Београдске општинске новине

Год. XXI

— 289 —

Број 49

пећ зажарена услед пламена, већ због веома топлог ваздуха, који се у другој пећи ужарује ватром а још јаче жари довођељем спољнега ваздуха по једној парочито направљеној лули. Ни на једном месту, ни у Готи ни у Цириху не бејасмо срећни, да присуствујемо кремацији. А ево како проФ. Гоиелсредер то опис УЈ е •' „Од усијане струје прво погођени лични делови се угаре брзо 7 кожа с главе скупља се за време брзог сагоревања преко потиљаче у светлом пламену. Мишића са горњих удова нестаје брзо; удови и цело тело покрећу се у наоколо, за то се код Сименса притврђује леш фином жицом за под, да би се спречило превремено пропадање удова у отворе за пепео. Као год и велике друге кости горњих удова, тако исто и кости руке и прстију ослобађају се брзо својих веза, калцинирају а меки им делови сагоревају. Од костију главе прво калцинирају чеоњаче, јер су највише изложене ваздушној струји. Плућа и срце одупиру се доста дуго као црне угљене масе. Слезина и јетра одупиру се још јаче. Спаљивање кошчаних делова у опште иде одозго на ниже; прво се претварају у пепео горњи удови. па онда карличне кости, на послетку доњи удови. Најистакнутији делови чела и лица, горња и доња вилица са брадом прелазе у иепео, пошто се из својих шавова раздвоје. Доња вилица раздваја се у десну и леву половину. Зуби у својим алвеолама држе се дуго. При распадању лобање и при пропадању кроз роштиљ испадају зуби и већином се поломе. Мозак се врло дуго неда, ако није секција вршена. Похнто се шавови раздвоје, и пошто нестане потиљаче и обеју темењача, види се мозак као црна угљена маса са јасно израженим вијугама. Али после тога сагоре постепено почев од базиса." Циришку пећ подигли су одушевљени људи овако : неколицина главних покретача грлдк Ко^пнннкк рдзорише мисецд септшккрнга ,0,. дкнк". 1 Народ је бежао из Срема у друге крајеве, већином у Барању и на север све до бдизу Будима, да спасе живот од Турака, па међу тим бегунцима била је и деопотица Јелена, која „неколшк) остдки сллкмжш грлдк Ко^пнник^ и длдб се ккгкстку" т® како вели Пејачевпћ, „сиш Нђепз, 1атШа огопј, та^па(:Љиз, поћШбп^ие, ^иоз т сопп1а(;и ћаћиИ:, 8угт!о ехссввК:, е!: а(1 1'га1:гет Јак8Јсћ 1п Нип^апат ех 1'и§'а зе гесерк." 2 У ово доба пређе у Барању и јуначки Павле Бакић са својом браћом, које, како велп поп Ђурђе Сремац, краљ Лудвик лепо нрими и обдари. 3 У писму, које је султан послао Дубровчанима, вели се да је његова војска попалила и опустошила ове градове: Беркасово, Митровицу, Купиник, Барић, Земун, Сланкамен и Карловце. 4

1 Љ. Стојановић, Српски летопиеи, Гласник, МП.. стр. 107. I 2 Ггапс. Хау. Е1. В. <1е Рејасаеу1с11, Шс4опа 8етае, етр. 372. 3 Сеог^п 8угт1еп318 ер1и1о1а <1е репНсЈопе ге^ш Нппкагогит, књ. XXXIV, стр. 115. 4 И. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 31. — Ткалчић неоправдано вели да су Турци заузели Срем „ро 1Х(1аја1уи бгћаЦаћ* (Нгт. Роу ., 102.). За лад Срема, по нашем мишљењу, крива је Угарска, што се није старала да боље утврди и обезбеди своје нограничне градове према Турсдаој но их је оставила више саме себи.

