Београдске општинске новине

Број 61.

— 2 —

Година XXII.

По саслушању овога пошто је заступник председника објаснио како сгоји са каддрмисањем житног трга одбор је решио: Да се нареди општ. инжињеру г. Пери Јовановићу да г. Видаковића оптужи надл ежној власти за клевету, ако оно што ј е г. Видаковића за њега наводио не стоји, у противном да према г. Јовановићу поступи по закону.

РЕДОВНИ САСТАНАК 12. октобра 1904. год. ВТОРНИК. Председавао заступник председника беогр. општ. кмет г. Михаило Ерковић. Од одборника били су: г.г. Д. Л. Симић, Ж. Бугарчик, Мар. Трифковић, М. Милићевић, Мил.Рувидић, В. Н. Вуловић, Др. М. В. Смиљанић, С. Азријел, Р. Драговић, М. Петронијевић, Тодор Пејчић, Аца Н. 3. Поповић, Милан Марковић, Урош Благојевић, Стеван Максимовић, Др. Марко Т. Лево, Др. Е. Михел, Марко Петровић, Т. Цинцар-Јанковић, С. Ј. Константиновић, М. X. Поповић, Ђока А. ДимитриЈевић, Сава Раденковић Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је записник одлука од 5. ов. мес. Одборник г. Стеван Максимовић примећује да у записник нвје уведено, да је он казао да правилником за засађивање дрвећа треба да се пропише и то како ће се засађивано дрвеће поткресивати в неговати,јер ако се дрвеће, нош^о се засади, не негује и не поткресује, оно ће или иропасти или ђе у место да служи за украс вароши служити на ггоругу. По саслушању овога одбор је нримио прочитани записник са овом допуном одборника г. Стевана Максимовића. II. Одборник г. Милан Марковић наводи поводом у прошлој седници усвојеног предлога г. Стеве Максимовића о правилнику за засађивање дрвећа, да је збиља неопходна потреба да се што пре пропише овај правилник. Наводи, да правилником треба проиисати на коме месту какво дрвеће треба да се засађује, јер ако се једно дрво, које тражи добро земљиште, засади на песку, разуме се, да неће успевати и обрнуто. Одбор је скоро одобрио 4000 дин. за набавку шибља али се је он уверио да је много шибље засађено на таком месту где не може да успева и наравно да мора да пропадне. По саслушању тога одбор је примио к знању ову изјаву одборника г. Милана Марковића. III. Одборник г. Сава Раденковић извињава се одбору гато због своје дуготрајне слабости није могао од дуго времена долазити у седнице одбора. Како ће, пак и од сад морати да се због свога здравља бави дуже времена ван Србије, те неће моћи одговарати својим дужностима као одборник општински онако како је дужан и по закону и својој савести то је принуђон да због тога да оставку на дужност одборника С тога моли одбор да сада прими к знању ову његову оставку, а он ће је поднети и у нрвој идућој седници. Заступник председника објашњава да се о овој оставци одборника г. Саве Раденковића у овој седници не може решевати иошто није на дневном реду. С тога моли одбор да реши да се иста стави на дневни ред за идућу седницу, за коју да одборник г. Раденковић иоднесе писмену оставку, ако остаје при истој. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се оставка одборник^ г. Саве Раденковића стави на дневни ред за идућу седницу.

IV. Одборник г. Марко Леко напомиње да је одбор донео одлуку да се позову три страна експерта који ће прегледати и оценити израђене пројекте за канализацију Бсограда али том одлуком није одређено да ли сва та три експерта да буду техничари' или да се захтева, да један од њих буде хигијеничар. Мишљења је да треба на сваки начин један од страних експерата да буде хигијеничар, који је као и позвани техничари који буду дошли, имао већ прилике да решава питања о каналисању вароши. Нема сумње да је врло корисно чути мишљење и једнога хигијеничара светског гласа, о нитању каналисања Београда. Стога предлаже, да се поменута одборска одлука допуни т.ј. да један од сграних експерата буде хигијеничар. Одборник г. Прота Марко Петровић наводи да код нас има људи који ће ове планове моћи оценити са хигијенског гдедишта, јер је хигијена наука која је продрла готово свуда. Канализација међу тим потреба је великих градова и она само тамо и има примене. С тога су за извођење њено потребни људи који су већ радили. У осталом било би рђаво и по углед наших хигијеничара а и наше земље уопште, кад бисмо ми дали доказа да немамо чак ни хигијеничара, већ морамо да их зовемо са стране. Одборник г. Д-р Едуард Михел слаже се са мишљењем одборника г. проте Марка Петровића и вели, да је једино питање које је начелнЈ могло интересовати хигијеничар« при извођењу канализације Београда то питање, да ли да се нечистоћа из канала излива у Саву или Дунав или у једну иудругу реку. То је питање решено у санитетском савету тако да се нечистоћа може изливати само у Дунав, према томе какво би друго још пигање могло бити, због кога би требало позивати хигијеничара стручњака? Најзад шта би било, кад би тај хигијеничар казао да се нечистоћа може изливаги и у Саву и Дунав. Ми бисмо дошли онда у сукоб са санитетским саветом, а не бисмо могли измениги стање ствари. Одборник г. Марко Леко неналази да би вређали наше хигијеничаре и да би било рђаво по њихов углед ако би се позвао и један од познатих светских хигијеничара, да нам помогне у решавању питања о каналисању Београда. Исго тако могло би се рећи да ћемо увредити и наше техничаре, кад позовемо стране техничке експерте. Према томе неби требало никога звати. Да радимо сами како знамо и како умемо. У питању о каналисању вароши немају наши хигијеничари више искуства од наших техничара напрогив у томе су наши техничари јачи јер су се више но наши хигијеничари тим питањем бавили. Па кад зовемо техничке ексиерте, онда што се толико плашимо експерта хигијеничара? Одборник г. Антоније Јовановић слаже се са одбореиком г. Д-р Михелом и вели да ако ми станемо за све иозивати стручњаке нећемо никад доћи до канализације и кад је већ решено питање о томе где треба канал да се излива онда је излишно звати још и хигијеничара. Одборник г. Д-р Едуард Михел вели, да овде није у питању да ли су наши техничари мало способнији од наших хигијеничара, него је у питању, да ли је потребно да се у овом стадијуму у коме се сад налази канализација Београда позивају и хигијеничари. Сад нема тих питања која би могла интересоваги и хигијеничаре. А ако ћемо ми звати хигијеничаре да нам кажу, да се канал може спустити и у Саву а не само у Дунав, то је излишно сад, пошто је то питање било добро или по-

