Београдске општинске новине

Број 11

— 80 —

Год. XXI

VIII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 1125, о држаној другој лицитацији за издавање под закуп оиштинског зеиљишта на Дунаву испод старе Ботаничке Баште, — одбор је решио: Да се ошнтинско земљиште на Дунаву испод старе Ботаничке Баште изда под закуп Димитрију Грујићу, овд. месару, за време од 1 јануара ове 1903 год. па до 1 јануара 1906 године под прописаним погодбама а по годишњу закупну дену од сто педесет и шест динара. IX По прочитању извештаја економног одељења АБр. 1127, о држаној ужој лицитацији између еснаФа бозаџијског и Петра Ј. Марића, овд , за давање под закуп општинског права наплате таксе за продају бозе у реону и агару београдске општине, — одбор је решио: Да се право наплате таксе за продају бозе у реону и атару београдске општине уступи овдашњем бозаџијском еснафу за време од 1 јануара ове 1903 год. па до 1 Јануара 1906 год. под прописаним условима АБр. 9528 902 г. а за годишњу закупну цену од три хиљаде две стотине и један дннар. X По прочнтању извештаја економног одељења АБр. 1126, о држаној другој лицитацији за давање под закуп земљишта регулационог Фонда постојећег на Савинцу до имања Влајка Каленића, — одбор је решио: Да се за давање под закуп овог општ. добра понова држн лицитација, под условом да закуп има престати ако се и кад се исто земљиште употреби за подизање зграде за основну школу на Савинцу. XI По прочитању решења општ. суда од 31 јануара тек. г. АБр. 1046, о одређеној цени лебу падати пре 1317 године, или бар пре Спасова дана те године, пошто је тада Никодим посвећен за архијепископа. Ако би се иримило да се Данило вратио у Хиландар пре 1317 године, онда би се морало узети да је Данило, вративши се можда 1315 године (свакојако сенијевратио пре 14 Фебруара 1314 јер је тада, како сам каже, био у Србији 1 у Хиландар, постао игуманом тога манастира сменивши Никодима. А јасно је да ово нема смисла, него је Никодим сасвим поуздано био хиландарским игуманом од 1313 до 1317 године; ако је Данило после 1314 године био хиландарским игуманом, то је ионово могао постати тек пошто је Никодим постао архијепископом, дакле тек после Спасова дана 1317 године. Према овоме јасно је да Данилоније постао хумским јепископом онда када је Никодим постао архијепископом, него да је тада или нешто доцније постао хиландарским игуманом, а јепископом постао тек доцније — можда и пред сам крај владе Милутинове. 2 Ово најзад унеколико могу

1 Дан., Животи, стр.88. В. нап. 1. на стр. 97. ове књиге.

2 У родосдову се прича да је Данидо хтео ићи у Свету гору, али му то не даде краљ Мнлутин, него га је силом задржао да остане у Србији. „Заповеди му прича се у родослову — побожни краљ (Милутин) да иде у дом светих апостола, к тадашњем архијепиекопу Сави III, писавши овоме да чини свеколике части овоме свеоевсштеноме (Данилу). Ту му преосвештени (Сава III) даде за боравиште сво.ју ћелију. Тада беше обеНао иобожни

за прву половииу тек. месеца, — одбор је примио к зиању са одобравањем ово решење општинског суда. XII По прочитању акта Управе града Београда АБр. 1113, којим тражи да се у одбор за експроприсање зомљишта Ђорђа Папђеле, тргог. заузетог за кланичпу пругу одреди кмет и четири одборника, — одбор је решио: Да овоме послу нрисуствују одборници г. г. Љуба Дојчиновић, Милан Дими1), Пера Новаковић, и Лазар М. Матик XIII Засшуинук пр-дседника оишшине извештава одбор да је на дневном реду утврђење нрограма оншт. радова за 1903 год., да је грађевинско одељење пројектовало прохфам истих радова и да је исти програм преглодала, оценила и утврдила одборска секција за грађевивско одељење; моди одбор да изводе саслушати тај пројект како га је секција утврдила и донети своје решење. По саслушању тога и прочитању поменутог програма а носде иотребног обавештавања у коме је учествовао већи број одборника и заступник председника општине, — одбор је решио: Да се у 1903 години поред буџетом предвиђенпх општ. послова изврше и следећи опп1т. послови: I а; Претресе стара поду-коцкаста калдрма у улицама и то: Чаранићевој, Краљевом тргу, Узун-Мирковој, и Југ Богдановој. б. Претресе обнчна калдрма од ломњеног камена у улицама: Скоиљанској, Господар-Јевремовој, од Књегиње Љубице ло Кааетан-Мпшине, Царице Милице од Космајске до Бранкове, Космајској, Кнегиње Љубице од Чарапићеве до Страхинића Бана, Капетан Мишиној од Југовића до Сграхинића Бана, Травничкој, Југовића, Ратарској од Мајор Илићеве до посведочитп и речи из самога Данилова житија, где се каже да је „по мал г ћ вр г ћмени" пошто је Данило постао јепископом краљ Урош да %е дати овоме иреосвештеноме (Данилу) иресто Светога Саве (архи.јепископу столиду), да га наследи и добије кад то Богу буде воља. Докје ту живео побожно како беше иавикао, неко време након тога престави се напред поменути архијепископ Сава, а на његово место би поставл.ен архиепископом кир Никодим, а овоме господину мојему побожни краљ даде архијеиисконију хумску. Док је Данило тамо живео, а мало времена после (његова одласка приспе смртни час побожноме краљу Урошу, а у време његове смрти десио се (на двору) и овај господин мој, и свечано пренесе тело његово у манастир које је подигао сам краљ Урош." (Дан., Животи, стр. 361—392.*. Из овога се лепо види да је Данило био Милутинов кандидат за српскога архијепископа Саве III. Али после смрти Саве III не ностаде српскии архијепископом Данило већ ученик његов Никодим. Откуда то, није лако ногодити. Неки мисле да је Никодим био кандидат државног сабора, који ни.је хтео Данила. Зна се да је архијепиекопска столицапосле смртиСаве III била годииу дана празна, што се види по нричаљу у родослову:... и №браВЈ, (крал, Милутин) ВТ,СВ С1 ,бор1, ОТ1,ЧБСТВИИ си, В1 ,СечБСТВнн1е кзписконн и игоуменн и чрћш,це и великославмшиз властели, изискоуге таковааго мужа не 1вдино» нб и тришти, и за В1 ,се годиште, и многага попеченига о томб имЗме." (Дан., Животи, стр. 152.). Ове речи казују доста јасно да се краљ Милутин доста упорно носио са сабором око ивбора архијепископског, пошто сабор није хтео примити Данила. Питање је само зашто влаетела да буде противна Данилу? На то је питање тешко одговорити тачио али се може једном доста вероватном претпоставком. Кад је било речи о начину на који се завршио раздор између краља Милутина и Стевана Дечанскога, речено је шта је било са Стеваном, али није речено ништа шта је било са властелом. 0 томе се тамо није ништа говорило за то што се из извора ништа не може дознати. Може се пак претпоставити да су властела, која је видела да еу јој два покушаја против краља Милутина остала неуспешна, ућутала, али да се није сасвим измирила са краљем Милутином. Она иису хтела допустити да архијепископску столицу заузме онај, који је у време њихова покрета против краља Милутина био на крал,евој страни, већ еу истакли другог кандидата. Данило се јамачно због тога склонио из Србпје и отишао у Хиландар.

