Београдске општинске новине

XXII

— 2 —

Број 19.

Да чланови процењивачке комисије од стране одбора буду одборници г. г. Давид Симић и Велислав Вуловић. XII. По прочигању извешгаја одбореке комисије олрећене решењем одбора од 30. децембра 1903. год. АБр. 12422/903 за ироучење питања о измештању проститутских радњи из улица у којима су до сада биле, — одбор је ио довољном обавештавању решио : Да се овај извештај одборске комисије прими с тим, да се Господину Министеру Унутрашљих Дела предложп, да се сопственицима проститутских радњи остави рок за исељавање из улица у ко1'има су до сада биле до 1. новембра 1905. год. XIII. На предлог лредседника општиие, — одбор је решио: Да одборпици г. г. Соломон Азриел и Тодор Ђурић са председником општине и два члана које буде одредила кафанскомеханиско друштво пропишу колику ће таксу у будуће плаћати поједине кафеџије за заузимање тротоара столовима. XIV. Прочигана је изјава одборника г. г. Велислава Вуловића, Јована Станковића, Марка Трифковића и Др. Едуарда Михела чланова стручног одбора, АБр. 3783. која гласи: Господину Кости ГлавиниЂу Нредседнику општине Београдске Доленотписани изабрани су као чланови стручног одбора на 4 године, а у циљу руковођења при изради плана за канализацију као иизвршењем самих радова. Но како је од дана решења тог питања од стране општипског одбора, па до дана одобрења тог решења протекло пуна 2 г /г месеца, што свакојако није кривица ни суда ни одбора општинског, то је више но вероватно: да се са радовима на кавализацији не може почети пре идуће године. Према таком стању ствари налазимо да ја апсолутно непотребно да постоји стручан одбор пуну годину дана пре, но што ће се са радом моћи отпо-

ИЗРЕШТ^Ј 0 раду општинског санитета и здравственим прилинама Београда у 1903. од Ог М. Гођевца, шеФа општинског санитета (2) Нарочито кад се узму у обзир следећи фактори: варош нема канала за одвођење нечистоће, несразмеран број сиротињског сталежа на спрам имућног, оскудица готово основних појмова о хигнјени, урођена индоленција наспрам санитетских прописа и наредаба, влажни стаНови, апсолутна оскудица приватне иницијативе итд., дакле фактори који тако дубоко засецају у здравствене ирилике једне вароши, а од којих готово ни један непостоји у толикој мери у горе поменуте четири европске вароши. Кад би на површини коју данас Београд заузима број становника од квадратног метра био исти као у Бечу, или

чети. То би био излишан и неоправдаи издатак. Познато је такође да је при претресу могућих начина за извршење илавова за канализацију г. Н. Стаменковић, проф. Вел. Школе и одборник, категорички изјавио: да се он не може примити израде тих планова под другим условима, но једино тада, ако се образује стручаи одбор, комо би и био председнкк. На то се пристало; у том се емислу радило и говорило, те је и одбор таку одлуку донео. Но, како је г. Стаменковнћ ири претресу питања о изради пројекта за кавализацију у удружењу срп. инжињера и архитекта изјавио : да би се у интересу рада примио пројектовања канализације под ма каквим условима, иа ту изјаву и пред нама учинио, то ј : е и из тог разлога неиотребан да постоји стручан одбор. Садањом својом изјавом г. Стаменковић одговорио је ранијој жељи свију нас, који смо то мишљење још у самом почетку заступали. Молимо Вас г. председниче, да ову натну изјаву саопштите општинском одбору и изволите примити уверење нагаег одличног поштовања. 18. априла 1904. год. Београд, ОДБОГВИЦИ : Вел. II. ВуловиК , с. р. Ј. СтанкоеиЕ , с. р. М. Трифкови/I, с. р. Д-р Е. Михел, с. р. Одборник т. др. Маиојло Смиљанић моли да се пре иошто се поведе реч о оставци г. г. чланова стручног одбора прочига и резолуција инжињерског удружења која је у вези с њом. Прочитана је и резолуција ишкињерског удружења од 10. априла 1904. АБр. 3510., ко^а гласи: Удружеше Српсних ннжињера и архитекта Београд, 18. ачрила 1904. г. Резолуција Удружења српских инжењера и архитекта по питању о начину израде пројекта за каналисање Београда, донета на редовном састанку Удружења од 10 т. мца.

