Београдске општинске новине

Год. XXI

— 292 —

Број 49

већ и даље среством својих момака пшре заразу шарлаха тиме: што ношењем хлеба обиђу и заражене и неззражене куће, и на тај начин долазе у додир са члановима из заражених и незаражених кућа. Да би се томе штетном и по здравље убитачном торбарењу разношења хлеба по кућама стало на пут и сузбило ширење ове опаке заразе, суд општине београдске на основу §. 326. кривич. закона, с погледом и на закон о чувању народног здравља, издаје ову Н а р е д б у: Свако торбарење са животним намир ницама, а нарочито разношење хлеба по приватним становима најстроже забрањује се, и ко се у овоме ухвати и после ове наредбе, биће најстрожијом мером кажњен по §. 326. крив. закона, и то новчаном казном од 10 до 100 динара или од 1 до 20 дана затвора. Објављујући ову своју наредбу општински суд очекује од свију, да ће од своје стране све што се може учинити, да се ова опасна зараза угуши, и наш подмладак обезбеди. Наредба ова важиће чим је управа града Београда одобри. Од суда општине града Београда 4 новембра 1903 год. КБр. 2438, Београд. Председник оншт. београдоке Коста Д. Главинић За секретара Јов. Јовановић На основу §. 326. кривичног закона Управа града Београда одобрава наредбу суда општине београдске о забрани торбарења са животним намирницама од 4 овог месеца КБр. 2438, с тим, да се за непо-

Како је Срем изгледао за ово тамно, | турско доба, можемо само у неколико дознати и то из бележака појединих нутника, који су поред или преко Срема у ово доба пролазили. Ти су путници обично ишли као посланици западних држава. Услед честих ратова с Турском било је иотребно преговарати с овом силном државом и отуда пролазе овуда разна послапства, која су слата у Цариград, да нреговарају с портом. Из ових носланстава обично је по неко описивао пут, те су њихови нутописи драгоцени извор за изучавање топограФије Балканског Полуострва у ово доба. 1 Бајвише су поред Срема пролазшш Дунавом а ређе сувим. Међу првим посланствима, која су поред Срема прошла, било је посланство, у ком је био Антоније ВранчиЛ , бискуп печујски. Ово је посланство год. 1553. прошло Дунавом од Будима до Београда а одатле сухим до Цариграда. Вранчић у свом путопису описује невољно стање, у ком се јужна Угарска са Сремом у то доба налазила. Вели да су ово изврсне и најродније земље, али сада изгледају врло тужно; све је дивље и необрађено, поља и виногради травом зарасли и ретко се може видети земљорад1 Ове путописе лепо је расправио и зналачки оценио ааслужни Д-р. П. Матковић, у појединим књигама Ка<Д. ји?. ака<1.

слушност исте казни од 10 до 150 динара новчане касне или од 1 до 20 дана затвора. Управник Београда М. Церовић КВр. 33670 7. новембра 1903 год. Београд

Н А 3 Н А Њ Е Поводом тражења многих грађана да им се врати трошаринска такса на робу коју су унели у варош и платили трошаринску таксу, па је за тим извезли ван реона — одбор опшгински у седници од 30. септембра ове године регаио је: да сваки који тражи повраћај трошаринске таксе има испунити следеће услове, па да му се трошаринска такса може вратити: 1.) да при увозу робе и плаћању трошарине изјави трошаринском органу, да ће од робе коју увози, све или један део да извезе ван реона, те да му тај орган на признаници о плаћеној трошарнни то назначи ; 2.) да при извозу робе учини пријаву трошаринском органу на извозној станици и поднесе прописну пријаву да му овај извоз овери. У тој пријави мора бити словима означен број колета, начин паковања, садржина и нето тежина; 3.) уз молбу за повраћај трошарине мора се поднети: а.) признаница, да је иста плаћена и да на истој има оверење трошаринског органа, да је роба при увозу оглашена за извоз ; б.) оверена пријава од трошаринског органа, да је роба изашла ван реона ; в.) товарни лист (фрахт) отправне станице жељезничке или паробродске, ако је роба жељезницом или паробродом отправљена, из кога ће се видети да је роба приспела на месго где је упућена.