краја, Цетињској и Босанској од Балканске до Милоша Великог. Овај претрес да се изврши ако сопственици имања у тим улицама даду изјаве да неће да траже од општине накнаду штете ако им се иста евентуално нивелисањем ових улица нанесе њиховим имањима у овим улицама постојећим а ако сопственици имања у улицама Космајској, Кнегиње Љубице од Чарапићеве до Стра хинића Бана, Капетан Мишиној од Југовића до Страхинића Бана, Југовића, Ратарској од Мајор Илићеве до краја, Цетињској и Босанској од Балканске до Милоша Великог, не хгедну дати ове нзјаве онда да се калдрма у истим улицама поправи и покрпи. Сем тога да се обична калдрма од ломљеног камена у улицама Вишњићевој, Видинској и Краљице Драге од Милоша Великог до Београдске улице покрпи. II Израде нове калдрме: а. Од полукоцака у улицама и то: Краља Милана улици од Дворске до Коларчеве, Коларчевој, Савској од Кнез Михаиловог венца до ђумрука, Херцеговачкој од мале пијаце до дрвара, Кнегиње Љубице од Кнез Михаилове до Чарапићеве, Краљевића Марка од мале пијаце до Поп Лукине, поп Лукпној од Краљевића Марка до Југ Богданове, Црногорској, Зеленивенац и Призренској, и то у првим двема само главни коловоз а у херцеговачкој и за њом постројаним улицама, у целој, ако сопственици имања у истим улицама даду изјаве данеће од општине да траже накнаду штете која им се евентуално тим њиховим имањима причини нивелацијои тих улица. Сем тога и у Чика Љубиној улици од Кнез Михаилове до Књегиње Љубице ако буде могућности. б. Обична калдрма од 'ломљеног камена на Житном Тргу, Баштованској, Страхинића Бана улици, Позоришној, Г. Јова-

хумским приспело „свмрвтБнон разлоучешш христолгобивомоу кралго Оурошу" што се десило 29 октобра 1321 године. Имајући ово на уму, може се узети да је Данило постао хумским архијепископом не мпого пре смрти краља Микутина, можда тек 1320 ако не и 1321 године. 1 Према овоме Стеванов повратак у Србију могао би падати између 1317 и 1320 године, па ако се узме на ум оно што је напред речено о броју година Стеванова бављења у Цариграду, онда је врло вероватно да повратак његов пада у 1319 па можда и у 1320 годину. Ово ће још боље утврдити податак, о коме ће сад бити речи. 1 Кад је реч о томе кад је Данило постао хумским јепископом, ваља нам још нешто додати. И Руварац у евоме чланку „О хумским епископима и херцеговачким митрополитима да године 1766" (штампан у књизи „Српска православна херцеговачко-захумска митрополија при крају 1900. год." коју је издао митрополит СераФим Петровић у Мостару 1901 године) вели: „Јоште се зна за Хумског еиискоиа Данила , познатог нисца неколико житија српских краљева и Архиепископа, који је иостављен за Хумскога епископа тада, када је Никодим поетављен за српскога Архијепиекопа, г. 1318. Но да ли је исти Данило владиковао у Хумској земљи или се само називао Хумским епископом, а живио или на двору краља Милутина и сина му СтеФана Дечанскога или пак у Хиландару у Св. Гори, одкуда је и позван био у Србију, кад је после смрти архијепископа Никодима (-ј- 1325) краљ Стеван Дечанеки наумио да га постави ва српског Архијепископа?" (ор. сН. стр. 28.). Ово би мишљење Руварчево могло унеколико да измени овде изнесено мишљење: да је Данило иостао хумским јепископом не у исто време кад и Никодим архијепископом, него доцније, јер претпоставља могућност да је Данило само по имену био