Београдске општинске новине

Година XXII.

— 3 —

Број 44.

Да се савезу добровољаца у Краљевини Србији изда из општинске касе на име помоћи за свечаности освећења нове заставе три стотине динара. Издатак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе. XXII. Председник извештава одбор да је ради проширења варошког водовода потребно да се у Макишу изради још један нов бунар. Но како је у овогодишњем буџету нредвиђена потребна сума за овај посао из зајма који није до сада остварен потребно је да се за израду овога бунара одобри накнадни кредит, од 10000 динара. По саслушању тога и после потребног обавештавања, — одбор је решио : СНобрава се општинском суду, да може у овој години а по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити на рачун вишка од трошаринских прихода за израду једног новог бунара у Макишу суму до 10.000 десет хиљада динара. ХХИТ. Председник извешгава одбор да је се на раснисани стечај за четири хонорарна школска лекара нријавило до одређенога дана 13. кандидата. По мишљењу које је дала одборска секција за санитетско одељење сви нријављени кандидати имају услове нрописане стечајем. Моли одбор да реши који ће се од пријављених кандидата примити у општ. службу за хлнорарног лекара. По саслушању тога и после потребног обавештавања, одбор је решио : Да се приме у општинску сл\жбу за хонорарне школске лекаре г. г. Др. Љуба Стојановић, лекар у државној болници, Др. Војислав Ђорђевић, ванр. професор Вел. Школе Др. Владимир Поповић, санитетски мајор и Др. Ћира Панић са хонораром од хиљаду и двеста динара на годину који ће им се рачунати од дана кад се на дужност јаве а издавати месечно па терет дотичне буџетске партије расхода. дана на годину: три у ; есен, а три у пролеће. Затим је наредио да се приход са призренског трга у очи св. Николе даје манастиру св. Николе у Добрушти, и планину Коритник „забелв пр^ћродителБ моихв — вели Душан — светого кралг>а св всеми мегами и правинами", и одреди из споменутих села шест војника (наводи им и имена) који ће служити Хиландару. 5 Затим Душан наређује да на том манастирском имању нико други нема права васти стоку бесплатно сем манастира; ако би ко хтео до ту напаса стоку с пристанком манастирске управе, плаћаће од сто кобила кобилу, од сто оваца овцу,

5 Моп. 5егћ. 111; ФлоринскЈВ, Памитники 49—51. За већину села и места која се овде помињу можемо приближно тачно рећи где су. За Добрушгпу смо већ споменули где је. На југозападу од Призрена на једно 2 часа хода има једно село чије име на карти аустрискога ђенералштабу пишу ОгиН (Џури ?), што ће без сумње бити некадање место Жури (које се у време Ст. Дечанскога могло изговарати и Џури, а можда је и на карти погрешно записано). Мало на северозапад од овога села, ближе Беломе Дриму, има на истој карти забележено село Угтпгса, што је несумњиво погрешно место „Врбница". Тако би

Рад општинеког одбора РЕДОВНИ САСТАНАК 31. авгЈста 1904. год. ВТОРНИК. Председавао председник београдске општлне г. Коста Д. Главинић. Од одборника били су : г. г. Т. Цинцар-Јанковић, Рад. Ј. Јовановић, Мих. Милићевић, Трајко Стојковвћ, М. X. Поповић, Милорад Рувиди!, Др. М. В. Смиљанић, М. С. Петронијевлћ, С. Ј. Константиновић. Аца Н. 3. Иоповић, Урош ВлагојевиК, Ђор^е Н. Петровнћ, Ц. Т. Милић, Ј. Станковић, Милан Марковић, Н. Крстлј., Н. И. Стаменковић, Марко Петровић, М. Тодоровић, Тодор Пејчић, Р. Драговић. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је записник одборске седнице од 24. ов. мес. и примљен без измена. II. По прочитању акта иследних власти АБр. 8421, 8405, 8370, 8371, 8476, 8372, 8426, 8428, 8453, 8368, 8369, 8373, 8475, којима се тражи уверења о владању и имовном стању појединих лица, — одбор је изјавио : Да су доброг владања и доброг имовног стања: Тихомир Николић, трг., Драгутин Милаковић, приватијер, Лепосава жена Ванђела КаранФиловића, гостионичара, Самуило Бурлан, шпедитер, Алфред Хофман, ливац, и даједоброг владања а средњег имовног стања Петар В. Јовановић, учитељ; да су доброг владања а сиротног имовног стања: Јован Џивџибарац, сензал и Владимир Главнић, радник фабрике дувана, да су му непознати: Лепосава жена Владимира Стојановипа, служитеља у палилулс. задрузи, Марија Јанковић. удова, Милан Маринковић, калфа абаџиски, Димитрије Вучковић, кочничар при трамвају, Живојин — Жика Павловић, Драгугин Мутић и Александар Вошковнћ, ливци: Рудолф Фолшпрехер и Каролина жена Рудолфа Фолшпрехера. III. Председник износи одбору на мишљење молбе Драге Д. Бугарске, удове и Николе г Борђевића, баруџије, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби АБр. 5436 и 5517, одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може издати тражено уверење о породичном односу.

