Београдске општинске новине

Број 44.

— 2 —

Година XXII.

где нема башта, рачунати да ће ее изгубити око 6% на рачун упијања и испараравања. б) За сливове на којима су плацеви мање под кровом а више их је некалдрмисано али без башта одузети око 9%. в) За сливове где су зграде подигнуте по типу вила са већим двориштем и са баштама одузети 12°/ 0 . г) За сливове на којима је већи део под баштом и парком или су пољане и утрине одузети 15%. Овакав начин срачунавања количине воде, која ће се у канале сливати одступа знатно од до сада уобичајеног начина срачунавања и велики део каналске мреже добиће веће димензије него кад би се применио који други начин срачунавања, али стручни одбор налази да ће предложени начин више одговорити стварном стицању воде у канале, нарочито кад се узме још у обзир и непоузданост података о јачини пљускова. (Наставиће се)

Рад општинеког одбора

РЕДОВНИ САСТАНАН 24. августа 1904. год, УТОРАК. Председавао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били су: г. г. М. Трифковић, Трајко Стојковић, Ј. С. Петковић, Мих. Милићевић, Илија С. Илић, Ђока А. Димитријевић, Д. Л. Симић, Мих. Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М. В. Смиљанић, 'Годор Ђурић, С. Ј. Костантиновић, М. С. Петронијевић, Тодор Пејчић, Аца Н. 3. Поповић, Р. Драговић, Урош Бл:.гојевић, Ј. Станковић, П. Крстић, Стеван Максимовић, Др. Марко Леко, Марко Петровић, М_ С. Милошевић, Др. М. Радовановић, А. С. Јовановић. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. (Свршетак.) XVI. По прочитању молби Бранка Васића, столара, масе пок. Милогаа Обркнежевића, Ђорђа Манчића, лончара, Игњата Јанковића, каф. и Милоша Ђурић" 1 предузимача АБр. 5206, 5207, 6347, 5318 и 6464 да им се дозволи да могу своја имања везати са општ. водоводом о своме трошк}!, као и извештаја управе водовода, но истим молбама одбор је решио : Да се Бранку Васићу, столару и маси Милогаа Обркпежевића дозволи да могу о своме трошку везати своја имања са општинским водоводом под условима под ко-

П0ДЈШОТМ

Хиландарско властелинство Д0 КРАЈА XV. ВЕКА Н аписао ЈјкГЗЕХЛЕОТТТ ЗЕ-ЧЗЕЕКСИ (Награђено 15 VI. 1904. год. првом видовданском наградом општине београдске у 400 дин.) (Наставак) (12) Још као краљ, Стеван Душан обнови запустели и разорени манастир св. Николе у Добрушти 1 и приложи му неколико 1 О овој се Добрушти досада прилично писало. Сем Даничића, који је у своме Рјечнику књиж. старина, пози. вајући се на Хана (КеЈзе, стр. 170), написао да мисли да је ова Добрушта, „садашње село тога имена на бугарској Морави где има и поток који се тако зове", писао је о томе Новаковић (Ка(1 37, 23) и Дучић (Кас1 70, 191—195), нагађајући где је ово место. Сад, кад имамо пред собом карту аустрискога ђенералштаба, ово је село лако наћи;

