Београдске општинске новине

Број 47

— 276 —

Год. XXI

„Да се простор на коме постоји стругара Прометне Банке сматра за стоваришге трошаринско с тим, да је Банка дужна сву грађу која се на томе простору истовара осигурати од пожара код каквог осигуравајућег друштва. Стовариште да стоји под надзором Управе трошаринске. 2, да је Банка дужна сву грађу коју увози на стовариште из Србије пријављивати пре истоваривања нарочитим актом Управи трошарине са тачним назначењем броја комада и износом кубних метара; а за грађу коју увози из иностранства дужна је Банка да подноси београдској царинарници деклерације у трипдикату као и остади увозници — и Унрава трошарине издаваће царинарници одобрење, да се Банци изда грађа ради истоваривања у банчино трошаринско стовариште, без наплате трошаринске таксе; 3, да Банка води тачно и уредно књигу стоваришта робе, која се мора у свему подударати са књигом управе трошаринске ; 4,да се унетароба у трошар. стовариште за годину дана од дана истоваривања мора прерадити и изВести; 5, да се извоз прерађене грађе из стругаре мораувек правнти одговарајућим спроводницама које ће оверавати трошарински органи, 6, да се за гаранцију уредног пдаћања трошарине за грађу, која се уноси за потрошњу у вароши, мора дати кауција 1000 динара. обрачун.и наплата ће се вршити месечно. Да је Банка дужна на конпу сваке године на дан 1 јануара поднети управи трбшарине: а ; стање неизрађене робе; б, стање израђене робе ; в, количину извезене робе ван Београда и количину утрошене грађе у Београду, а све ово у циљу контроле коју ће Управа трошарине најдаље до 15 јануара сваке године извршити. Отпадак ће се ради изравнања узимати 40%, одбор је решио : Да се усвоји ово мишљење одборске секције за трошариву. XIII По прочитању молбе Томе Татнице чистача АБр. 9858, — одбор је решио: века изједначио и усвојио све оно што је у старој срнској краљевини, царевини, кнежевини и деспотовини чинило суштину наших народних историских предања, те је с тога сремско становвиштво (као и српско становништво Баната и Бачке) осећало сада своју засебност а с њиме и мисао о својој држави. 1 Угарски краљ Матија исте године кад и деспота Вука (1471.) признао је из истих побуда и Николу Илочког, бана мачванског и сремског за краља срнско-босанског. То би био управо последњи краљ босански. Седео је у Илоку, где је имао своја добра, добијена од угарског краља. Ма да у ово доба Црна Гора не беше још освојена од Турака, њени Црнојевићи не могоше се сложити и узвисити, да би могли привући себи Србе из осталих области на заједничку борбу "и отпор Турцима. Срби из свију српских области упираху крајем XV. века очи к северу, ка деспоту Вуку, потомку династије Бранковића, од кога се надаху повраћају своје старе државе. Због тога је деспот Вук и могао у својим бојевима с Турцима скупити и имати под собом и по 16000 Срба. 2 Дестот Вук умро је 16 априла 1485. год., не оставивши после себе порода, а 1 Ст. Новаковић, Последњи Бранковићн, стр. 53. 2 М. ЗсМшек, Ро1Шзсће ОезсМсМе (Је* Кош^гешћа Вовшеп итЈ Каша, етр. 170.

