Београдске општинске новине

— в —

XVI. По прочитању акта У цраве Београда АБр. 5718, којим тражи од општинсксг Суда, да пошаље Државној Благајници двеета динара колико је општина београдска осуђена да плати држави решељем прв. суда за варош Београд, донетом у спору Милоша Милошопкиа, трг. против^ онштине београдске као и мишљење општин. пуномоћника по истоме нредмету, одбор је решио: Да се погиље Државној Благајници две стотине динара, колико је регаењем прв. суда за варога Београд од 1. авг. 1901. год. № 15403, донетом у спору Милоша Милогаевика нротиву опнггине београдске, досуђено држави на име трошка, што се опгатина београдска позвала у овом спору у заштиту на државу, па је од овога тражења заштите одбивена. Издатак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе. XVII. По прочитању извештаја одборске комисије за преглед општинских рачуна за I. тромесечје 1904. г. АБр. 5785, — одбор је решио: Да ее овај извегатај комисије усвоји и да се опгатински рачуни за I. тромесечје 1904. г. приме као исиравни, с тим да општински Суд нареди: да се наплата кирија за поједина ошнтинска добра у будуће строжије врши. XVIII. Ио прочитању понуде Јеврема Ешкенази-а трг. овд. АБр. 5187, за откуп имања регулац. фонда које му се ио протоколу апропријације за регулацију 11,ар Урошеве улице апроприше, — одбор је решио : Да се, због регулације Цар Урошеве улице апроприше имањз Јеврема Ешкенази-а, трг. 20, 23 м 2 земљишта регулац. фонда по цени од 12 — дванаест динара по једном квадратном метру, што свега износи за 20, 23 м 2 —двеста четрдесет и седам динара и седамдесет и гаест пара дин. XIX. По прочигању акта Управе Фондова АБр. 5974, 5975, и 5976, којима извештава Суд, под каквим условима може Управа Фондова дати општини зајам и то: 10,000.000 дин. за грађење зграда за основне школе, грађење водовода, и од којих ће живети калуђери који у њему станују. Он измола од цара грчкога неколико села у призренској околини и даде вх Хиландару. Та су села: Нс.аробишта, Момуша, Сламодреже, (Сламодрави) Ретивља, Трње, Ретивштица, Трновац, Горња и Доња Хоча, и трг Туиге; затим два винограда у Тунгама и четири уљаника: један у Траезама други у Дабшору , трећи у Голишеву, и четврти у Парицима,- уза сваки уљаник одреди по два човека који ће се о њима бринути, и затим додаде планину Богачу , и од Влаха Радово, и Ђурђево судсгво, иеке колибе у Зети и 30 спудова соли 1 ). Затим нареди да се !) „Моп. 8егћ. 6: ере мспросих Шрике од цдрд — вели Немања у својој повељи Хиландару — оу ПрИЗр^ЈГк, Д А ДЛХ2 ШДХ ни\2 МДНДСТИрОу 01/ Скетои Гор г к скггои вогородици оу /Иил^лх^ селд НтроБШ|]д, /Иомоушоу, Слдл\одрдкге, Ретивло\/, Тркние, Рс-тикџицл, Трвноквцк, Хочд м другд Хочд, и тркгх Т»/нге и дкл киногрлдд Тунгб нлсддихг и о\/ли!:н11кг: д. едкнк о\/ Тркпез-кх^, ДрУ' Г|1 о\/ Длкшор-к, трети оу Голишек-к, четкрти оу Шриц-кхк: а зл коимкжде оулидкомк по дккд члок4:кл; и плдниноу Бо-

кланице и каиализације, за суделовање у грађењу апгрпота и за грађење модерне калдрме; 500.000 дин. за нросецање и калдрмис°ње Моравгке сада Кара-Ђорђеве улице и за нроширење и калдрмисање Савске сада Кара-Ђорђове улице и Богојављенске; и 2,500.000 дии. за извођење варошке регулације и просецање реонског пута, — одбор је после довољног обавештавања решио: Да се ове понуде Управе Фондова приме к знању и да ужи одбор, у којк да уђу одборници г. г. Никола Стаменковић, Милан Мостић, Марко Трифковић, Давид Симић, Велислав Вуловић, Соломон Азриел, Тодор Ђурић и Михаило Драгићевић са председником опгатине оцени ове понуде и поднесе одбору извештај са минтљењем нод каквим би условима могла општина задужити се за ове суме код Управе Фондова.

ОИШТИНОКЕ ВЕСТИ Црилози за општинеки дом етариз^ и изиемоглих. Доносимо имена оних дародаваца, који су у последње време за овај дом приложнли, и то: I. Неиосредно на оашт. благајни Еснаф стаклорезачки, г. г. Марко Петронијевић, кројач, др. Коста Николић, апотекар и Ванђел Каранфиловић, гостионичар, сви по 10 динара; г. г. Сава Христић, трговац и Трајко Јовановић, пиљар, цо 5 динара; г. Сава Костић, трг. редовни прилог за месец јули 5 динара и Н. Н. 2 динара. II. Преко стараоца сиротиње г. Мих. РадивојевиКа Г. г. Мих. Димић, ликерџија, на рођен дан Њ. В. Краља, 8 литара ракије; г. Добривоје М. Вучковић, трговац 36 метара белог платна за кошуље, у вредности 19.60 динара; Фабрика Враће Го1)еваца: 10 гвоздених кревета (гаанир), 5 каната за воду, 3 гаафоља, 5 пљуваоница плеханих и 1 велику кашику; Уредништва: Самоуправе, Политике, Београдских Новиеа, Дневног Листа, Јутра и Слободне речл, гааљу своје листове редовно у дом на читање.

