Београдске општинске новине

— 3 —

Број 18.

Дебатовањем по другој тачци, Удружење пре свега налази, да се овако важни и компликовани послови, као што је израда планова за канализацију Београда, никад не могу брзо и са успехом решавати, нарочито у мешовитим комисијама, као што је ова изабрана од стране општинског одбори, пошто таква комисија није у стању, да у својој средини створи све оне главне погодбе, које су потребне за решавање овако важног питања, тим пре, што поједини чланови комисије не могу бити толико упознати, како са целином тако и са појединостима предмета, да би без устезања могли заједнички давати прецизно одређену директиву за брз, тачан и рационалан развитак посла. Сем тога, више је него сигурно, да сва решења, која се доносе путем оваквих комисија немају, нити икада могу имати, тип оне одређености, која се обично опажа при индивидуалном опредељењу, а што је најважније, при решавању комисијама није никада могуће доделити апсолутан степен признања или одговорности свакоме поједином члану њеном; исто тако, као што се не може од чланова комисије тражити ни апсолутног јединства, па ни еолидарносги, по свима питањима о којима се комисијски решава. Потребна одређеност и јединство може се очекивати и поуздано наћи само тако, ако се руковођење над израдом потребних планова повери једноме лицу у чију свеетрану спрему знање и способност нико не сумња; лицу које је ово питање, које нас занима, дугогодишњим својим радом на томе пољу свестрано и до најмањих ситница исцрпно проучило, тако, да су томе лицу познати сви многобројни технички захтеви и остали услови, којима израђени пројекат мора одговарати. Такво лице Удружење сриских инжењера и архитекта налази једино у ирофесору Велике Школе Г. Николи Стаменковићу председнику Удружења. Са разлога напред изложених, Удружење српских инжењера и архитекта, као морално заинтересовано и позвано, да узме учешКа у правилном решењу овога врло важнога иитања, које је тако рећи судбоносно по престоницу, после довољног

граду не само што немамо таквих приватних склоништа за јектичаве, но врло често бива да ни државна санаторија (болница) није у стању, услед немања места, да склони тако један кужни и по здравље и околину опасни извор јектике, но дотични болесник или седи у кући и заражује своју најближу околину, породицу, или шета ио улицама, кафанама и јавним парковима, и тако пљујући свуда заражује сваког ко иде на иста места. Да би се дакле с успехом могло борити против ширења те опасне заразне болести нужно је да се поред осталих општих хигијенских мера (здрави станови, добра храна ит.д.) нужно је у првом реду склонити оболелог да не би здраве зараз-ио. Та места, где би се они имали еклонити и лечити, била би болнице државне или санаторије подигнуте приватном иницијативом. I ек тада би могао здрав човек бити сигуран да не постане јектичав, све остале мере предострожности противу ширења Јектике од споредног су значаја. Друга једна бољка, која скоро тако исто сатире децу као јектика одрасле — јесте запалење црева код одојчади која се морају вештачки хранити или прихрањивати.

саветовања, доноси по истакнутом питању о начину израде пројекта за каналисање Београда, овакву резолуцију: 1.) Пројекат за каналисање Београда да се изради у нарочитом отсеку грађевинскога оделења општине београдске. 2.) Непосредно руковођење над израдом пројекта у томе одсеку, да се повери проФ. Вел. Школе, Г. Николи Стаменковићу, коме треба оставити слободан избор потребног му гехничког особља, са правом примања и отпуштања истог. 3.) Нарочита стручна комисија, коју је општински одбор у седници својој од 31. јануара ове год. изабрао са главним задатком руковођења израде планова за канализацију, постаје излишна и вал>а је укинути; и 4.) Да се ова резолуција Удружења српских инжењера и архитекта, у целостн, преко Председника општине београдске, достави одбору општинском с молбом, да исту изволи узети у оцену и надлежан поступак. Одборник г. Тодор Ђурић вели, да се резолуција инжињерског удружења готово нотнуно слаже у нитању о изради планова за канализадију, кеј и нристаниште са рвшењем одборским. И удружење тражи, да г. Никола Стаменковић руководи израдом пројеката, а то је тражио и одбор. Само је одбор још њему као номагаче додао и друге стручњаке, чији су савеги нри изради ових пројеката такође нотребни, а удружење налази да су они излигани. С тога налази, да одбор не треба да одступа од свог ранијег решења и не треба да уважи оставку чланова стручног одбора, већ да се они констптуишу и отпочну рад, да се ствар даље не одуговлачи. Одбориик г. Никола Стаменковић излаже да је одбор руководило да избере један овакав стручни одбор то, што је изнео, да се чланови одбора упознаду са током рада на каналисању Београда. После тога дошло је регаење Госнодина Минисгра Унуграшњих Дела којим је понигатио избор овог одбора, па и у штампи нојавили су се неки гласови против овог одбора, за тим се нашли нобуђени и неки чланови инжињерског удружења, да се то питање претресе и у удружењу. Он је и тамо заступао исто гледиште које је заступао и у одбору општинском, али после дугог наваљиОва несретна и у целој Европи позната бољка сатире масу нсвине дечице у добу од 0—2 године; има градова где број смртних случајева од заиалења црева (услед нерационалне исхране) и његових последица износи управо половину од свију смртних случајева, за годину дана уопште; Београд губи сваке године редовно услед те несретне болести 100—160 својих младих суграђана. У прошлој години умрло је од тога у Београду 156-торо деце, дакле за једну годину више но за свих последњих 8 година што је умрло од шарлаха. И поред тога што лекари усмено обавешћују матере како ваља децу вештачки хранити, и поред штамнаног упута које је потнисани издао и који се и данас раздају матерама како треба вештачки одојче хранити, ипак број оболевања и умирања услед нерациоНалне исхране одојчади ни мало не опада. С тога је потписани у друштву са г. Др. Живадиновићем израдио предлог суду за рационално сузбијање те опаке бољке; предлог је поднег 10.—III.— т. г. № 801. У прошлој години имали смо у вароши две епидемије, Једну на одраслим, једну на деци.

