Београдске општинске новине

Број 49

— 290 —

Год. XXI

То су вам двоспратне кућице, где се у партеру налази чекаоница и каса, а ту је и стан послужитељев и одаје за сушење рубља; на првом спрату је одељење за мушке, а на другом одељење за женске. Мушко одељење има још и одељак за децу. Купатило ради сваки дан: пре подне, од 7 — 9 зими, од 5—9 лети, суботом ради до подне, недељом само пре подне, иначе преко недеље ради још од 2 сата па до 9 у вече. При улазу у купатило добија сваки посетилац прописно рубље и кључ од орманчића, који су сви нумерисани. Рубље се састоји код мушкИх из кецеље и чаршава, а код женских из кошуље и чаршава за брисање. Сваки кључ закључава свој орманчић, али га сам не може и одкључати; за то је потребан да дође и слунштељ са својим општим кључем да одкључа браву. Ово је удешено с тога, да би се стало на пут многим покрађама, које су се у прво време појавиле у купатилу. Орманчићи су поређани поред зидова, а и попречке у дворани за свлачење. У мушком одељењу има их преко осамдесет. Из дворане за свлачење улази се у велику дворану за купање. Купа се само иод душевима , и то их има хладних и топлих. У јозефштатском купатилу има у мушком одељењу 20 топлих и 5 хладних душева. Заједничка лула спроводи воду по целом купатилу. Поред зидова а и средином дворане постављена су од цемента озидане као неке преграде, и оне деле дворану у кабине, које су наравно према унутрашњости отворене. Над сваком кабином инсталиран је по један душ, и под њим се посетилац може лепо насапунити и опрати, па онда прећи под хладан, где се може испирати, а ако је летња жега баш лепо расхладити. Бављење у купатилу не сме више трајати од пола сата. Без кецеље је забрањено шетати по купатилу, исто тако забрањује се скакање, викање и трчање по

купатилу, у опште све је забрањено, што би другима могло сметати. Али најглавније у овом купатилу је то, да су цене кугсању тако ниске , да их може ноднети и најсиромашнији. Једно купање стаје само 10 потура или наших 10 пара дин.; комадић сапуна, довољан да се цело тело насапуни, стаје на каси само 2 потуре или паре динарске. Због овакве јевтине цене и нрозвата су ова купатила: народна куаатила. Рано у јутру и доцне у вече долазе људи — радници на купање, преко дана по неки грађанин; пред подне, или после подне или лети рано у јутру ђаци су стални гости овога купатила. У женско одељење долазе пре подне и отменије даме, после подне жена и деца радничка, а суботом је нрепуно купатило куварица и остале служинчади. Овако ниска цена допушта и најсиромашнијима, да посећују купатило, те би се установом оваквих купатила, кад би се у нас створила, а нарочито кад би се створила у местима без текуће воде, испунила једна од општинских најпречих дужности, а учинио огроман корак у побољшању народног здравља у опште. Стотиау прилика је до данас пропуштено, да се ма и једно купатило сагради. Стотину задужбина и поклона учинила је наша општина, па од тога нико не виде користи. Надајмо се, да је доба расипања већ свуда прошло; свака пара и државна и општинска, која се од сада буде издала, мора доносити достојан интерес и после неког времена чак и себе преплаћивати. До године нам иде прослава стогодишњице устанка; зар не би згодно било, том приликом подићи два народна купатила на Савинцу и у Палилули, о скупљеном трошку родољубивих људи тих крајева, а које би наравно и општина београдска и у плацу а и у новцу мало потпомогла. Београђани тих крајева имају реч.

Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пеп'о стварат', Ту смо близу, кад ће мртве Живи оган. згарат! Ако тада будем им'о Живих иријатеља СетиИе се мојих тијо Прошаитаних жеља, Ломачу ће разбуктати Да гори поштено. СагореИе тело моје Сагорет' и љено. То би била (жеха) иоследња ми Верујте не мала; А добрима пријатељ'ма Напред велим: Хвала. Ох велики песниче, прослављај^ тихо твојих седамдесет година, што их тако крепко носиш на плећима својим, живи нам још дуго и дуго на радости целокупне Србадије Твоје су се жеље чуле и оне се не/Ге никад заборавити!

