Београдске општинске новине

Бро.ј 42

— 240 —

Год. XXI

❖ И тако сам се ја кренуо 1 маја по Европи и бележио све што сам сусрео и Ш5МИ.СЈШО, д.а Сн\ се мотљо ирмменута иа наше прилике. Даље странице ове књиге показаће читаоцу, шта све имају уређене вароши, и шта би се све могло ножелети нашем лепом Београду, који је природа својим лепотама и јединственошћу места и положаја тако богато обдарила. Своје утиске поделио сам у неколико глава, од којих свака чини целину, те се може читати за се не морајући књигу читати из почетка. Ове своје скупљене утиске предајем на читање и размишљање на првом месту г. г. мојим општинарима, који су ми у пуној својој седници онако једнодушно одобрили ово тражено одсуство, употребљено искључиво на проучавање општинских послова. И овом приликом нека им је за то од моје стране искрена хвала!

Пијаце по Европи У свима уређеним варошима, пијаце су све покривене; смештене су, дакле, у зграде, које се нарочито и подижу за смештај пијаца. Ирва модерно-уређена цијаца, на коју смо паиптли на нашем нуту, била је пештанска. Ми ћемо вам описати само главну пијацу, а споредних — омањих, које доста личе на наш цветни трг, има растурених по свима квартовима Пеште. Централна пештанска пијаца- је колосална зграда на Дунаву блпзу главне царинаре, и стаје пештанску општину на 3 милијона круна. Пијацом уиравља директор и његова је канцеларија са подручним особљем смештена нреко пута саме пијаце. У самој пијаци су канцеларије за инспектора и дежурне млађе чиновнике. Инспектор има под собом 8 чиновника, који морају имати В. Срем под бугарском влаш-Цу (од 976. до 1018, године) Када је Срем од Маџара потпао опет под Бугаре, не можемо за сада поуздано рећи. Узећемо, као што смо у прошлом одељку од прилике ставили, годину 976., т.ј. почетак владе цара Самуила. Ово би се у неколико слагало и са Рачким који узгред наводи иретпоставку да су Бугари повратили од Угара Срем, па вели Р о\о 1ц ае ЈглтШо \ т а1јс1а рос! сагеш 8атие1ош (976—1014.)." ! По смрти буг. цара Петра (969. г.) његов син Борис који се тада бавио у Цариграду, дође и завлада престолом. Исте године упадне по други пут руски кнез Светослав у Бугарску, да сада сам за свој рачун осваја Бугарску, као што је пре две године за рачун Бизантије. Светослав успе да освоји Дрстар, дунавске градове, престоницу Преслав, где зароби цара Бориса, па се за тим упути и на грчке земље, опленивши маћедонски и трачки темат. Тадашњи византиски цар Јован I Цимисхије (969—976.) крене се с војском на Бугарску, потуче Русе и освоји престоницу Преслав. Ма да је ослободио Бориса ипак му не хтеде повратити царство но придружи тада

1 Нгуа&ка рпје XII у1ека, Ка<1, 1Д1., стр. 124.

средње школе и какву стручну академију; | плата им се хвата између 2900—2000 круна, докле инспектор има сада 5200 кр. На ттјаци се налази још 10 нижих чиновника са платом до 2000 кр. и 16 надзорника са 1360 круна годишње. Лети, кад је због воћа и зелени пијаца већа, новећава се број чиновиика. Осим ових има безброј превозннка, носача и надничара, чије услуге плаћају сами продавци и купци. За свеже месо, рибу и кобасичарску робу постоје на овој пиајци 4 ветеринара -— марвена лекара са платом од 3600 до 4000 круна годишње. Роба се ова мора нрегледати сваког дана , пре но што се преда продавцима па продају. За путер, млеко и остале намирнице које подлеже хемијској анализи, постоји један хемичар у самој згради, који одмах врши стручне прегледе, и доноси свој суд о доброти робе. Исто тако анализирање меса и кобасица спада у делокруг хемичара, који и млеко лакто-дензиметром прегледа, а по потреби и анализом. Осим канцелариског дежурства врше чиновници сваког дана редовне прегледе на зелен, воће и варива. Зелено воће је допуштено, да се нродаје само за укување т.зв. „дунст", што се мора нарочитим цедуљама објавити. На иијаци се доноси роба жељезницом чак у саму зграду, где се одмах истоварује, прегледа и излаже продаји. Лети се много доноси и Дупавом, нарочито воћа, те се чамцима уноси кроз нарочито озидани канал чак у саму пијацу. Живина се доноси или жива у кор пама, или заклата, очишћена и спремљена. Ветеринари прегледају живину на диФтерију и још неке заразне болести, споља гледају на ваши, а и на стање урањености. Мршава живина, или разним скрвеним болестима изнемогла, одузима се од продавца или враћа са пијаце. Риба се доноси на пијацу жива и мртва. Живе се држе у води а мртве на (971. год.) целу Бугарску византинској царевини. 1 11о теорији М. Дринова Срем би и пре и после 971. годппе остао слободап п од Угарске и од Византије. По Дринову Срем би улазио у састав оног „Западнаго Болгарскаго Царства" које 971. г. Грци не би освојили. 2 Раније су и наиш историчари г. г. ЈБ. Ковачевић и Љ. Јовановић 3 ) пристајали уз ово Дриновљево мишл.ење, али су га касније нанустили, јер се исто показало као непоуздано. Кад је Јован Цимисхије освојио све бугарске области пошље војску и на Рашку, те и њу освоји. Рашки велики жупан побегне тада требињском кнезу Прелимиру који је поред Требињске и загорских жупа имао у својим рукама јот Хум и Дукљанску. На овај начии постају носиоци српске идеје место загорских жупана поморски, који, да би се одржали пред овако осиљеном Византијом, признаше над собом непосредно грчку власт. Грчки цар Цимисхије умре у почетку 976. год., а после његове смрти отпочеше размирице око престола, које су се често дешавале у Визан1 Љ. Ковачеввћ и 1 Љ. Јовановић, Ист., књ. II, стр. 186.-188. 2 М. С. Дринова, ГОжше Слав., стр. 118. 3 Истор. Срп. Нар. (Од 1893. г., за средње школе) књ. I, стр. 34—35.