растурише 1864 год. проглас на народ и позваше га на јавни скуп. На скупу саставише „друштво за модерно спаљивање мртваца" и већ 1876 израдише код циришке кантоналне властп допушћење за факултативно сиаљивање мртваца. Ова се новина све више одомаћивала у кантону, тако да год. 1885 градски савет у Цириху признаде је за своју установу и даде јој на гробљу бесплатно земљиште за зидање варошке крематорије. Модерна пећ беше назидана 1890 год. и од тог доба се непрестано спаљују сви циришки грађани. За њих је цена бесплатна, док осгали из других кантона плаћају 100 Франака за једно спаљивање. Пећи регулира само један ложач, и за једпо спаљивање му треба 10 цената угља јер мора нећ загрејати бар 5 часова нред сахраном. Године 1865 основали су и бечки одушевљени људи друштво „Пламен", друштво пријатеља модерног спаљивања. Они ставише себи у задатак, да уведу законо урејјење спаљивања. Чланови са по 100, 200 и 600 круна улажу у фонд за куповање земљишта и подизање пећи. Редовпи пак чланови са по 4 круне годишњег улога граде покретно имање, које се тропш на одржавање друштвеног локала к диста „Феникса" који бесплатно добијају сви чланови. До данас ово бечко друштво не доби законе дозволе о подизању пећи. Међу тим оно пије клонуло у своме раду; оно је ступило у везу са немачкпм сличним друштвима и подвезало уговор са готском крематоријом, да ова нрима и спаљује чланове друштва „Пламена." По том уговору нренос једне лешине из Беча у Готу, тамошње спаљивање, путовање пратиоца и његова дангуба, земљана ваза, у којој се враћају човечји остаци, све то стаје 818 круна и 62 потуре. Издаци у Готи износе само 90 марака. Сви ирипадници ове установе морају својеручно писмено уручити друштву у виду „последње воље" којом се овлашћује друштво да по смрти одмах Докјеовако Срем опустошен, угарска властела продужила је и даље свој угодан живот и међусобпе размирице и ништа није хтела да предузима противу Турака. 1 Још од ове године, 1521., можемо рећи да је Срем потпао под турску власт. Та нам година нредставља свршетак борбе срнскога народа с турским освајачем српских земаља. Борба српских деспота и јужноугарске властеЛе, која се свршила падом Београда и Срема 1521. г., чиме је освојење српских земаља довршено, само је носледњи чин оне велике борбе, којој је први чин равно ире 150 година свршен на Чрномену (на Марици) 1371. г. Краљ Вукашин и његов брат Угљеша ту су започели судбоносну српску борбу с Турцима а последњи титуларни десноти Бранковићи у Срему отишли су с овог света као последњи представници те мисли и те борбе. До 1521. г. био је Београд мета свима турским нанорима, а од те године за мету се истиче Будим а доцније Беч и бојно поље из српских земаља преноси се на север, у Угарску и Аустрију. Није се дуго чекало на последице немарљивог и непатриотског рада угарске вла-

1 . . .. „тап -№оШе шсћ (в &е&еп сНе Тдгкеп ип1егпећтеп," 1Јг. А. Нићег, Оезсћ. III, 523. — Рајић по ИштванФију вели да је краљ угарски у ово доба био послао једну војску под палатином Баторијем, која је потукла „Балибега" у Срему, што је Турке још више огорчило.

може располагати њиховим телом а у цељи модериог спаљивања. Још је ово друштво израдило својим члановима олакшице код берлинског осигуравајућег друштва „Викторије", којеприма осигурања на случај смрти а за покриће издатака око спаљивања. Тако је и средњега стања човек у могућности, да за мали новац буде сигуран, да ће му друшгво извршити његову последњу вољу. * У нас Срба још није било покрета за модерно спаљивање. Може се и помислити, да није ни било одушевљених људи за то. То не 'стоји у истини. Нисмо ми ирви, што се занимамо овом ствари, и што отворено пристајемо уз њу. У тишини су се и други запимали истим мислима, и били решени да сваје тело по смрти предаду модерноме огњу. Између многих пријатеља ове корисне новине, поменућемо само једнога. То је наш овенчани песпик, честита старина, отац српске дечје књиге чика-Јова — Змај. У трима песмицама из ^улиЛа-увеока опева наш песник спалиште, а у једној оставља и своју последњу жељу пријатељима и околини својој. При спуштању његове верне љубе у хладни гроб, буне му се сви осећаји против закопања, па у болу овако запева: Само у гроб, у гроб не! Ох, што нисмо сада онде Где је „дивљи" обичај: Место гроба кроз домачу Јурне пламен, сине ејај. Ја бих смело нотналио Тај жртвеник, одар њен, Да трулежу, да гњилежу Отмем плен. А из ове се песме јасно увиђа гледиште песникиво и његова жеља, да се спали после смрти: стеле. После пет година (1526 г.) нође силни цар Сулејман II. са великом турском војском (200.000) преко Срема са намером да освоји целу Угарску. Уз иут дође и опседне (28. јуна 1526. г.) тврђаву Варадин. Овај се град 12 дана јуначки бранио и Турци су при опсади овога сремског града изгубили 1150 војника. 1 Освојивши после дуже опсаде овај град, у ком су 500 бранилаца посекли, иродру дубље у Угарску и у одсудном боју на Мухачком иољу Маџарп буду до ноге иотучепи, па ту погибе и њихов краљ Лудвик II, а Маџарска поста плен турски. V Срем под турском влашЋу (од 1526.1699. 1718. год.) „Пошетала Маргита ђевојка, .„У Сријему по Сланом Камену „Рано шета, танко понијева, „А у пјесми кунијаше Рајка: . „Бог т' убио, војевода Рајко! „Чим ти наста на Сријем војвода, „Тако нама Турци додијаше; „А док бјеше војевода Мирко, „Ми Турчина нигђе не чујаемо „А камо ди очима виђасмо; (Вук, III, 52). Са годином 1526. настаје турска влада у Срему, која је трајала скоро два столећа. 1 Ј. Наштег, ОевсМсМе с1еа Озташасћеп Кекћеа, II. Вап(1, стр. 50 (По Сулејманову дневнику.).