Народно купатило у Бечу Од свију лепих установа, које упознасмо на Западу, мислимо да је најпотребнијаустанова: подизање народних куиатила, особито у оним местима, поред којих не теку реке које би се бар лети могле употребити за купања. Купатила су преко потребна за одржање чистоће човечјег тела, а чистоћа је први захтев одржавања доброга здравља у човечјем организму. За то паметни људи свугде и подижу купатила, али како су то свуд приватна својина, то су она и веома скупа, дакле радницима и сиромашнијим породицама са свим неприступачна. Овоме недостатку прискочила је у помоћ општина подизањем купатила, т. зв. народних куиатила , у којима сиромах човек може скинути сву нечистоћу са свога тела за јевтине новце. Пре десетину година подигла је општина бечка своје прво народно купатшо у ђачкоме крају ЈозеФштату, а до садаје ваљда сваки крај већ добио своје купатило. Ово је доба тамно у ис^орији свију српских земаља, па дакле и у историји Срема. Као што је иознато, султап је у свакој освојеној области делио земље у спахилуке. Док је турска царевина била снажна, дотле је султан могао да обуздава самовољу ових сиахија и да у неколико олакшава стање својих поданика. Доцније, кад турска држава поче да опада, јачада је тада моћ турске властеле, која поче све више да угњетава потчињене народе. Турска је била подељена у административном погледу на вилајете, којима су управљали беглер-бези. Билајети су се даље делили на санџаке, којима су управљали паше. За турско доба у Срему је био Жлок важно место, јер је у њему седео паша сремског санџака. У прво доба, док је турска царевина била моћна и централна власт јача, потчињеним хришћанским народима није било стање много горе, но што је било подједноверном Феудалном властелом средњега Века. Сељаци су и пређе као и сада давали десетак и ишли на кулук. Дажбине и терети остали су готово исти, само су се господари били променили. Па инак српски народ је жалио, како свуда, тако и у Срему за својом средњевековном властелом и владаоцима, јер је у пропасти

њиховој гледао пропаст своје народне славе и поноса. Поменусмо у зачељу овог одсека речи Маргите девојке (можда сестре браће Јакпшћа), која, у име српског народа у Срему, куне „војводу Рајка" што Турци владају у Срему. Војвода Рајко брани се овим речима: „Селе моја, Маргпта ђевојко, Немој клети војеводу Рајка, Шта ће коме учинити Рајко? Шта ће себи, шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср'јему Турцима?" Да би своју немоћ објаснио, Рајко војвода ређа све српске и друге хришћапске војводе из XIV. и XV века и то као да су сви скоро и у једно време живели и радили. Ово ређање јесте потпуно у духу који је владао у српском народу и у околним народима пред косовском битком, јер се у овом ређању не зна толико за монархичко јединство колико за госиоду и војводе, и не прави се никаква разлика између цара и краља и војводе, који се сви спомињу као Феудални господари сваки у свом граду и области. Народна нам песма дакле представља оно српско доба, у ком је властела имала већу власт од владаоца, а држава се српска баш за то и распала, што у њој није било средишне везе и државног јединства.

Кад је Рајко свршио ређање српских и хришћанских војвода удара се ножем у срце и пада мртав а Маргита девојка чини то исто, пошто је изговорила ове речи: „Браћо моја, српске војеводе, Како бисте, како преминусте, А како ли робље осгависте: Робље ваше све турско иодножје Намастири турске потнрдице!" По класичностп певања и лепоти трагичне своје слике, ова је песма најлепши епилог српској средњевековној епопеји. 1 * Кад је на немачки престо сео Фердинанд I. постаде Аустрија наследница угарске круне, јер је Фердинанд по брачном уговору имао да наследи Лудвика II, последњег самосталног угарског краља. По томе брачном уговору Аустрија је имала да припадне Маџарској, ако јој изумре хабсбуршка династија, а Маџарска Аустрији ако јој изумре нољска династија. Како се ово последње десило (смрћу Лудвика II. на Мухачком пољу 1526. г.) то Маџарска припаде Аустрији. Од тога се доба датира државни савез Аустрије са Маџарском. Међу тим Фердинанд I. није могао заузети целу Маџарску, јер му се успротиви Јован Запоља, који оцепи од Маџарске Ердељ.

1 Ст. Новаковић, Пооледњи Бранковићи, стр. 149.