ник илп стока, но већином пустош. Њихов бродар, по народности Србип, причао му је, да је некад било више становника у једном месту, но што се сада може паћи у тридесет, прн чем су многа места тако разорена, да им је и имена нестало. 1 Нарочиго истиче нутописац Срем и његова села и вароши што леже крај Дунава. Помиње разорен градић Сотин, гранично место вуковарскс и сремске жупаније. Илок (Оу1асс1шт), негда врло знатап, имајући велике приходе за време кнеза Ловра, а сада, вели, незнатан под влагпћу Турака, који га марљиво чувају. Даље помиње Баноштор („Ваптоивка"), негдашња столица сремског бискуна, знатна варош и тврђава, а сада сва у рушевинама, а тако исто је опустошепо и миоштво винограда, које га је окружавало. 2 Даље наводп Еаменицу („Катопех"), негда густо насељену, одлпчпу и богату сремску варош, па гласу због књижевних игара („ПМегагш 1шН§"). Имала је поред других кућа и 150 зиданих, а сада једва 15 и то сламом покривених. Причали су му мештани. да је 7000 бачава вина разливено, када Турци разорише ову варош, и да је вино текло јаругом као поток дубок до колена. 3 Наводи Петро-

1 На<1 ји^. ака<1., кпј. БХХ1., стр 16. —18. 5 ЈШеш. 3 ЈШ.

Без ових доказа који су условљени решењем одбора, поднете молбе за повраћај трошарине неће се у рад ни узимати. Ово решење одбора саопштава се грађанству ради знања и управљања. Бр. 4909. Управа београдске општинске трошарине, 12. октобра 1903 године, у Београду.

Н А Р Е Д Б А Како сада по вароши у велико влада болест „шарлах" која се помоћу трамваја као најјачих посредника за пренос и ширење шарлаха може најлакше преносити по граду, Суд општине београдске, на основу тач. 5. чл. 93. закоиа о општинама, с обзиром на §. 326. крив. законика Наре-ђује: Управи Безименог Друштва за трамваје града Београда: 1, Да у вече сва трамвајска кола која су намењена за саобраћај идућегдана, добро споља и изнутра очисте. 2, Седишта и наслоне у колима добро очистити и поред тога са крпом умоченом у 5% раствора карболне киселине добро избрисати. 3, Под на колима са истим раствором полити. За тачно вршење и неиспуњавање ове наредбе биће одговорна поменута управа и у сваком противно примећеном случају биће кажњена строго по прописима §. 326, а који законски пропис одређује казну од 10—150 динара или од 1—20 дана затвора. Наредбу ову послати Управи у препису да по пстој строго поступа. Од Суда општине града Београда 15 октобра 1903 год. Београд. КМ 2230.

Варадин („Уагас1тит РеМ"), где су преноћили, јер нису смели даље да броде због многих карловачкпх воденица. За Еарловце („Кагот", „Каг1о№сгу") вели, да су имали тврђаву али је Турци срушише. Ма да је и ова варош онала бројем кућа и становииштва, инак је према другим варошима најмање оштећена и највише насељена, обилпа пољнма и виноградима, а „сремско је випо од старине на гласу, док је но другим местима занемарено виноградарство." 1 Подножја и обропци Фрушке Горе, која се по Вранчићу пружа 12 миља у дужину п 3 миље у ширину, засађени су виноградима а осталп деловн обрасли су густом шумом. Путописац жали, што је са дунавске стране, у пределу иначе красном, угледао само до 20 вннограда, док негда свако местанце, које није било шумом обрасло, беше засађено виновом лозом, а особито брежуљци, изложени с југа сунцу. 2 Даље спомиње Сланкамен, град са слабом тврђавом, и ограђен старим порушеним зидинама. После Сланкамепа наишли су на Земун (/стПпшт). У Земуну помиње тврђаву, коју су Угри некад (за време Хуњадија) саградили, да би могли опседати Београд. Тврђава је земунска разорена а ВарОШ је ПОСТала сеЛОМ. 3 (Наетавиће св)

1 Ка<1, ГХХ1, стр. 16—18.

5 ЈШ.

3 ЈШ.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАДИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУЛА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Одговорни уредник 31ИХ. МАРЈАНОВИЂ, кмет беогр општине Делиградска бр. 22. Штампарвја Д. Димитријевића Иван-бегов:1 ул. бр. I