом у родослову спомиње. Кад је краљ Мнлутин за време сукоба са Драгутииом (1313 године), позвао вео, само ако не би било да је ово једна од оних многих општих Фраза уродослову којима се само хоће да увећа Данилова побожноет. Сем тога у причању о посланству светогорских калуђера краљу Милутину, који су ишли да га моле да врати Стевана, вели се: „И молитвоу при1вмбше отб игоумена иоисегопрЈеосвештенааго." Ове би речи. на.јјасније показивале да Данилоније тада било хиландарским игуманом, само кад би се знало да се овде говори о игуману хиландареком а не о ироти светогорском, који је без сумње био глава вбору светогорских калуђера ко.ји су се тада на позив Данилов скупили: Ја, поред свега овога, узимам да је Данило био тада игуман у Хиландару, стога што сматрам да је сасвим природно да је Данило заменио Нииодима у чину хиландарског игумана, кад је овај постао архијепископ. 1 ВуловиЦ Велегаке о архијепископу Никодиму. „Глае" Срп. Краљ. Академије, књ. XVII. Руварац пише да је Никодим постао архијетшскопом 1318 год., али не каже на основу чех'а тако мисли. В. нап. на стр.

молера и Сретена Поповића, црквењака, којима траже и то: први да се прими за српског поданика а други да му се изда заштитно уверење; — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може по молбама учинити, ако томе не стоје на путу друге какве законске сметње. VI Засшуиник иредседника оишшине износи одбору на мишљење молбу Милутина Тадића, адв., браниоца масе пок. Мидана Пјевчевића, којом тражи уверење о породичном односу пок. Пјевчевића. Понрочитању те модбе СТВр. 429, — одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. VII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 1199, 1130, 1131 и 1132, о држанимлицитацијама: за штампање 1000 комада бданкета „извештаја о пријему новца" за благајницу; 3000 ком. бданкета за кданично одељење; 1000 ком. бланкета „извештаја за водовод"; 500 бданкета „регрутни листови" и 5000 ком. позива за војно одељење, —• одбор јерешио: Да се под прописаним погодбама уступи и то: Штампање 1000 ком. бланкета „извештаја о пријему новца" за благајницу Страшимиру Гемовићу, овд. штампару, за цену од дванајест динара и педесет пара динарских. Штампање 3000 комада бланкета за кланично одељење Страшимиру Гемовићу, овд. штампару, за цену од тридесет и два динара и педесет пара дин. Штампање 1000 комада бланкета „извештајаза водовод" Страшимиру Гемовићу, овд. штампару, за цсну од двадесет дин. и Штампање 500 бланкета регрутних листова и 5000 комада позива за војно одељење Страшимиру Гемовићу, овд. штампару, за цену од двадесет и шест дин^ Данила у Србију и предао му све своје благо на чување и манастир Бањску на управу, на његовом је месту хиландарским игуманом остао ученик његов Никодим. 1 У родослову се, даље, прича да се Данило оставивпш јепископство у Бањској, вратио у Св. Гору, а Милутин владичанство Бањско претворио у игуманију. Након овога долази причање како је Данило хтео да иде у Јерусалим да се поклони гробу Христову, али је напустио ту своју мисао на молбу Милутинову, па тек након свега тога прича се о постанку Никодимову српским архијепископом. Према реду како се у родослову прича, догађаји би се овако морали врстати: на позив Милутинов, Данило је 1313 дошао у Србију, па се после — пошто јелегла завада између краља Драгутина и краља Милутииа вратио опет у Свету Гору, из које се врати у Србију 1317 године и постане хумским владиком кад и Никодим српским архијепископом. Дакле, ако јеДанилоикад био хиландарски игуман могао је то бити само пре 1317 године, а никако после, те би и према томе Стеванов повратак морао 1 „Вб нијгоже м4сто поставлкзнБ бнетБ вб ХиланБдар - ]; пр '];подобБнни игоуменБ Никодимб , бнвни прф.жде оученикБ сего блаженааго." Дан., Животи краљева, стр. 357., Ово се иетина прича после погато се казало како је Данило оставио старешипство у Хиландару и повукао се у Карејску ћелију, али ако ее има на уму да је Милутин позвао Данила из те ћелије, онда је природно да је Никодим и даље остао хиландарским игуманом.