Београдске општинске новине

К 0 Н К У Р с ^ Општини београдској потребан је пуномсћник, који ће .је заетупати у нарнидама пред еудовима и у закључиваљу њених иравних послова у границама пуномоћија. које ће му се издати. Сем тога који ће уједно бити и правни реФерент суда београдске општине. Хонорар му је буџетом за ову годину одређен до 3600 дин. на годину. Конкуренш треба да су јавни правозаступниди. Пријаве са документима иримаће суд опај до 15. ов. м. закључно. I Избор ће извршити опгпт. одбор у Жслу тач. 6. чл. 89. зак. о општинама. Позивају се они који желе да конкур^ну на ово место да предаду општ. суду ИЈ^јаве са документима у остављеном року. ' Од суда београдске општине 3. окт. 1903. год., АБр. 9534, Београд.

(1ЕК0ЛИК0 ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА ! НАЗАПАДУ Шч- ; Г ! белешке ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА

Како је постала ова књига (У меото предговора) | Суду ОиШтиШ Града Београда Дво-годишње моје службовање у београджој општини, открило ми је миого празшна у нрактичним извођењима, која се тј»аже при овој служби у моме позиву. Желећи да проучим оиштинску службу у дрггим већим варошима, на име: уређење проджпица животпих намириица ; уређење централних пијаца и јавних места; уређење и регулисање варошке проституције; детаљно ироу^авање свију венеричних болести и сифили ® ; уређење ноћног "дежурства лекара као и-;„прве помоћи" друштва за јавно спаса-

вање; уређење народних куиатила, народних кухиња и нар. библиотека, као и уређење о подизању радиичких станова, уређење кућа — мртвачница и надзора мртваца, као и уређење завода за спаљивање мртвих телеса, — желећи дакле све ово да видим и проучим, потребно ми је да извесно време проведем ван земље, те за то молим Суд Ошптине Града Београда, да ми за иностранство одобри шесто-месечно одсуство од 1 маја до 1 новембра т. г. 0 целокуином раду у иностранству, сматрао бих за дужност, да своме ше$у поднесем по повратку опширан извештај. Надам се, да ће ми Суд Општине Града Београда испунити моју молбу још и с тога, што општинска служба у моме кварту, за време мога одсуствовања, неће ни најмање трпити уштрба, јер је општ. лекар господин Др. Фрања Рибникар био тако добар, да се прими, да ме замењује у целокуиној дужности квартовног лекара. а за све време, док будем на одсуству. Београд 1 марта 1902. Суду Општине ионизан Др. Војслав Кујунџић општ. лекар ТТТ рф општинских лекара, господин Др. Гођевац спровео је ову молбу Суду с мишљењем, да би ми не само требало дати тражено одсуство, него да би требало слати редом све општинске лекаре на проучаВг ;ње и доучавање општинског санитета у иностр^нству. Крајем марта месеД 'а одобрв ми општински одбор шесто-месечно ЛЦсуство с тим, да ми шеФ одреди, гнта све шаМ да проучим, и да сваког месеца имам шефу поднашати извештај о своме раду. И заиста пре но што ћу поћи на пут секретар општински предаде ми шеФово одређење: шта има да види и проучи Др. Кујунџић. Оно гласи:

1. Да нроучи и сазна уредбе о слободном печењу хлеба и разлоге за и против тога, уређење и хигијенски прописи приватних хлебарница; 2. Како се врши контрола млека, да ли само лактодензиметром или хемијском анализом и како често; ко врши и где се се врши преглед, има ли какав џепни лактодензиметар осим овог Левеновог; 3. Како се и ко врши преглед сира, кајмака, бутера, јаја и осталих ситних животних намирница, које се уносе у маломе у варош (К1ејпуегкаи!); врши ли се сваки дан на пијацама преглед меса свежег и ко то врши (лекари? ветеринари? МагкЉошптзаг?); ко, како и кад се врши преглед консервираног меса (кобасица), да ли кад се ко потужи или повременим надзорним ревизијама; кобасице, да ли се прегледају само у радионицама или и у продавницама, само инспекцијом или у хемијској лабораторији ? 4. Како се врши контрола над продуцентима вина и пива над велико-продавцима и увозницима, а како над малопродавцима и каФеџијама. Да ли буре из кога се узме за апализу буде запечаћено или не? 5. Како се врши дезинФекција станова Формалинским пастилама, глико -Формалом или иначе. Како се врши дезинФекција нужника и писоара на јавним местима, код којих је болести обавезна дезинФекција и са чим. 6. Детаљну уредбу куће-мртвачнице. 7. Уредбу о дому за изнемогле и начии издржавања. 8. Шта се чини са нахочади, докле се о њима стара оиштина и шта се даље ради с* аима. У оиШтб Да Ноднеее детаљан извештај о целокупном свом раду за време одсуства норед осталих и ствари, које би му пале у очи као практичне у погледу хигијенском или санитетско-полицијеком, а које нису горе наведене.