леду, докле се већ не укваре или их ветеринар не огласи за устајалу. Испод целе нијачне зграде налази се исто тако велики нодрум. Сваки закупник пијачног места може себи закупити и парче подрума. Месари и продавци јаја и бутера имају своје коморе у ладњачама. Ладњача са + 3 Е је за обичне месаре; ладњача са 0° К је за месо дивљачи и рибе (ту су и мали базени, где се чувају живе рибе), напослетку је ладњача са — 2 К за јаја, бутер, скоруп и слатке сиреве за тесто. Лице саме пијачне зграде је у дивној Фасади. Средина је у виду полукруга а на крајевима је по једна кула; побочни су зидови у полукрузима, а полеђина је израђена симетрична лицу. (НАСТАВИЂЕ СЕ) РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАгС 26 Септембра 1903 г. Председовао вредседннк београдске отшггино г. Коста Д. Главцнић. Од одборника били г. г. Д. Тадић, Вг. Марк) Лево, А Ј. Авсентијегић, М. 0. Петровић, К. Теодосијевић, Петар Новаковић, Јанаћ Костантиновић, М. Штрби)!, Р. Драговкћ, Јов. Максимовић, А. Шток, Св. Јанковић, Д Т>. Маловздовић, К. Н. Лаааревић, А. Н. Крсмановвћ, Мих. М. Ђорћевић, Дамњан Стојкоивћ, Ник. И. Димитријевић, Милан Димић, Милош Валожић, Милов, Мллевковић, Урош Благојевић. Деловођ, Марко Н. Новаковић, I Прочитан је записник одлука седнице држане 16. ов. мес. и цримљен без измена. II По прочитак.у акта исдедних власти АБр. 9025, 9246, 9158, 9167, 9163, 9104, 8855,8939, 8937, 8938, 8993, 8973, 8972, 9181, 8856,8912. 9242, 9165, 9043, 9166, 9049, 90 48, 8842, 8851, 9180, 9164, 9187 и 8893, — којима се траже уверења о владању и имовном стању извсевих лица, — одбор је изјавио: Да су му непознат и: Моша Леви, надничар, Даница ж. Уроша Попсвића, тији. Због тога настаде и грађанска војна која је трајала неколико година. 1 Овим се нередима у византинској царсвшш корпстпше п одметнуше од Ррка најпре Словени из западних кнежевина доскорашње бугарске царевине. На чело овог словенског покрета ставе се браћа Давид, Мојсеј, Арон и Самуило, синови бресјачког кнеза Шишмана, који су још док је цар Петар био на влади покушавали да се одвоје од Бугарске и оснују самосталну државу. Уз њих цристану одмах и друга словенска племена која признају Давида за цара, па је признат и у нравој, дунавској Бугарској, куда се устанак раширио из брсјачког Повардарја и околних области. 2 Границе државе цара Давида поклапале су се, с малим изузетком, с границама државе бугарскога цара Петра, и пошто је властела, прикупљена око Шишманићске владалачке династије, била носилац бугарске државне идеје, то и ова Шишманићска царевина добије политичко име пропале бугарске царевине. 3 Мирољубиви цар Давид у брзо уступи престо најмлађем свом брату, енергичном и ратоборном Самуилу, који добије од папе царски венац и патријархију. 4

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић,Ист.,П, стр.188—192.

2 ЈШ.

3 Љ. Коваче! ић и Љ. Јовановић, Ист. II, 193.

4 Исти, стр. 154.