од сто говеди говедо; али ако би ко хтео на силу да напаса стоку на манастирском пашњаку, платиће маиастирском настојнику сго перпера или стотину овнова. Затим цар, по обичају ранијих владара, ослобађа та села од саћа, нозоба, приселице, војсгсе и других обавеза ирема владару и држави. Године 1342 Стеван Душан поклони некоме старцу Јовану, економу Хиландарском у Хочи, цркву св. Николе у Мрачи, да он живи од прихода црквених

Добрушта, Врбница и Жури чинили један троугао коме би најдуља страна била даљина од Врбнице до Жури (Упор. Милојевић, ПутопиЕ Ш, 168). — С десне стране Б. Дрима, на западу од Призрена (далеко око 4—5 часова хода или 16—18 км. у правој линији) има место чије је име на споменутој карти записано КогигиЂи, до њега према истоку МНај, а до овога опет на истоку Р1апеја. Нема сумње да су се ова села некада звала (а можда се и данас зову, само што их је цртач, невешту српском језику, погрешно записао) Горожупа, Миклишта и Пложки. Тим свлима према југу близу је Добрушта. Огледница је брдо код Призрена, а Корижик је позната висока планина на југозападу од Призрена. За село Мулић засад не могу рећи тачно где је било, али је несумњиво да је и оно било у групи села где су била села Доћрушта, Врбница и Жури.

IV. По прочитању решења суда од 31. пр. мес. АБр. 8466 о одређеној цени хлебу за прву половину мес. зептембна тек. год„ — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење су о одређеној цени хлебу. V. По прочитању извештаја грађевинског одељења АБр. 8294 о држаној оферталној лицитацији на израду калдрме у дворишту беогр. царинарнице на жељезничкој станици, на којој је лицитација израде овога посла остала на г. Петра Видаковића, иредузимача овд., — одбор је но довољном обавештавању решио: Да се ова лицитација одбаци и да се за давање у израду овога посла распише друга лицитација с тим да одборници г. г. Никола Станковић и Велислав Вуловић за ову лицитацију допуне прописане услове за лицитацију. VI. По нрочитању понуде г. Панте Туцаковића, адв. АБр. 8069 за огкуп плаца регулац. фонда у Рајићевој улици одбор је по довољном обавештавању решио: Да општински суд предходно извиди може ли општина продати овај плац по том изеги предмет одбору на решење. (Свршиће се)

ОПШТИНОКЕ ВЕОТИ Говор Др. Марка Лека на општинском банкету. — Г. Леко поздравио је госте, Маџаре, на општинском банкету овом беседом: „ Поштована Господо, У одсуству нашега уваженог председника г. ГлавиниКа , мени је, као једном од најстаријих одборника општине београдске, пала у део та часна дужност. да вечерас у име представника града Београда најсрдачније поздрави наше поштоване госте из суседне нам монархије. Београдска општина радује се овом јачању пријатељских веза између маџарских и српских трговаца. И све пријатеље човечанства мора да обрадује оваква појава, јер данас није редак случај, да се међу собом не слажу

до своје смрти, па после да црква припадне Хиландару. 6 Флорински је штампао извод Душанове повеље из 1343 године, којом се потврђују Хиландару прилози Стевана Немање и Стевана Првовенчанога 7 . (Наставиће се)

6 Моп. Зегћ. 116. Повеља је прилично нејасно стилизована, тако да је тешко ухватити да ли је Душан приложио старцу Јовану цркву св. Николе, која }е пре тога већ била хиландарска, или је приложио своју цркву, да после смрти Јованове постане хиландарска. Мени се чини вероватније ово друго. Не знам рећи где је ово место; знам само да га Душан у једној својој повељи (Роматка—1873. стр. 102) ставља међу места у „грчкој* земљи. 7 Флорин. Помитники 37.