Београдске општинске новине

Број 49

— 201 —

Год. XXI

0 Б Ј А В А На дан 13 дедембра тек. год. од 2 до 5 сати после подне држаће се у канцеларнји еконочног одељења суда онштннског јавна усмена лицчтација за издавање под закуп месарског плаца бр. VII на Краљевои тргу с горње стране. Кауција је 200 динара у готовом новцу илн у срп. држ. хартијама од вредности за српске грађане а страни поданици полажу дуплу кауцију и то само у готовом новцу. Ближи услови могу се видети у иоменутој канцеларији сваког радног дана за време канцелариско а празником од 9 па до 11 сати пре подне. Од суда општине београдске 25. новембра 1903 год. АБр. 11100, у Београду.

0 Б Ј А В А На дан 12 децембра тек. год. од 2 до 5 сати после подне држаће се у канцеларији скономног одељења суда општинског јавна усмсна лмцитација за израду мртвачких сандука за сарану умрлих сиротних лица. Кауција је 200 дпнара у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредности за српске грађане, а страни поданици полажу дуплу кауцију и то само у готовом новцу. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцелариско а празником од 9 па до 11 сати пре подне. Од суда општине београдске 25. новембра 1903 год. АБр. 11667, у Београду. На овај начин Маџарска поред спољне песреће поста поприште и унутрашњих раздора. Поједини великаши били су подељени у странке и борили се једни с другим. Међу великапшма који су били уз Фердинанда помиње се и последњи срнски титуларни деспот Стеван Бериславић, који је преживео мухачку иогибију, те се у ово време помиње као присталица удовице погинулог последњег угарског краља Лудвика и њена брата Фердинанда. После овог догађаја нема у сноменицама о Стевану никаква трага. 1 Међу Србима у Угарској јавља се у ово време један одважан човек, који је говорио да је рођак деспотици Ангелини и да се зове Јован Црнојевић. Срби, које придоби за себе назваше га царем Јованот а Маџари га зваху Јован Црни (јер је био црна лика). Јован је говорио да је дошао да ослободи Банат и Срем од Турака и маџарских спахија. 2 Имао је са собом око 12000 српских војника и с њима је био у прво време уз ердељског војводу Јована Запољу, који се круниса за маџарског краља а доцније га придоби аустријски војвода Фердинанд, такмац Запољин, те тако Јован дође са Запољом у сукоб. Код

1 М. М081С, Р1ете Вепз1аУ1са, Ка<Ј VIII, стр. 89. ' (Јеогди Зуггшешш, ер181о1а <1е рогШешпе гедш Нип§агогит, књ, Х1ЛХ, етр. 160.

0 Б Ј А В А Пошто на расписаној лицитацији за издавање под закуп општинског подрума — леденице — код Текије на Краљевом тргу, на дан 17 Новембра текуће године није било лицитаната, то ће се за издавање под закуп овог општинског до бра поново држати јавна усмена лмцита ција на дан 15 децембра тек. год. од 2 па до 5 сати после подне. Љцитација ова држаће се у канцеларији еконохмног оделења суда општинског. Кауција је 100 динара у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредностм. Блкжи услови могу се видети у поменутој канцеларији еваког радног дана за време канцелариско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од суда опшгине београдске 28 новембра 1903 год. АБр. 11737, у Београду.

Н А Р Е Д Б А Црема измењеном §. 326 кривичног законика за случајеве које ни тим ни другим којим специјалним законом нису предвиђени нити је за њих казна прописана — моћи ће месна полицијска власт издавати наредбе и на тај начин одређивати казну од 10 до 150 динара или од једног до 20 дана затвора за лица која би радила противно таквим наредбама. Поред осталог, ове наредбе могу се односити и на уредност и угодностјавног саобраћаја на друмовима, путовима, улицама и у ошнте јавним местима. Како безимено друштво трамваји града Београда и безимено друштво за осветд ; ење Београда готово сваким даном, извршујући поједине своје радове по улицама и јавним местима, разваљују тротоаре и калдрму, па их одмах по свршеном послу не доведе