ПОДЛИСТАК

аСТОРИЈА СРЕША

I

(Овај је р градол

МИХ. Ј« МИЛАДИНОВИЋ д иаграђеп са 400 динирвом видовданском на,Веоградске Оиштине од 15. јуна 1899. год.) (НАСТАВА к)

Та![о се у то доба подиже неки угарски кнез Кип, по свој прилици господар Срема, 1 те са својим брзим коњаницима преко Босне допре дсј дринске жупе, која је била на граници Босне и Рашке. Код места Цвилина, уАторњу Дрину, дочека их кнез Часлав I. потуче тако, да је и сам њихов војсково1)а у том боју погинуо. Тај нам је бој описао поп Дукљанин, иначе непоуздан писац, који вели, да су Угри тада зашли Часлава у Срему „туеш!; еиш 111 Зегето." 2 Међу тим Мавро Орбини, за сога знамо да је старије доба свога дела гзео потпуно по Дукљанину, не вели да >у га Угри нашли у Срему но „т ииа е1уа." Уз то напомиње Орбини да Дук-

1 V. К1Мс г Роу1е§4 Воапе, стр. 44. 2 БеЈорјз рора ВиЦјашпа, Ог. Гуап Сгпс1с, стр. 30.

љанинови „аНг1 е8етр!агј сИсопо сће 1о 1 гоу6 1н бГгтш." 1 Видимо дакле да је по неким примерцима Дукљаниновим тај сукоб био „у некој шуми," а по веким у Срему. Међу тим, ако је у опште веровати Дук| љанину, свакако је овај сукоб — ако га је било — био у Мачви, куда су Угри прешлп из Срема. Пошто је Мачва често, нарочито у доцније доба, све до XIV века, имала једнаку судбину са Сремом, и дуже је лреме иод Угрима чинила са Сремом иолитпчку целину, поред тога што' с њиме чини и геограФску и етнограФСку целину, то је из тога разлога и могла Мачва у неким примерцима Дукљаниновим (који је иначе у геограФији иоуздан, те иеће бити да је из незнања погрешио) да се замени Сремом, као политичким именом. 2 М. Дринов, мислећи да се ово Дукљаниново помињање Срема тиче доиста, тако да кажемо, географског Срема (офласти између Саве и Дунава), вели да Срем у ово доба није припадао Чаславу „которому, сл-вдователт.но, нечего било тамт> Д 'илатг> с Уграми," 3 (т.ј. који, по томе, није имао шта тамо да ради с Угрима). Срем доиста није припа1 Маиго Ог1нш — II Ке^по (ЈедИ 81а\ т ј ћо^ еогго!;1апеп*е ЛеШ 8е1науога. 2 Да су Часлава могли наћи Угри у Мачви а не у Срему, и о замени имена Мачве са „Сремом" — мишљење је г. Љ. Ковачевића. В. његова предавања из Срп. Иеторије у Вел. Школи (нештампано). 8 М. С. Дрииова, 10жнне СлавЈше и Виз., стр. 142.

дао Чаславу, али није припадао у ово доба ни Бугарима, како мисли Дринов, но Маџарима. 1 Б. Клаић, према Дукљанину, вели да је Часлав после прве своје нобеде провалио у Срем, али је то јунаштво платио главом. 2 ■Кг Познато је да је у другој половини X века угарска држава, због унутрашњег преображаја, почела да оиада. Уз то су Угри, поред ранијег свог иораза на љешком иољу (955. год.) имали у два маха иеуспеха и на Балканском полуострву, 962. и 970. године. Јамачно је Срем на скоро после поменутих догађаја отпао од угарске власти. У ово доба се на ј.-и. од Срема образовала енажна Самуилова словенска држава која је иолагала права на све области које су некад припадале бугарском цару Симеуну. Пошто је и Срем припадао Бугарима за владе Симеунове, то је Самуило полагао право и на њ и из Поморавл»а могао је лако ући у Срем и заузети га од Угара.

1 И према томе, и ако Часлав није, ипак је могао нешто „тамг д-Јлатћ ст, Уграми." 2 V. К1а1с, Р оу . Во&пе, стр. 44.