Београдске општинске новине

XXII Годпна

вро] ои.

стручним радовима, нарочито Даничићевим. Да је то урадио, нашао би већ готов одговор и за понеко питање на које он није могао одговорити. Тако исто неки неупотребљени речници и регистри („Вјесник" Југославенске академије, Гопчевићев регистар за Маћедонију, Б. Јовановића за Србију итд.) с разном топографском грађом могли су му помоћи да сам одговори на нека иитања на која није одговорено. Могао је употребити и доста друге грађе која би му јамачно помогла да разреши још које питање из старе топографије. Уопште се на књижевност, па и на стручну, мање освртао него шго треба. Томе је, без сумње, узрок то, што писац није располагао с довољно слободнога времена. Зато се и види на његову саставу нека хитња, особито ближе крају. Отуд је стилу местимице недовољно пажње поклањано, те није свуд коректан; понегде је излагање развучено, а понешто је онако речено па остављено без доказа. Није требало да изостану и прегледи хиландарских метохија по областима или по епохама, какви би у овом послу били свакојако веома потребни. Али те недостатке у сваком случају искупљују добре стране овога рада. Поред споменутих, треба истаћи: видну смишљеност, у главном врло добар метод, чистоту и иеправност у свему рађењу, доста поуздано руковање употребљеним домаћим изворима. Зато ће се резултати, добивени у овом темату, моћи корисно употрсбити и у доцнијим научним истраживањима, а по томе се види да је писац дао и нешто више него што се често давало у оваким ђачким радовима. Према свему част нам је предложити да се поднесени темат награди нрвом видовданском наградом. Уједно мислимо да за награду о Видову данЈ 1905. год. треба објавити овај темат: „Устанички покЈшаји оелобођења Босне и босанско интервенисање ј Србији 1804.—1809. године." Изволите, господине Ректоре, и овом приликом примити Јверење да Вас особито поштјјј 14. јуна 1904. год. Дзуб. Јовановић. у Београду. Ст. Станојевић

закалЈђереног Растка), видећи како и дрЈги православни народи, а не само Грци, имаЈЈ тамо своје манастире где сј живели калЈђери њихове народности који долажахЈ ј Свстј ГорЈ, намисле да и они подигнј манастир за своје сЈнароднике, који би тамо долазили. Затражише за то допЈштење од светогорске Јправе и, после неког оклевања, Јправа им допјсти да изаберЈ сами место за нов манастир и да га могј подићи. Остарели и ослабели Немања на носилима прође СветЈ ГорЈ тражећи згодно место за својј задЈЖбинЈ, и изабере запЈСтели манастир Хиландар, који се налазио на источној страни светогорског полЈОСтрва, пола часа од морске обале, један час од манастира Сфигмена, два часа од ЗограФа, а пет часова од Кареје где сганЈЈе светогорска Јправа. Место. где је Хиландар, опкољено је са свијј страна планинама; само је са северне стране хоризонат нешто мало отворенији; ове сј планине питоме и обрасле данас гјстом шјмом , а таке сј несЈмњиво биле и онда кад је Немања изабрао ово место за својј за-

Рад општинеког одбора ВАНРЕДНИ САСТАКАК 18. јуна 1904. год. иетак Председавао председник београдске опш;чне г. К. Д Гдавинић; од одборника били су: г. г. Ђока А. Дшштријевић, Д. Д. Симић, Илија С. Илић, Ж. Бугарчић, Младон Тодоровић, Мих. Милићевик, Трајко Стојковић, М. Три- ковић, М. С. Милошеви!!, А. С. Јоваиовић, Мих. Р>;'ддаћ, В. Н. Вуловић, Тодор Ђурић. С. Ј. Азриел, Р. Драгч и^ћ, М. 0. Петроиијевић, Тодор Пејчић, II. Т. Милић, Мил: и М рк1> вић, Евг. М. Чоловић, Ј. Стаменковић, Стеваи >1ч;сс.,мо вић, Н. И. Стаменкови!), Др. Марко Т. Деко, Милан Ј1остић, Др. М. Радовановић, С. Ј. Констатиновић, Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковик. (Свршетак) VIII. По прочитању акта Управе Београда АБр. 6001., којим пита каквога је имовног стања Војислав Миленковић, бив. војни чиновник, одбор је изјавио: Да је Војислав Миленковић, бив. војни чиновник сиротног имовног стања. IV. По прочитању акта Управе Београда АБр. 5931, по молби Адолфа Шатнера, писара код фирме Голдштајн и Шатнер, због поданства, — одбор је изјавио мишл>ење: Да се молиоцј може по молби-^чинити, ако томе не стоје на пјтј какве законске сметње. X. Нредседник износн одбору на мишљење молбе Санча Пауновића и Јелене Карапешић, удове, којим траже уверење о породичном односу. По прочитању тих модби АБр. 3288 и 3564, — одбор је изјавио мпшљење: Да се молиоцима могј датп тражена Јверења о породичном односу. XI. По прочитању решења Оуда од 15. ов. мес. АБр. 5942, о одређеној цени хлебу за другу половину меседа јуна тек. год., —- одбор је Примио к знањЈ с одобравањем ово решење СЈда о одређеној цени хлебЈ. XII. По прочитању извештаја економног одељења АБр. 5410, о држаној лицитадији за продају старе расходоване локомобиле и разних машинских делова, као п мишљење одборске секције за економно одељење по истом предмету, — одбор је решио: дјж 6 инј . Поред манастира тече поток који никада не пресЈШЈЈе, и Јтиче ј море на северној страни. Пристаниште је хиландарско једно од најногоднијих на светогорском полЈОстрвЈ, а ј морЈ има обилно рибе. Једном речЈЈ, место је веома питомо и згодно за живот. На томе, тако природом Јкрашеноме местЈ, сагради 1198. год. Стеван Немања са сином Савом манастир Хиландар, подиже око маиастира град, кјлј и ћелије за становање, па се ј њ преселише још 1198. год. он и Сава из манастира Ватопеда где сј дотле становали. Манастир је овај снабдео Немања, помоћ ј свога сина Стевана, тадашњега великога ЖЈпана ј Србији, свима потребама манастирским. Али је, поред овога, тре бало Јрадити за манастир још двоје. Пре свега требало је тај манастир, који је био ј тј1)ини —- далеко од Србије и њене непосредне заштите,— обезбедити срп скоме народЈ, а затим требадо мј је обезбедити опсганак ј материјалном погледЈ. Стога Немања посла сина СавЈ тадашњем византиском царЈ АлексиЈЈ III.