вања од стране чланова инжињерског удружења морао је дати онаку изјаву, да: ће пристати да ради и сам под ма каким условима планове за канализацију само, да би се то питање скинуло са дневног реда, али и сад налази, да одбор није погрегаио што је надзор над израдом пројеката поверио једном стручном одбору и налази, да одбор треба да остане при свом ранијем решењу и да не уважи оставку г. г. чланова стручног одбора. Одборник г. Давид Симић вели, да се одбор може само радовати што се удружење по казало воље да у овој нрилици помогне ошптини н одбору, да се питање о изради планова за канализацију што нравилније реши. Тим пре што се и удружење слаже са одбором скоро у свима тачкама, т. ј., да планови треба да се раде у нарочитом одсеку грађевинског опгат. одељења како је и одбор решио, и да се руковођење израде пројеката повери г. Стаменковићу, што је и одбор учинио. Само се трећа тачка резолуције не слаже са одборским решењем т. ј. удружење налази да је нарочити стручни одбор излишан, док је одбор опгатински нашао, да ће бити корисно по овај посао, ако поред г. Стаменковића буде став .Ђено у дужност јога неколицини стручњака из одбора да воде сгалан надзор над израдом пројеката, Изгледа да је удружење имало пред собом само пројектован предлог о стручном одбору а не како је одбор регаио. 0 тога налази, да резолуцију инж. удружења треба нримити к знању, — удружењу захвалиги на њиховом интересовању за опгат. послове, али да се остане при ранијем решењу о установи стручног одбора и да се оставка г. г. чланова истог не уважи. Одборник г. Милан Марковић вели, да сз и први пут руководио да гласа за сгручни одбор тим гато је видео да у њега улазе људи и од других струка а не само техничке. јер има нитања баш у овом нредмету, где је и њихова реч потребна. Налазио је да ће се планови пре израдити кад над њиховом израдом бди вигае људи но само један човек. Здравствене прилике Београда су тако жалосне, да одбор не сме и даље да ово питање одуговлачи, тим пре гато се у главним тачкама и инжињер. удружење сложило са одбором, те према томе одбор не треба да своје раније регаење мења. Одборник г. прога Марко Петровић велида у изради ових планова за канализацију има Прва, велике богиње, донета нам је из Турске Раденици, зидари, цигљари из Старе Србије донели су је не само у Београд, но и на нека места по унутрашњости Србије. Од те епидемије имали смо 2 жртве, обе су Македонци, ти исти раденици, који су је и донели. Поради те заразе, да се неби раширила по целом граду, пред-узете су најстрожије мере са стране општине; одмах је она кућа у којој су поред оболелих и сви остали здрави укућани интернирана, т. ј. ностављена им је јака стража која је и дањи и ноћу чувала да неби ко из куће изишао или ко са улице ушао. Храна им је додавана. Под том присмотром остали су 15 дана, после тога су им све боље ствари најбрижљивије десинфициране, а ствари мање вредности спаљене су. За време од тих 15 дана сви становници из околних 12 улица поновно су каламљени (ревакцинисани). Тим ригоричним профилактичким мерама учињено је то, да је та опасна зараза одмах у почетку сасвим угушена тако, да се ни један случај више није појавио. (НАСТЛВИЋЕ СЕ)