људи из ових села, која од тада постадоше хиландарско власте.чинство, не могу одлазиги са маиастирске земље, нити се

глчо\/, и)дк кл^хк 1'лдоко соудстко Гвргеко, а ксеге клдх^ ро и дл^к шдк китккд что ллоге, И 0\/ Зет г к КОКМЛе И СОЛИ Д. СП0\/Д0К2." Села ова која се овде спомињу, била су четири до пет часова хода на северу од Призрена. Нека од њих, Сламодреже, Момуша, Ретивља, Хоче, Трње и Трпезе посгоје и данас под тим именима и забележена су на карти аустриског ђенералштаба а помињу их и путници који су тим крајевима пролазили, као Јастребов (Гласник ХЦ 196 ст. а. 1.) и Милојевић (Путопис дела праве (старе) Србије, књ. III, 140—141). Остала места нити сам могао наћи да се где спомињу, нити су забележена на карти аустрискога ђенералштаба, (којом сам се поглавито служио), али су она, по свој прилчци била у истој области у којој су била и она села, која су забележена на карти и која се иначе спомињу, а нема сумње да по нека места постоје и данас са истим именима, кака су имала у време Немањино, али, као што рекох, нису нигде забележена. Што се пак ових села тиче, има још нешто интересно да се спомене. Немања каже за њих да их је испросио од цара грчкога, па приложио Хиландару, из чега би се могло закључити да нису била у области ондашње српске државе. Занимљиво би било видети да ли је ово истина и у колико је истина, и шта значи у оваком случају реч испросити? али томе није овде место, већ ће се само споменути да је тако понеки јпут и краљ Милутин давао Хиландару села која је прво морао испросити од грчкога цара (Моп. Зегћ. 74, Спом. III, 12). (Кад је реч о овоме, интереснаје у том погледу и повеља Стев. Душана у коју је 1348. године угшсао и потврдио сва дотадашња хи-

///. Преко г. ароте Боже ЈовановиК а Г. г. Коста Николић и Јовановић, трговцк: 15'25 метара цица, 22 25 метара пор. хета, 2 к, т. фула и 32 пара игала штрикаћих, с.че у вредности 36Т5 динара; и Н. Н. 10 динара. IV. Преко одборнина г. Тодора НејчнЛа Г. Мита Николвћ, трговац, један пар старог мушког одела (по други пут). I . Преко одборнина г. Тодора ЋуриЛа. Г. Живко Живковић, ћевапџија 10 дииара. Суд опгатине београдске овим изјављује своју благодарност приложницима. Пажња гра/јанству. — Како је у иоследње време учестало измештање костију са староога у ново гробље, а да би се избегла пеједнакост у наплати таксе за ово измештање, то је Суд општине београдске, решењем од 8. ов. мес. АБр. 6341, прописао таксу за отварање гробова и гробница на старом гробл,у, која ће се наплаћивати у корист гробљанске касе, и то: а, за гробнице I и II реда • • 5-— дин. ^5 » II Ш Т1 • ' 4 „ в, „ обичне гробове • • • • 2-— „ При отварању и затварању гробница присуствоваће писар гробљанског одељења г. Милан Лукић. 0 овоме се извештава грађанство ради знања.

НАРЕДБА. И ако је Суд опнгтине београдске јога 28. јануара тек. год. К№ 2206, издао наредбу, да публика одржава примеран ред и чистоћу у скверовима — баштицама које су подигнуте у „Краљ-Милановој" улици на „Теразијама", ипак се поједини заборављају, те проеечене а насуте стазе напуштају, друге попречне граде, траву газе, и клупе нремештају с једног места на друго. Ако је публика вољна да јој баштице служе за лично задовољство, одмор и шетњу, Суд општински очекује да и она са своје стране припомаЖе, да ове багатице буду и остану пример њене пажње, и Суд је и овом приликом позива, да се

ландарска имања, и у којој набраја неколико села у грчкој земљи, а у ствари у то су доба била у границама његове царевине). људи из других властелинства могу примати да на њој живе. 2 ) Затим Немања стави Хиландар под загатиту свога сина, великога жупана Стевана, завештавајући га и осталим потомцима својим.' 8 )

2 )ЈШ: Д дке ЛИ КкТО 0Д2 шндстирскихх лгди к^кжи или клдх^ под келиегд жупднд или код иногд когд, дл се крдкд1о хопетх, дко ли годг жг'плнихк Л10ди приходе г' шнастиркске л1оди, дд се крдкдУо опетх".

3 ) Доментијан, живот св. Симеуна и св. Саве, стр. 72: „Елддичксткоухштоу же тогдл на ир-кстол-к скетдлго Ситеонл кллгок-крнВлдоу сикоу 1его келикол\о\/ жоупдноу кирк Стефлноу и томоу пр-кддстл л\онлстирх т/. скет21е когородице вллгод г ктелкнице хиллндлрсккие и чедотх 1его по жел \2 К2 роД/51 ихх". , (Наставиће се)