Београдске општинске новине

Год. XXI

277 -

Број 47

ком нивелације улице Топличин венац, но с тим да ову садашњу кућу поруши и другу на спрат подигне. Издагак овај да се учини у 1904 години из кредита за израду калдрме и друмова. XXI ПјЈвдседник извештава одбор даје на дневном реду избор комисије за проучење ирограма сдециалних општ. радова за 1904 годиау. По саслушању тога, — одбор је решио : Да у комисију за проучење програма великих општ. радова за 1904 годину уђу г. г. Милан Капетановић, Манојло Клидис, Јован Смедеревац, Аксентије Аксентијевић, Адолф Шток, Раденко Драговић, Милан Димић, Живојин Перић и Милан Петровић, с тим, да ова комисија може пуноправно функционисати када је на окуну пет од ових чланова. XXII Лредседник извештава одбор да је општ. суд но закону дужан да иоднесе одбору на одобрење општ. буџет за 1904 до 1 новембра тек. године. Да је општ. суд почео био да еаставља општ. буџет за 1904 годину, али немајући на расположењу довољно времена није могао аа тај носао благовремено сврши, већ је спремио потребне податке за састав општ. буџета, а решио да се умоли одбор да из своје средине избере ужи одбор да са судом пројектује општ. буџет. Моли одбор да овај предлог суда усвоји. По саслушању тога, — одбор је решио : Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Алекса Крсмановић, Др. Јован Ђурић, Тодор Михаиловић, Јован Смедеревац, Тома Цинцар-Јанковић, и Божа Живковић, са општ. судом пројектују општ. буџет за 1904 годину, ужи одбор може пуноважно радити када су тројица од изабратних чланова истог присутни.

ондапгњој нашој интелигенцији веровало да су то више деспоти српски него великаши угарски. Народ који је једнако очекивао час свога ослобођења, нмао је вере у деспоте, као у своје владаоце, и надао се да ће се моћи потиснути Турци, а ове су се родољубиве наде појачале носле победа над Турцима, одржаних 1471. и 1481. год. 1 Са деспотом Ђорђем дође у Срем и мати му Ангелина и брат Јован. Они се настане у Купинику, близу Саве (1486. год.). У Купинику се често бавио и њихов дед, деспот Ђурађ Бранковић, а њихов брат од стрица, деспот Вук, стално је живео у овом месту. Осим Купиника (или Купинова) деспоти Брапковићи држали су у Срему као Феуд и ова места: Беркасово, Карловце, Крушедол, Марадик, Чортановце, Грабовце, Крчедин, Пазуху, Инђију, Луково, Доброди, Нерадин и друга. 2 Као год деспот Вук тако и његова браћа од стрица, Ђорђе и Јован, живеше непрестано у нади да ће се Турци моћи помоћу Угара сузбити и да ће се они ма кад повратити на престо ослобођене Србије. И цео српски народ ово је желео и чекао, иа је зато лако и веровао и живео у ■овим патриотским али лаковерним надама.

1 Ст. Новаковић, Последњи Бранковићи, стр. 77. 5 КШе, Ор18 гетаЦа, I, стр. 183.