Сегедина Јован је потукао једну Запољину војску али у другом сукобу буде побеђен и склони се рањен у једно село где га један Запољин војвода убије и главу његову пошље у Будим. Остатак срнске војске оде Дунавом на шајкама краљу Фердинанду. За време борбе са Турцпма браћа БаКићи су за дуже време бранили Срем од Турака, а кад се више не могаше одолевати Турцима они са многим Србима повукоше се из Срема даље на север у Барању, коју јуначки бранише све до смрти јуначког Павла Бакића (1537. г.). Кад Турци заузму и Барању Срби се повуку још даље на север одакле су многи Дунавом као шајкаши ратовали. Маџарска је као што смо поменули била у ово доба подељеиа на три дела: Ердељ је бао вазална војводина Турској; средња Маџарска, са седпштем у Будиму, била је под Турском а само је северна Маџарска стајала под Аустријом. Због Маџарске дошла је сада Аустрија у сукоб с Турском. Као савезник Јована Запоље крене се 1529. год, султан Сулејман II. с великом војском и преко Срема дође пред Будим, који освоји, па се крене на Беч, те га опседне. Неко време стајао је Сулејман II. под Бечом, па се поврати, бојећи се рђа-

у првобитно стање, већ их дуже време остављају неоправљене или их не оправљају како треба те на тај начин ометају уредност и угодност јавног уличног саобраћаја, — то суд београдске општине на основу чл. 89 и 92 закона о општинама и § 326 кривичног законика Наре-ђује: Управама поменутих друштава, да у будуће кад год тротоаре и калдрму разваљују ради извршења својих радова, одмах доводе по свршеном послу у првобитно стање. Не буду ли Управе поменутих друштава поступале по овој наредби општин ског суда биће кажњене са 50—150 динара новчано поред тога што ће општински суд силом своје власти на рачун и одговорност друштва доводити разваљене тротоаре и калдрму у првобитно стање. Нлредбу ову досгавити на одобрење Управи Београда, па кад је иста одобри, саопштити је Управама поменутих друштава. Од суда београдске општине 29 септембра 1903 године КМ 2077, Београд. Управа града Београда, као надлежна а на основу §. 326, кривичног законика одобрава ову наредбу општинског суда, с тим да се казна за ненослушност исте може изрицати од 10 —150 динара или од 1—20 дана затвора. М 29671. Београд, 3 октобра 1903 год. Управник Београда Д. Вујић с. р.

НАРЕДБ А И ако постоји наредба овог суда још од 1892 год. коју је пооштрила Управа града Београда наредбом својом од 14 пр. м. Ј1Ј)@ 3153, ипак се овдашњи пиљари лебари никако не придржавају те наредбе

вог времена и царске војске, која се кретала у помоћ. 1 Још је већа била војска, која је преко Срема прошла 1532. год., с којом је султан Сулејман по другп пут пошао на Беч, али не продре даље од Сигета, где је заустављен јуначким пожртвовањем Николе Зринскога. Јован Рајић вели: „Колико кратн Турцн во Унгарш вступали, толико кратн Срем%, ако на пути имт> бнвшТи, грозно сокрушали, и бт.днмн ту обиташгцпј народт, обиждали и вђ шњнб отводили. Частнми нанаденшми сими число Сербскнхт. лгодеи со всбмб умалено бнст: зане иши поб'Тени, инги вт> плђнб отведени, мнозТи не могуш,е снести тиранства и грабленТл ихђ, вђ И нополскуго страну (тј. Бачку и Банат) изселилисн." 2 Године 1537. месеца октобра, Јован Запоља, господар Ердеља и савезник турски слао је свога човека у Смедерево Мехмед-бегу и у писму, које му је тога ради писао, назива бега господарем српске земље, санџака смедеревеког, београдског, подунавског, посремског и посавског. 3 1 Јоаерћ V. Напгтег, (ЈевеМсМе Лез Оататаећеп Ке^сћез, ii. ВапД, стр. 73. * Рајић, Иеторил разн. сд. нар. књ. xi гл. i, 3. Даље комиље како су Турци и 1543. г. при повратку из Будима „Ср-ћмЂ и нижнвк) УнгарТв опустошили" (књ. xi, гл. ii, стр. 25). * Фр. Мнклошић, Моп. 8егћ., стр. 554.