Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

Др. МИХАИЛО ДИШГБ.

' вачзш центар: „од свију својих страна гопие његов биограф Константин Филозоф сабра најбогатије људе и насели у том граду и удостоји... ; а даде и ослобођење граду томе од сваких ствари и даде и повластице овима са сваким утврђењем да се не поколеба, у коме су биле наведене и благодети Божје које су биле на њему, о слободи од порабоћења и печат златни овима даде који има слику града, да који хоће какву куповину да чини у сваки крај, добије књигу са печатом да је становник тота града, па да не даје нигде царине ни пролаза; измоли и утврди од околних себи господара земаља, па и од самог краља (Угарске) и по овим крајевима свако ослобођење трговцима; у осталом од свију околних земаља непрестано из дана у дан почеше долазити (становници) и за мало времена густо насели се тај град“. И Дубровчани од тога времена почињу све у већем броју да посећују Београд. Пошто је Турска пребродила десетогодишњу кризу после битке код Ангоре и наставила даље своју офанзиву према хршћанским '(цржавама и Београд постаје убрзо циљ њених напада. Угарска са свсје стране тежила је да обезбеди своју јужну границу од њих преузимањем у своје руке важнијих градова на Дунаву. Уговором у Тати ((1426) обавезао се деспот Стеван Лазаревић да ће после његове смрти његов наследник •предати Угарској Београд и Голубац. Ђурађ Бранковић на основу тога утовора предаје Београд краљу Жигмунду (1427), док су Голубац, издајом његовог заповедника, успели да утрабе Турци. Од тада, скоро за читав један век, Београд има улогу да зауставља даље надирање Турака према северу. Он је за савременике „бедем хржнћанства 11 , „кључ Угарске“. Наш Константин Јагогчар прзптисује султану Мехмеду II ове рсчи: „Доклегод српски Београд Угри буду држали, дотле моћи над њима победу одржати“. Први покушај да добију Београд учинили су Турци одмах по привременом освајању Деспотовине (1439). Већ следеће године долази султан Мурат II под Београд и спседа га око шест месеци, али узалуд. Турци су се морали задовољити тиме што су у близини, на Авали, подигли град Жрнов, са задатком да држи у шаху Угарску посаду у Београду. И друти велики напад Турака свршава се поразом (1456) захваљујући енергичној одбрани Јанка Хуњадија. Султан Мехмед 11, освајач Цариграда, и сам рањен под Београдом, мордо је отстутшти. Неколгжо децепија после тога Београд живи у сталнсм ишчекивању одлучног турског напада. У међувремену имамо честе борбе око њега са