РЕДОВНИ САСТАНАК 28 Октобра 1903 г. Председовао лредседник београдске овштине г. Коста Д. Главинић. Од одборнака били г. г. Др. Јован Ђурић, М. Клидис, С Авријел, Р. Драговић, Тодор Ј. Мијаиловић, Д. Тадић, А. Ј. Авсентијевић, Бг. Марк > Леко, М. 0. Петровик, Петар Новаковић, Јанаћ Костантиновић, Др. М. Радовановић, Јов. Максииовић, В. С. Живковић, Урош Бдагојевић, Милош Валожић, Мидан Димић, С. М. Воселисовић, Живојин М. Перић, Јбв. Смедеревац, Мих. М. Ђорћевић, Бого1е Јовановић, Св. Јанковић, Милов. МиленкоЈ вић, Д. Ћ. Миловчновић, Д. Наумовић, Тома Циндар-ЈанковиК, Дамњан Стојковић, Лазар М. Матић, Ник И. Димитријевић, М. Штрбић. Деловођ, Марко Н. Новаковић, I Прочитан је записник одлука седнице држане 21. ов. мес. и примљен без измена. II По нрочитању акта иследних власти АБр 10350, 10246, 10140, 10139, 10268, 10381, 10291, 10371, 10372, 10370, 10290 и 10321, којима се тражо уверењг о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавиоДа су му непознати: Јован Прелић, Евица ж. ФилипаХајцмана, Даринка Вељковић, служавка, Новица Јовановић, зидар, Стеван Перкић, молер, Ката Ланг, служавка, Милан Ластавица, слуга, да су доброг владања и доброг имовног стања Богосав Ђукић, каФ., Димигрије Барбуловић, члан кварта, Петар Видаковић, економ, Драгољуб Иоробић, шпедитер, Михаило Миленковић, шпедитер и да је доброг владања и сиротног стања Хермина Највирт, удова. III По прочитању акта Управе града Београда АБр. 10166, 10176, 10188, 10366 и којим се траже мишљењч по молбама Марка Дабетића, ђака, Димитрија Мартиновића, ђака, Јоце Димића фризера и жене му Емелије, Ристе Т. Пророковића, званичника и Јанка Поповића и жене му Савке, због поданства, — одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцима може по молби учинити, ако томе не стоје никакве законске сметње на путу. У тој намери српски су се деспоти непрестано молили Господу Богу, да ,,ст»ткорит -Б о-к Н<|МИ МИЛОСТТ* СКОК) С-БТКОрИТН ш госпоДИН4 с-крклкш-ћ". 1 Ђорђе је био деспотом српским око десет година управљајући мирољубиво повереном му облашћу уз припомоћ своје мајке Ангелине и брата Јована. Једино са Ловром Илочким, који је од оца наследио нека добра у Срему и био се јако осилио, имао је деспот Ђорђе сукобе и живео с њим у крвавој завади. 2 Крајем XV века покалуђери сс деспот Ђорђе у граду Купинику и доби име Максим. На његово место поста деспотом његов брат Јован , који се раније, поред брата Ђорђа, такође називао деспотом, јер налазимо у споменицима, да су сва акта заједнички потписивали. Међу тим по оставци Ђорђевој постао је Јован деспотом, како изгледа, и без постављења од стране угарског краља Владислава, јер из споменика видимо, да је Максим пред млетачким дуждом изјавио, да је деспотство своме млађем брату „уетупио". 3 Деспот Јован држао се јуначки неко време у Купинику, бранећи јужну границу Срема од турских упада, али се на по1 Рг. МЈк1оз1сћ, Мопитеп1а веЛпса, стр. 543. ' М. Меа1с, Ка<3, књ, УП, стр. 75. 3 М. Меајс, Кад, VIII, 76. (8апи(1о, Агк1г, VI, 222.).

IV Председник износи одбору на мишљење молбе. Милорада Јовановића, пеш. капет., Павла СтеФанозића, пенз, и Стевана Неранџића, који траже уверења о нородичном односу. По саслушању тих молби Ст. Бр. 4427, 4516 и 4508, — одбор је изјавио мишљење : Да ее молиоцима може дати тражено уверење о породичном односу. V На интерпелацију одборника г. Мих. Ђорћевића, исписану у књизи интерпелација 30 септ. ов. год. председник је одговорио, да је израђен план са списком експропријације оног дела болничке баште који има да се заузме за регулацију кнез Милетине улице и тај се предмет налази код грађевинског одбора ради заклетве проценилаца и извршења процене тога имања, Чим се сврши та процена приступиће се регулацији Милетине улице. Одборник г. Мих. Ђорћевић, изјавио је да је задовољан са овим одговором председниковим и жедео би да се што пре изведе регулација Милетине улице. По саслушању тога одбор је примио к знању ове изјаве председника општине и одборника г. Ђорђевића. VI По прочитању решења суда АБр. 9677, којим је решено, да се општина београдска не пријављује у масе пок. краља Александра и краљице Драге, за повраћај јахте, коју им је општина поклонила приликом верења и саслушању говора одборника г. Живојина Перића, који је с правног гл.тдишта објаснио да општина нема право на повраћај датог поклона пок. краљу Александру и пок. краљици Драги, — одбор је примио к знању ово решење суда и објашњење одборника г. Перића с одобравањем. VII По прочитању молбе Вучка Грујића, АБр. 10409, — којом је молио да му се уступи под слетку, због веће турске силе, мораде повући нешто даље од границе и пресели се у Беркасово, где је остао до своје смрти. Он је са својом матером Ангелином и братом Максимом помагао и прилагао црквама и манастирима у Срему, па и ван њега. Имовно стање деспота Бранковића било је врло повољно као и њихова деда Ђурђа, а то је доприносило њихову утицају на дођаје тога доба. Још у почетку деспотовања Ђорђа и Јована позајмише они 12.000 дуката краљу угарском, а он им даде у залогу Беркасово са околином, што Бранковићи задржаше, јер им краљ позајмљену суму није вратио. Писмом од 3 нов. 1495 г. одредише деспоти 500 дуката као годишњи поклон манастиру св. Павла у Светој Гори а идуће године одредише манастиру Хилендару као годишњу помоћ 1000 дуката. У писму којеједеспот Јован писао у Купинику 23. јула 1499. год. вели он да ће поред осталих и манастиру ЕсФигмену давати све оно што му је дед његов Ђурађ давао, само ако му се Бог смилује те га учини „Господин4 Ср-кклгемч.". 1 Посланик млетачки на угарском двору, Себастијан Ђустинијан, у свом извештају бележи о деспоту Јовану да је то човек врло угледан и храбар и да тежи да постане деспот над Србијом. Он помиње да 1 Кг. МЈНозгсћ, Мопит. 8егћ., 542.