Београдске општинске новине

Број 11

— 81 —

Год. XXI

новој од Вишњићеве до Дубровачке и Катићевој и хо: у Страхинића Бана и улицама за н>ом побројаним ако сопственици имања у истим улицама даду изјаве да неће од општине да траже накнаду штете ако се иста њиховим имањима у тим улицама постојећем нивелацијом истих улица евентуално нанесе. Да се изради тротоар од коцака код великих степеница и тротоар поред Фабрике монопол дувана и у Макензијевој улици од Славије до имања пок Мих. Богићевића, и то у овој улици шири, а макадам у Београдској улици поред Тркалишта и на марвеном тргу, и пешачке стазе у Краља Александра улици од Београдске дођерма. III Да се подигну нове зграде: трошаринска зграда на станици, пвјачна зграда на житном тргу и зградице за чуваре друмова. IV Да се израде канали у Ломиној улици ако сопственици имања пристану да плате вредност канала и Космајској улици и на Косанчићевом венцу премараније постојећем решењу општинског одбора и најзад да се изради пројекат за регулисање Кнез Михајловог венца и Савске улице. Да општински суд даље уради по закону шта се има урадити за извршење овога решења. XIV Засшуаник иредседника отишине извештава одбор, да је на дневноме реду предлог грађев. одељења за калдрмисање Охридске улице, који стоји у вези са лрограмом општ. радова заову годину. Оцборник г. Ђорђе ПешровиК изјављује, да ову улицу није потребно калдрмисати, пошто у истој има само неколико кућа. У житију Стеванову од Цамблака прича се да је цар Андроник био послао иосланике своме зету краљу Милутину, од кога је тражио помоћи против Турака који беху навалили на Византију. У томе посланству — вели Цамблак — био је и игуман манастира у коме је Стеван боравио док је био у Цариграду. Кад су посланици дошли у Србију, Милутин им да све што је тражио цар Андроник, и још им учини многе ночасти и обдари многим даровима. Затим дозове насамо игумана и стаде га питати о своме сину Стевану. Игуман му — како вели Цамблак — рече: „Питаш ли ме за новога мученика Јова? 0, царе, године твога живота нису достојне твога царства, и дани живота твога потамниће према беди Стевановој, кога је као неко веома скупоцено благо стекла наша обитељ, па не само ми него и цео владика хумски. То је Руварац тако написао по свој прилици стога што је видео неслагање између причања у биографији Даниловој где се каже: ...и по н-ћкоторЉш, прћмени прТ.стави се првво реченми арвхшепискош. Сава вб нгегоже м1;сто поставлгенв бнств Никодим!, архшецискош,, семоу же господиноу мо^емоу дастБ благочћстлвни кралљ 1впископшо хлвмБСКоу", и причаи.а у биограФији Стевана Дечанскога где се каже да је Данило живео у Светој гори после пошто је Никодим постао архијепископом. Али из речи у биографији Даниловој: „И т а м о у (Хуму) кзмоу (реч је о Данилу) живоуштоу, по мол!; врФ.мени примгћ сшргп.нок-; разлоученше христолшбивомоу крал» Оурошоу" види се јасно да је Данило као владика жшвео у Хуму до дана смрти краља Милутина када се десио на краљеву двору. (Дан., Животи, стр. 361—62.).

Сем тога и одборска секција заграђев. одељење оцењујући пројект програма општ. радова за овугодину, дала је мишљење, дапитијепрека потреба нити се има могућности за калдрмисање ове улице. С тога предлаже да се преко овог предлога грађев. одељења нређе на дневни ред. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се преко овога предлога грзђев. одељења за калдрмисање Охридске улице пређе на дневни ред пошто за извршење овога посла не стоји неодложна потреба нити се за то има могућности. XV По прочитању извешћа окономног одељења АБр. 1128, о држаној другој лицатацији за давање под закуп права узимање бобичавих свиња које се кољу на кланицама општинским, а од којих се дезинФиковано месо и сланина употребљава за прављење сапуна, — одбор је решио: Да се позове и хемијско-техничко друштво, да ако хоће даде цену, па да општ. суд решењем својим уступи ово право ономе који је дао највећу цену.