грешно већ решено, томе је могло већ битк места само пре но што је ово питање решено. Ну пошто је то питање решено одлуком санитетског савета у корист изливања печистоће само у Дунав, и на основу тога и израђени пројекти, какве ће користи бити отуд што бисмо позвали једног хигијеничара, који би претпоставимо казао, да се изливање нечистоће може дозволити и у Саву и Дунав. Ту бисмо дошли нрво у опреку са санитетским саветом. Друго питање које би се тада појавило било би то да ли ће и колико стати јевтиније, ако се нечистоћа спроведе и у Саву и Дунав. Да би бпло јевтиније то је несумњиво, али да ли би било корисно за пола или цео милиун динара ставити на коцку целу ствар, тим што би је одгодили за извесно неодређено време. Одборник г. д-р Марко Леко напомиње, да се није никако надао, да ће његов предлог, који ни у ком случају не може бити штетан по Београд, изазвати толику дискусију. Вели какав би тај хигијеничар био стручњак, кад неби водио рачуна о невољи, од које Београд страда, што нема канала. Нлпротив налази, да се може поуздано очекивати да ђе нам он показати не само како да се најправилније извргаи канализаиија већ и како ћемо што пре доћи до канала. Одборник г. прота Марко Петровић вели, да се позивањем . стручњака техничара да даду мишљења о овим пројектима које су израдили наши техничари ни мало не потцењују наши техничарн, јер као што је мало пре напоменуо канализација је дело велико-варошко, она није продрла свуда. Међу тим хигијена је космополитска наука и она има примене свуда. У овом случају она има да реши само начелна питања као шго је на нр. једно од тих, треба ли канализација или не. И то је решено. Какав треба да је материјал од кога ће се правити канали, како треба конструисати одушке на каналима, да не пропуштају смрад итд. чисто су техничка питања, о којима хигијена нема што да даде своју реч. Одборник г. Никола Стаменковић наводи, да је нредлог одборника г. д-р Марка Лека могао имати оиравдања пре нсго што је питање о испусту пловног канала решено. Јер, као што је познато о томе на коме месту треба да се нечистоћа испусти било је подвојено мишљење. Јер док је Грађевински Савет застуиао мишљење да се нечистоћа може испустити и у Саву и Дунав. дотле је санитетски савет мин. унутр. дела застунао мишљење, да се из хигијенских обзира испуштање нечистоће може дозволити само у Дунав. И сад би имало смисла позивати екснерта хигијеничара да каже које је мишљење оправданије. Одборник г. д-р Едуард Михел, наводи, да не постоји никаква плашња што ће се можда мишљење тога експерта кога бисмо позвали косити са мишљењем санитетског савета, већ је свима нама много стало до тога, да се што пре одпочну и радови на извођењу канализације. Део пројекат за канализацију израђен је на томе принципу, да се канал излива само у Дунав, и сад звати стручњака да каже где треба да се излива доцкан је. Ако је у опште требало звати и хигијеничара требало га је звати ире а не сад, под опасношћу да се питање о канализацији не баци у назад, у место да се још у ночетку идуће године почне рад. Одборник г. Никола Стаменковић наводи, да су ови експерти за канализацију у исто време и хигијеничари у питањима која се односе на канализацију, те ће, ирема томе, они моћи да даду објективно мишљење о овим плановима н са хигијенског гледишта. Одборник г. Марко Леко жали што не располаже говорничком вештином па да и одбор-