Да се ова расходована локомобила и разни машински делови ЈСТЈпе Браћн Р. Гођевац, као понЈђачима највеће цене, за ценЈ од триста двадесет и пет динара. Х1У1. По прочитању реферата општ, марвенох 1 лекара АБр. 5684, о набавди хране за ошптинске коње, — одбор је на предлог председника решио : Да чланови комисије за набавкЈ хране за општинске коње у овој години буду: одборници г. г. Живан Бугарчић, Јован Пегковић и Трајко Стојковић, кмет г. Милан Денчић и марвени лекар г. Стеван Николић. XIV. По прочитању молби г. г. Ненада Стојановића, архивара грађевинског одељења, Драгољуба Николајевића, цртача Илије Костића, геометра и г-ђнце Јелисавете Начићеве, архитекте АБр. 5640, 5662, 5961 и 6023, за одсуство ради лечења у бањи, — одбор је решио: Да се молиошша одобри тражено одсуство ради лечења у бањи, које ће им се рачунати од дапн кад га употребе. XV. По ирочитању извештаја одборске комисије за оцену штете имању г. Јована Ђермановића главног књиговође Нар. Банке, нанесену му насинањем Деспога 1 .»урћа з^лице, АБр. 5188, — одбор је по довољном обавештавању решио: Да се г. Јовану Ђермановићу, глав. књиговођи Нар. Банке накнади из општинске касе за штету причињену његовом имању у Деспота Ђурђа улпци услед насипања ове улиие и то: а), за рЈшење постојеће зграде, б), за експронријациј ј 24, 67 м 2 земљишта Јслед повлачења на регЈлационЈ линијј, в), за ново зидане зграде и г), за насипање дворишта до Јтврђене нивелете — свега хиљадЈ и осам стотина динара, с тим да г. "Бермановић нема ј бЈДЈће права тражити од општине никаквЈ дрјгј накнадЈ нити оштетЈ, ни за ексиропријациЈЈ земљишта нити за насипање, и да је дЈжан најдал 3 е до 1, новембра тек. год. и извршити оне радове за које мј је дата ова накнада. Издатак овај да падне на терет 6 јџетске партије расхода за иепредви1)ене потребе.

КомнеиЈ, који беше таст сина мј Стевана, и Сава изради ј цара да се Хиландар признаје за српски манастир. Цар се Алексије показа још наклоњенији према овој задЈЖбини свога рођака, те га Јврсги ј ред царских задЈЖбина (лавра) и даде мј од своје стране неке прилоге, изме !)ј којих се нарочито спомшве манастир Зиг (6 лизј Превлаке) са метохијама 1 ) Уз то се Немања побрипЈ и за срества од којих ће се издржавати манастир Повеља, којом је цар Алексијев признао Хиландар за српски манастир, уврстио га међу лавре и дао му неке прилоге, није данас позната. Колико знам, њу само спомиње монах Сава Хиландарац у својој књизи? „Света Гора" (Види „Гласник" 47.) напомињући само да се она чува у библиотеци хиландарској. Остали је посетиоци и испитивачи манастирске библиотеке не спомињу. Садржина пак ове повеље иозната нам је из Доментијанова „Живота светога Симеуна" где се каже: „И ПрИЛОЖИ ИМД ЦЛрК скои м-ћрмгикг ЗИГк, цдрксков мдндстирк сх кс^клм стлси скоилш и г> метохилми, и нлписл 1ел\оу Хрисокоулх сл кс ^клм оу гкркждениемх цлркскк!ил\к, 1еже 1бстк недкижимо и до ниншшндго дкне. И цлрк цдрогрддмскни кирк Лдексд Хилднддрк цлркскк! и лмнлстирк нлрече, и приложи 1его кк цлрхскктмх мдндстиргмх светкпе Горл" (Доментијан, „Живот светога Симеуна и св. Саве" Изд. Даничић у Београду 1865. год., стр. 71).