Одобрава се молиоцу месец дана осуства, које ће му се рачунати од дана употребљеног осусгва одобреног решењем суда АБр. 9838; у дужности да га заступа Петко Стојановић, кога је оставио за заменика. XIV По прочитању молбе МустаФа Скопљаковића, имама беогр. џамије, АБр. 9919, — одбор је решио: Да се овд. џамвгји за осветлење приликом Рамазана изда из општинске благајнице две стотине динара; издатак да падне на терет општинске готовине, по добивеном надлежном за то одобрењу. XV По прочитању молбе Милоша Петроваћа, музиканта, АБр. 10122, — одбор је решио: Да се Милош Петровић, музикант, прими за грађанина вароши Београда. XVI По прочитању молбе Николе Петровића, месара, АБр. 2067, — одбор је решио : Да се Николи Петровићу, месару, уступи дућан на Цветном Тргу № 19 по годишњу цену од хиљаду две стотине седамдесет шест динара за време од првог јануара 190-четврте године до првог јануара 190-осме године, с тим да погребне оправке на овом дућану сам Никола изврши, а ако општини буде потребан тај дућан или га намисли уклањати с места на коме је, моћи ће отказати закуп и пре рока без икакве накнаде закупцу. XVII Председник извештава одбор, да је на дневном реду избор општинског пуномоћника; моли одбор да приступи избору или одреди комисију која ће прегледати поднесене пријаве. његова жена Варвара (кћи кнеза Жигмунда Франкапана) преуда се за хрватског великаша Фрању Берисловића, који с њоме доби у мираз много земаља, које јој је завештао деспот Вук. 1 По народном предању деспот Вук („Змај — огњени") основао би манастирГергетег, који сада спада међу најбоље од свих сремских манастира. По смрти Вуковој у брзо постави краљ Матија за српског деспота Вукову стрину Ангелину и њена сина Ђорђа, унука деспота Ђурђа Бранковића, од његова другог сина Стевана, који је 1477. г. умро у Фурландској. На основу тога што се у Карловачком родослову (изд. ШаФар., стр. 64.) вели „Ггоргга Н 1оЛНЛ, СћШОМк СЛ-КПЛГО Ст |ф4Н4, ОСТ4КЛгаП'к НМ1» Кр4Лћ оугрискн Ср -КМ-К Кк НМЈМк ЖНТН Н ГОСПОДСТК0К4ТН " изводили су многи наши писци да је тада наступило доба сриске власти у Срему. Међу тим по мишљењу нашег умног и даровитог критичара, г. И. Руварца, ово је њихово деспотство, као што смо поменули, било само титуларно, а прави господари Срема били су и даље угарски краљеви. 2 Тога је мишљења и по Југословенству заслужни историчар, Бг. Фрањо Рачки, који вели, да 1 М. Мез1с, Иегае Веп81ат1са, Кас1, VIII, 64, 2 Ил. Руварац, Стари Сданкамен, стр. 22.

По саслушању тога и довољном обавештењу, одбор је решио: Да у комисију, у коју да уђу одборници г. г. Живојин Перић, Дим. Миловановић и Јован Смедеревац, проучи поднете пријаве и одбору предложе најзгоднија лица за општ. пуномоћника. XVIII По прочитању извешћа економата АБр. 1015Е), о држаној лицитацији за набавку зоби за исхрану општинских коња, — одбор је решио: Да се сто седам хиљада девет стотина четрдесет килограма зоби за исхрану општинских коња набави од Димитрија Мирковића, трг., по девет динара и деведесег три пара динарске од сто килограма. према прописаним условима за ову набавку. Исплата да се изврши из дотичне буџет. партије. XIX По прочитању понуде Филипа. Мирковића, пенз. АБр: 11280/902, да мусе уступи општинско земљиште, — одбор је решио: Да се имању Филипа Мирковића, пензионера, арондише општин. земљиште, регулационог Фонца у Рајићевој улици по цени од тридесет пет динара од квадратног метра, што свега чини за педесет осам квадр. мегара и пет кв. десиметра две хиљаде тридесет један динар и седамдесет пет пара динарски. XX По прочитању понуде г-ђе Јелене Стокићке, АБр. 691, да јој општина исплати четрнаест хиљада динара, са колико је оштећена њена кућа приликом нивелације Топличиног венца, — одбор је после довољног обавештења решио: Да се г-ђи Јелени Стокићки исплати четрнаест хиљада динара у сребру на име накнаде штете нанесене њеној кући прили-

деспоте српске нису имали каквих изузетних повластица и права, већ само таква, каква су имали и остали племићи и властела, а „о каквом посебном управном земљишту, о каквом изузетном праву у Сремској жупаиији не може бити за оно доба ни спомена". 1 Међу тим и ако су сремски деспоти имали у Угарској положај, какав је имао н.пр. хрватски бан или војвода ердељски ипак је разлика у томе што је уз сремске деспоте, Бранковиће, био стари глас владалачке титуле господарства над Србијом и уз њих је српски народ био навикнут на славу свога имена и на свој понос народни. То је давало деспотима сремским снагу, која је Србе к њима привлачила и досељавала, па је с тим Фактом, као с политичком чињеницом, рачунао и краљ Матија, кад је год. 1471. у Вуку Гргуреву Бранковићу обновио деспотско достојанство. И ма да се сремска жупаннја на крају XV. века по Форми налазила исто онако као и у почетку тога века, ипак је она на крају тога века била са свим другојачија по свом становништву и по тежњама, вери и оданости тога становништва. Ово се јасно види и по усменој литератури нашој, као и по летописима, који поред осталог, и смрт сремских деспота бележе начином као и за старе српске владаоце. У народу се дакле и у

1 Кпјјгетшк га &о<1. 1865., стр. 476.