РЕДОВНИ САСТАНАК 7 Фебруара 1903 год Председавао ваступник председника општине кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника били:г. г. Јован Смедеревац, Богоје Јовановић, Милош Валожић, Св. Јанковаћ, Дии. Наумовић, Т. Цинцар-Јанковић, Мих. М. Ђорђевић, С. Авријел, Живојин М. Нерик, С. М. Веселиновић, Б. С. Живковић, Р. Драговић, К. Теодосијевик, Нетар Новаковић, М. Штрбић, Ј. Константиновић, М. 0. Петровић, Д-р М. Леко, Урош Благојевић, Лазар М. Маиић, А. Ј. Аксентијевић, Др. М. Радовавовић, М. Клидис, Милов. Миленковић, Милан Димић, Никола И. Димитријевић, Ђорђе Н. Нетровић, и Д. Тадић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држано трећег Фебруара тек. године и примљен без измена. II Оцборник г. Тома, Цинцар-ЈанковиК изјављује, да је у прошлој седници, кад је прочитан онај славни град!" И исприча Милутину много што шта о Стевану, и рече му да је себе толико оштетио што га је удаљио од себе, колико је користио Андронику, јер га је Стеван научио да очисти земљу од јеретика. „Него ако ме хоћеш послутпати, -— вели Цамблак да је говорио игуман краљу Милутину — о добру ти саветујем: врати са чашћу к себи онога који је достојнији нечега више него што су човечје почасти." Тада се Милутин одлучи да поврати Стевана. 1 И ако је Руварац мислио (а можда и сада мисли) да је све ово „калуђерско казивање" или „проста измишљотина", 2 ипак није у свему баш тако. Ако је Цамблак измислио све оне појединости у разговору између краља Милутина и игумана, не може се рећи да је он измислио и ово посланство Андрониково; шта више не би то била никаква досетка Цамблакова што је рекао да је међу царевим посланицима био и онај игуман манастира светог Пандократора, у коме је — како Цамблак мисли — био Стеван затворен. Све и да 1 Гласник XI, стр. 61—62. 2 „Но ја бих рекао — вели Руварац — да је цело казивање о посланству игумана пандократорског само „калуђерско казивање" или „проста измишљотина" игумана Григорија као год што је проста измишљоуина казивање исто игумана о томе, како је наш СтеФан наговорио цара Андроника да истера јересеначелника Варлаама и његове присталице." „Вила" за 1865 год. стр. 467.

записник одлука претпрошлог састанка био за бележио, да на исти записник учини примедбу на одлуку којом је одобрен кредит за исплату неисплаћених рачуна за ранију годину, али да је случајно заборавио да том приликом учини ту примедбу. Па кад том придиком није ту примедбу учинио хоће сада то да учини. Кад је донесена та одборска одлука одобрен је кредит од 36000 динара као што се сећају и многи од господе одборника који су тој седници присуствовали, међу тим у записник је стављена сума од 85000 динара. Пита председништво зашто је тако урађено. Одборник а. ЈЗожа С. ЖивковиИ као члан конФеренције, која је држана пре доношења поменуте одлуке хоће да објасни како је ова ствар текла. Засшуиник прецседника оишшине пре него је изнео ову ствар на решење одбору сазвао је био једну одборску конФеренцију, ради оцене и проучења те ствари. Том приликом конФеренцији је изнео на преглед неиспдаћене" рачуне за ранију годину за суд, водовод и трошарину поједном списку у 36000 динара и по два ре®ерата грађев. одељеља у суми око 40000 динара. Имало је у главноме да се реши хоће ди се ти рачуни испдатити на терет буџета за ову годџну иди из нарочитог кредита јер се исти рачуни морају исплатити, пошто је роба по истима примљена. Пошто је одбор одлучно противан одобравању накнадних кредита за ову годину што би неминовновно дошло, да су исти рачуни исплаћени на терет буџета за ову годину, то је конФеренција изјавила мишљење, да се за исплату рачуна из раније године одобри нарочити кредит. То мишљење конФеренције саопштио је одбору придиком решавања ове ствари као и мотивацију саме одлуке, штоје и уевојено. Почедо се било да чита редом шта се и коме из тога кредита има пдатити и пошто је прочитан списак рачуна за суд, водовод и трошарину стало се, ма да је заступник том приликом саопштио да има неисплаћених рачуна и за грађевинско одељење за ранију годину. Сам је разумео да јв одбор усвојио мотивацију конФеренције па наравно и суму коју ти рачуни износе и једну до две хиљаде дин_ није у том посланству био који калуђербез којих је уосталом ретко било које по, сланство од владаоца владаоцу у средњем веку, ипак био је неко који је знао за Стевана. Сем тога, да Цамблак ово посланство није измислио, има и јачих доказа. Кантакузен прича да је године 1320 био у Цариграду Милутинов посланик калуђер Калиник, који је у име Милуиново тражио од Андроника да новрати две хиљаде војника које му је овај био раније послао. 1 Стога је оправдано узети да је Милутин ову војску послао Андронику 1319 године, му је када долазило оно посланство о коме прича Цамблак, те и према томе Стеванов повратак пада у Србију или исте — 1319 — или почетком 1320 године. Време се Стеванова повратка не може према до сад познатим подацима ириближније одредити. 4. 0 самом повратку Стеванову најопширније се прича у родослову, а сем тога нешто прича и Цамблак. Овај прича да је Милутин, кад је чуо да игуман онако говори о Стевану, рекао: „Нека буде како Бог хоће и како си ти рекао, часни оче," — иа нареди одмах некима од својих људи 1 Сап1аси8епн8, ШаЈопагит Шт IV. Сига ]1.ис1оуЈс1 Всћорреш. Ес1. Вопп., Ић. I, сар. 8, р.35—36. Кантакузен прича да је Калиник био у Цариграду након смрти Андроникова сина Михаила IX Палеолога, који је умјјо 12 октобра 1320 године.