јима је н осталим становницима ваи реона дата вода из водовода; Да се молбе Игњата Јанковића, каф., Ђурђа Манчића лончара и Милоша Ђурића, предузимача одбаце. XVII. Председник извештава одбор, да је одбор општински у седници својој од 30. пр. мес. решио, да се решавање по предмету одобрења накнадног кредита за набавку ннструмената за управу водовода, погребног за претходне радове на проширењу варошког водовода одложи док се не увери да ли нема у грађевинском опгат. одељењу ових инструмената, којима би се могло служити и особље управе водовода. Према овом решењу одбора суд је наредио потребан извештај и уверио се, да у грађев. одељењу исгина има ових инструмената које тражи управа водовода, али су они потребни особљу одељења тако да се не могу позајмљивати и особљу управа водовода. С тога моли одбор да за набавку ових инсгрумената и других за које би се указала потреба до краја године одобри накнадни кредит у суми 2500 дин., по што је рад на прогаирењу водовода хитне природе. По саслугаању тога одбор је регаио: Одобрава се општинском суду да може у овој години утрошити за набавку инструмената и књижницу за потребе управе водовода поред буџета за ову годину одобрене суме још и суму у 2500 две хиљаде и пет стотина динара на терет вишка од трошаринскиу, прихода а по добивеном за то надлежном одобрењу. XVIII. Председник извештава одбор, да је одбор општински у седници својој од 4. маја тек. год. решио: „Да се из опгатинске касе на терет вишка трошаринског прихода по добивеном за то надлежном одобрењу исплати Ћири Тодоровићу, предузимачу, ресго осам хиљада пет стотина четрдесет и шест динара и осамдесет нара динарских за ископавање доњег Калимегдана и насипање Солунске и Банатске улице, и језера у доњем граду у 1895. години, а колика му сума није исплаћена раније због снора, који је поведен између њега и његовог бив. ортака Димитрија Вељковића због пречсг нрава наплате, пошто је извршном пресудом апелационог суда од 11 фебруара тек. год. Бр. 626 снор регаен у корист Ћирину." села, па га заједно са тим селима нриложи Хиландару. 2 Овоме манастиру Душан је написао две повеље, једна је писана на сабору у ЕруииштуЗ 1354 године, а једна нема датума кад је писана. Прву је исписао Флорински у споменутом делу о Душанову законодавству (стр. 49 —51), а друга је штампана у Мошипеп1;а ЗегМса под бр, 92 (стр. 109—111). Ове се две повеље разликују унеколико по тексту, али се на то на овоме месту неће гледати, и ако би то иначе било потребно, већ ћемо само поређати шта је, по обе оно је с леве стране Белога Дрима, на југозападу од Призрена, далеко од овога града до 2 часа хода. Ту су у близини и остала села која је Душан дао манастиру св. Николе 2 Моп. 8егћ. 111: „... и да не има нитко области надв ними тбкмо калоугерћ, којега постави игоуманћ СветБпе Гори и аонвскше богородице хиландарскше, понеже јеств подБписано оу поластБ 1еје". Или: .... и да 1е сЈа обителв светого Николи сб всеми мегами и правинами вб областв хиландарскоу Јакоже и Кроушево и Хаза и прочеје метохје хиландарине" (Флор. Памлтники, 51'. 3 За ово место, Крупиште, Флорински мисли да је данашње село Крупиште, североисточно од Штипа, с леве стране Бреголнице. Јиречек пак мисли да није у овој повељи говор о томе Крупишту, већ ономе код Костура.

То решење одорио је и г. минисгар финансија. Но ово решење донесено је погрешно јер према обрачуну грађевинеког одељења ГБр. 1632|95 предузимач Ђура Тодоровић израдио је посла за 11.546, дин. С тога моли одбор да ово решење у овом измени. По саслушању тога одбор је регаио : Да се решење одбора од 4. маја тек. год. АБр. 4071. измени и да гласи: Одобрава се у овој години кредит ван буџета на терет вишка трошаринских прихода а по добивеном за то надлежном одобрењу у 11546 86 дин. за исплату Ђури Тодорвићу, предузимачу радова око откопавања доњег Калемегдана и насипања солунске и босанске улице и језера у доњем граду у 1895 години у колико му тај посао није исплаћен и за расходовање раније привремено исплаћених ;»ху сума за извршење тога. посла. XIX. По прочитању молбе организацианог одбора за приређивање I. конгреса срнских лекара и природњака АБр. 8270. — одбор је решио: Да се организационом одбору за приређивање I. конгреса српских лекара и природњака изда из општинске касе за приређивање банкета у част гостију који долазе са стране на овај конгрес две хиљаде динара. Издатак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе. XX. По прочитању молбе управе „Побратимства" дружине ђака Велике Школе АБр. 8299., одбор је решио: Да се управи „Побратимства", дружине ђака Вел. Школе изда из опгптиске касе на име помоћи за приређивање I. југословенске уметниче изложбе и конгреса југословенске омладине у част прославе стогодишњице устанка, три хиљаде динара. Издатак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе. XXI. По ирочитању молбе савеза добровољаца у Краљевини Србији АБр. 8296., — одбор је решио : повеље, Стеван Душан приложио св. Николи у Добрушти, дакле Хиландару. У повељи која је штампана у Моп. 8егМса под бр. 92. стоји да је Душан дао том манастиру села : Добрушту са забелом, планинама, млиновима, ливадама и осталим што је то село амало, затим села: Жури, Врбницу, Калогени са црквом, Мулиће, 4 Војевиће , и ослободио их је од сваких работа краљу и држави. У повељи коју наводи Флорински, Душан, као цар, даје поменута ссла и још цркву св. Вогородице у Паготу заједно са њеним виноградима; у Призрену два винограда Љубава (?) на Огледници; затим је дао стотин^ и педесет спудови соли из св. Срђа, и потом села Горожуау, Молиште, Плонски , и ова су три села била дужна да доносе манастиру св. Николе по двадесет товара соли из Зете, и вино из Полота, затим да ору манастиру шест 4 У Моп. Зегћ. стр. 11. погрешно је штампано „и Смоулики", а треба „и с Моулики", а можда „и с Мурики". Упор. Роматку (1873) стр. 101.