Београдске општинске новине

Општинске Новиме

Страна 11

Помагање незапослених. Постојећа београдска Берза рада пружила је за прошлих осамнаес месеца ове новчане помоћи незапосленим радницима. Број помогнутнх беспослених у 1928 и 1929. г.

МЕСЕЦА

Примили су редовну помоћ

Примили су ван-' редну иомоћ

Примили су путну помоћ

Добивене путне карте

Укупни износ укуине помоћи

Јануара

652

21

138

138

105.158

Фебруара

781

13

35

1128

131.850

Марта

1154

110

60

2047

157.940

Априла

895

166

131

829

92.234

Маја

1239

93

231

1887

133.271

Јуна

555

14

77

1182

90.508

Јула

340

3

5

2145

123.263

Августа

168

10

12

1974

106.077

Септембра

137

16

14

1633

118.296

Октобра

74

13

32

3259

371.015

Новембра

145

36

24

5490

539.287

Децембра

250

129

44

5428

427.694

Јануара

748

358

51

1918

231.973

Фебруара

582

326

61

1387

168.967

Марта

539

172

49

1265

151.003

Априла

402

5

27

2403

151.783

Маја

252

9

30

86 о

77.637

Јуна

229

8

15

76

122625

9142

1502

916Ј35055

3,300.590

Износ умупне помоћи био је 3,300.590 динара. Редовиу шомоћ примило је 9142 радника; ванредну помоћ 1502 радника; шутну иомоћ 916 радника, а понлашћених путних карата 35.055 радника. Орема ови1м берзишоким податцима (помагано је редовном помоћи 15.15 од сто од свих беспослених; ванредном 2.48 од сто; шутном помоћи 1.51 од сто, и подвозном картом у шоловину цене 58.11 од сто свих беапослених. То значи да 22.72 од сто свих регистрованих беспослених нису примили ни једну врсту од побројаних помоћи. Има их, међутим, који су упућивани иа помоћ у натури т. ј. у хлебу, којега даје хуманитарна установа Насушни Хлеб. Просечна издата (помоћ на 46.615 лица износи по 70,80 динара, где је зарачунавана и подвозна карта. ;■

Борба противу незапослености. Незааосленост радништ.ва не треба посматрати као проблем сиротињства уопште, већ као проблем привредног и социјалног заачаја. Јер, незапослен радник није «сто што и некоја сирота без привредне егзистенције уопште. Друштвене сличности ту не може да буде, ,ма да су обоје у данима кризе рада под јармом неманЈтине и оскудице. Али, док један инвалид, или удовица са ■ситном децом ииоу привредно ангажова1Н1И никада, дотле .је радаик 'индустјрије, заната, пољошривреде, рударст-на, саобраћаја и контоара, стални учасник у прои зво дн>и, у адммиистрацији или при размени добара, одакле га само опште привредне депресије повремено и без личне кривице искључују. Због тога друштво, т. ј. Држава и Општина друкчије третирају овоје задатке код помагања незапослених, а онет друкчије код помагања уопште сиромашних. У првоме случају то је социјална функција друштвене заједнице, а у другом случају то је хуманитарност заједнице. Тамо се заштићује поред -човека и један ноС|Илац рада као привредно добро, а овамо се придржава од падања сам>о људско биће. Ова јавна брига према раду рачва се у два координантна нравца: 1) у .стварању радова ради што већег запоелавања незапослених, и 2) у давању јавне помоћи ради олакшања код подношења кобних последица незапослености. Јавни радови и јавне помоћи то су две руке друштване 'зауаднице, ксије једновремено раде — према добро схваћевим сопственим интересима — на сузбијању овога опаког друштвеног зла, коце зовемо беопссслицом или незапосленошћу. Успех овога јавног шастојавања, међутим, зависи обично од многих привредно ПОЛИТ1ИЧКИХ чињеница и од ширине иницмјативе «о|ј-ом се друштвена заједвица при томе служи. Путеви ка ранирању кризе рада иду кроз лавиринте укупног привредног система једне земље, па су чак у зависности и од привредних ирилика иностранства.