Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 17. ОКТОБРА 1904.

Број 44.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

хд; зз : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За етране 8емље на годину . 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАКЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Рад на канализацнји Београда Прилог изввштају стручног одбора за месец јуни 1904. год. (Наставак) (4) IV Утврдити начин срачунавања количине метеорске воде, која ће се сливати у канале. Од количине кише, која за јединицу времена падне на извесан слив, не доспева сва количина у канале, него се исвесан део упија у земљу, извесан део испарава, а извесан део задржи се на површини. Услед тога је количина воде, која се за јединицу времена слива у канале мања него ли количина кише, која за исто време падне. Пошто пак и отицање воде каналом по правил^ траје дуже време, него ли што је време за које је киша пала, то се димензије канала рачунају за у неколико мању количину воде, него што је максимална количина кише, која је програмом утврђена. Како од решења тога питања у многоме зависи доцније правилно функционисање канала а како је стручном одбору познато, да су у многим варошима биле у томе питању учињене погрешке, које се доцније тешко могу исправити, то је стручни одбор сматрао за своју дужност, да ово питање што боље проучи и да донесе онакво решење како, према данашњем искуству, може обезбедити поуздано функционисање канала и при пљусковима, које је програм означио као нај јаче, а које у обзир треба узети. Колико је ово питање решавано више од ока најбоље се види, поред других примера, из до сада рађених пројеката за каналисање Београда. Тако је по пројекту од Хобрехта рачунато да ће од максималне количине кише од 120 литара на секунд са једног хектара досиети у канале само једна четвртина дакле 30 литара са сваког хектара. По пројекту од Смрекера рачунато је да ће од максималне количине кише од 110 литара доспети у канале, половина дакле 55 литара са сваког хектара. По раније израђеном пројекту грађевинског оделења општине београдске, рачунато јс, да ће од максималне количине кише од 120 литара доспети у канале за поједину врсту улица четвртина, за другу врсту трећина, а за трећу половина, дакле извесни су канали рачунали за 30 литара а трећи за 60 литара са сваког хектара. По пројекту Везена и сина рачунато је, да ће се од максималне количине кише

од 172 литра, сливати у канале трећина, дакле око 75 литара са сваког хектара. Есперти Линдли, Јоке и Смит цредлагали су да се количина кише, која ће се у канале сливати рачуна по тако названом ВигкН-овом обрасцу, који има овакав облик:

<Ј =

4 УТ

где је СЈ количина, која ће се сливати у канале са површине од А хектара за јединицу времена, а д максимална количина кише са хектара за секунд коју су експерти узели на 150. литара. Како по томе обрасцу знатно опада количина, која се у канале слива у колико је већа површина са које се слива, то су експерти ставили границу, да количина која се у канале слива не буде ни у коме случају мања од 50 литара са сваког хектара. У програму по коме се сада израђује пројекат за каналисање Београда. условљено је, да сс као максимална количина кише узме од 125. литара за секунад са једног хектара, са трајањем 25 минута, а на рачун упијања и испаравања да се може та количина умалиги највише за 15%. На ко^и ће се начин узети у обзир спорије дотицање метеорске воде у канале, а како ће се узети у обзир други фактори, који утичу на смањене количине воде, која у канале доспева, није програмом утврђено него је остављено увиђавности пројектанта. Новије публикацаје препоручују да спорије отицање метеорске воде у каналима не треба узимати у обзир све донде, докле је производ из брзине којом вода каналом тече и времена трајања пљуска већи од дужине канала. Значи дакле да кад извесан канал дугачак I метар а вода се у њему креће просечном брзином од V метара за секунд, онда ако киша пада ^ секунада, неће наступити спорије отицање све донде докле је веће од I а кад се добије да је I веће од у ! онда ће се количина воде умалити сраVI змерно односу —. Као даљи фактор при срачунавању количине воде, која се у канале слива, истиче се у новије доба и неједнак интензитет и неједнака подела пљуска т.ј опажено је да се при сваком пљуску највише киша излије на извесну мању површину а даље од те површине опада јачина пљуска. Сваки пљусак дакле има свој ценгар где излије највише воде. Тај се центар може јавити на горњем крају

слива каквог канала или на доњем крају или између та два краја. Од места дакле где ће се тај центар јавити зависи да ли ће се већи или мањи део пљуска слити за исто време у канале. Најнеповољнији случај односно највећи део пљуска доспеће у канал кад се центар пљуска деси у средини слива дотичног канала. Утицај таквог неједнаког сливања метеорске воде у канале може се по Ргић1ш$-у узети у обзир једначином овога облика (2 = 8 — 0, 005 ][Т где је <3 број са којим греба помножити максималну количину у центру пљуска за слив канала дугачког I метара. У програму, као што је поменуто, казато је у опште да се на рачун упијања и испаравања може умалити количина кише највише за 15°/ 0 . Искуством је пак утврђено да јачина и испаравања поред осталога зависи од особине површине на коју киша пада т.ј. да ли је јаче или слабије иагнута да ли је покривена вегетацијом или је гола земља и т.д. Према томе губитак услед упијања и испаравања биће код извесних површина веома незнатан, а код других би достигао програмом утврђени максимум. Пошто би било веома заметно за сваку улицу по наособ одређивати величину тога-губитка, то је уобичајено да се повргаине са којих треба воду одвести у канале иоделе на три до пет категорија с обзиром на јачину насељености појединих површина. С обзиром на све изложено стручни одбор је усвојио: 1.) Да се при срачунавању количине метеорске воде, која ће се у канале сливати не одузима ништа на рачун споријег дотицања воде у канале све донде докле је производ из брзине V којом ће вода каналом тећи и времена трајања пљуска 1, већи од дужине I канала, а кад се добије да је I веће од производа \% онда количину, која се у канале слива умалити сразмерно односу —• 2.)' Утицај неједнаког интензитета узети у рачун (^) = 8 0, 005 ][г где је ^ број којим треба помножити програмом утврђену максималну количину пљуска. 3.) Утицај упијања и испаравања на смањене количине кише, која се у канале слива делити на четири категорије и то: а) За сливове на којима је већи део плацева озидан (под кровом) и са двориштима и улицама добро патосаним и