да је однос између бројног стања им\ћног и сиротног становништва између Београда и Берлина исти као што је у Берлину насигурно би и смртпост општа била много мања но што је и у Вечу и Берлину. ШтО се тиче специјалне смртности, умирања од појединих болести, ту Београд стоји на жалост, у погледу на поједине болести на спрам осталих већих градова доста ружно. На првом месту долази јектика; према статистичким подацима на 1000 становника умре од јектике: у Берлину 2 у Бреслави 3 у Бечу 4 у Београду 5; а на 100 смртних случајева умрли су од јектике. у Бреслави 13 у Бечу 19 у Веограду 19 Овом оволиком проценту умирања од јектике у првом су реду узроци поред осталих као најглавнији сиротиња и оскудица у приватној иницијативи. Сирома човек кад оболи, немајући срестава да се одвоји од осталих здравих чланова породице, целог је дана у непосредном до-

Удружења срнских инжењера и архитекта прати, од више година, како се у нас развија питање о извршењу великих општинских радова у Београду. У томе времену Удружење српских инжењера и архитекта, често је подизало свој глас, тражећи од надлежних, да ово по престоницу срнску врл© важно питање, а према нашим приликама и домаћим средствима, упуте и реше овако, како то модерна техника и оптпти ивтереси Београђана захтевају. У читавом низу покушаја, да се то важно питање приведе своме крају, данас се валазимо пред решењем питања о изради пројекта за само иавршење канализацнје Београда, који се — пројекат има израдити на основу утврђенога програма, који је одобрен од стране наших меродавних фактора, Грађевинског и Санитетског Савета. И општински одбор, који има у првоме реду да се стара, да се на основу утврђенога и одобренога програма, што пре приступи изради пројекта за канализацију Веограда, у седници својој од 29. јануара ове године, репшо је да се установи варочити стручни одбор, са нарочито прописаним- задатком, за израду планова за канализацију, кеј и иристаниште, а у седници својој од 31. јануара ове год. изабрао је из своје средине и стручна лица у овај одбор. Ово и овако решење општинскога. одбора, дало је повода Удружењу сраских. инжењера и архитекта, да у седницама свога меснога скупа од 18—III, 20/—III и 5—IV т. год. претреса питања о томе:. 1.) Где би требало да се израђују планови за канализацију, и 2.) Коме да се повери из.рада гих планова. Пошто су се исцрпно претресла сва питања, која су више или мањ,е у вези са главним задатком, Удружење српских инжењера и архитекта, по првој тачци дошло је до једногласног закључка: Да се, са обзиром на већ етечено искуство,. при до сада прибављеним прелиминарним пројектима за каналисање Београда израђују у нарочитом отсеку, који треба установити у општини београдској. диру са њима, ту заједно спавају у каком влажном, малом и мрачном простору, он ту кашље, пљује, и на тај начин своју околину, која је и иначе лако прнјемљива јер је изнурена глађу и сувишним телесним радом за све могуће заразне болести — заражује. У том случају, да је тај члан породице могао бити уклоњен од осталих здравих, и он би се, можда, спасао, а остале укућане насигурно не би заразио. Али издвајање тако једног оболелог сиротог члана породице могуће је само у санаторијама подигнутим сопственом иницијативом. Општина и држава нису у стању биле нигде да то установе и да обдржавају. То би дакле био једини и најрадикалнији начин за лечење оболелих и за сузбијање ширења јектике у варошима — изоловање болесног од здравих и то по санаторијама подигнутим приватном иницијативом. То су увидели још пре 30 година богати и душевни Енглези а у последње време и Немци, услед тога је проценат морталитета од јектике код та два народа, подизањем многих сапаторија, склоништа за јектичаве зпатно опао и још стално опада. Код нас у Бео-