Београд у слици и речи

Obo je оетатак од Римљана и једна од иајлепших и најзпатнијих вештачких грађевинау Београду. У буиар ce силази на неколико стотииа степсница y виду сиирале. Барутни магазин. И ово je једна ретка знаменитост y Београду. Магазии овај исечен je y природпој стени, која ce иалази између горње п доњетврђаве, У овојстени издубљенјо големи простор и раздељен y делове дивотним стубовима, на које ce наслањају лепи сводови све y самом камену истесаном. Дебљина стсна можо пркосити il најсилнијим топовима. К a и и ј е т вр ђ a в а. У дољу твр ђаву улази ce на три, a y горњу на две. Видинска капија, y доњој тврђави, била je некад лепа умстничка грађевина, a друге су обичие архитектуре, Али je за то Стамболска К a п и ј a, y горњој тврђави, крвл.у исписанау српској историји, јср су на љој о ченгело вешани они Срби, који еу ce усуђивали мислити о своме народу и његовој будућпости, само ако су пали y руке београдским турским властима. Као још место, које јс орошсно мно гом српском крвљу и где су многи Срби погубљени, a на коме данашњи Београђани уживају лепу природу п одиарају ce од дневних послова, несмо ce заборавити Калимегдан, од кога и настаје горња београдска твр-I;ава. Калимегданје, због свог дивног положаја, над самим огледалом Савс и Дунава,увек било занимл.иво меето, a и Турци су га звали Ф и h и рб ајнр, т. ј. брег за размишљање; али није био ни близу овоме што je данас. Он je почео претварати ce y парк тек од 1867. год., после знаменитог оиог дана, када je y њему прочитан султанов Ферман, којим сс кнезу Михаилу уступају тврђавс турске y Србији, и када je кнез Михаило на челу своје војске ушао y београдску тврђаву, на. којој со подигла српска застава. Од тада со Калимегдан почео подизати и Београђани почеше уживати пријатиу хладовпиу иод дебелим гранама багренова, липа,, кестенова и других дршћа. Али Калимегдапу ce тек од две годипе поче поклањати она пажн>а, коју он заслужује по свом дивотном положају. Просекоше сеправилне стазе, засади ce цвеће, подигоше ce травом обрасли проплапци и начини ce леп парк y правом зпачају ове речи. Поред Калимегдана има леп парк и y горхБој тврђави, a један, мали, и на великој пијаци. К.ад je реч о парковима, нека нам добар путник допусти да га уведемо и y Ботаиичку башту „Јевремовад“, која ce налазн близу палилулске касарне, и коју јс Вели кој Школи 1889. год, поклопио крал. Милан. Ова ботаничка башта по простору je велика 5.2076 хсктара.У овој еу башти, већ до сада прикупљепс y маломе све билже, које расту по Ср бији, a има их много и које расту по другим крајевима српским. Башта јс ова врло добро уређоиа и из годипе y годпну показује леп напредак. Прс ове, ботаиичку je башту био подигао покојни проФесор Др. Јосиф ГГанчић и то на Дорћолу, на крају Дунавскс улице. И када беше уређена и биљем засађеиа, умре јој основалац, a мало за тим Дунав ce излије из свога корита и својом поилавом удропасти je.

3. L a Tombe de la f i 11 e t u rq a e est un lieu saint pour les Turcs. Elle se trouve près de la tour „SzabatKula“ dans la forteresse supérieure. 4. T u 1 b e, dans la forteresse supérieure. C’est une espèce de souvenir audessus de la tombe du grand vizir KaraMustafa, qui fut tue à Belgrade à cause de l'échec de Vienne (1683), 5. La source Romaine dans la forteresse supérieure, reste romain et souvenir des plus intéressants à Belgrade. Plusieurs centaines de marches conduisent dans la fontaine. La poudrière. C’est une grande curiosité de Belgrade. Elle se trouve dans les rochers entre la forteresse inférieure et supérieure. Dans la salle d’admirables objets un pierre, des colonnes. Les rochers résistent aux plus forts canons. Les portes de la forteresse. Trois portes mènent dans la forteresse inférieure, doux dans la supérieure. La porte Widdin est très-belle, les autres toutes simples. La porte Stamboul est dans l’histoire de la Serbie en sang, car c’est ici que les Turcs pendaient les Serbes qui leur résistaient, et restaient fidèles à la patrie. La place où fut répandu le plus de sang serbe, et qui aujourd’hui est une promenade, le K a 1 i m e g d a n, commence là, où finit la forteresse supérieure. Le site admirable de Kalimegdan, situé au-dessus du Danube et Save, le rend des plus recherchés, et les Turcs déjà le nommèrent „F i t y i r bajir“ (mont où Ton pense). Mais alors il n’était pas aussi beau qu’aujourd’hui. Il ne devint promenade qu’en 1867, lorsqu’on y lut le ferman turc qui remettait les forteresses et forts serbes à la Serbie. Le prince Michel entra à cheval à la tête de son armée dans la forteresse et ni même moment le drapeau turc fit pu. n. -apeau serbe. Depuis lon i 1 K -lin. srr .e !••>> in:, un lieu d’excursion tv ■' 'hé f-.-: habitants de Belgrade. Depuis dcu,. trouve entre de très-bonnes mains, jl :mix j chemins, de grands arbres, en ont fait une belle promenade. H y a encore un beau parc dans la forteresse supérieure et un plus petit sur la grande place. En parlant de parc, que le lecteur me permette aussi de le conduire dans le parc „Jevremovacz“, jardin botanique (cadeau du roi Milan à l’université en 1889.) Il se trouve près de la caserne de Palilula et a une contenance de 5.2076 hectares. On y retrouve, naturellement en miniature toutes les plantes qu’on trouve en Serbie où les autres pays serbes. Le jardin est très-bien tenu et arrangé. Peu de temps avant le docteur Joseph Pancsics avait déjà créé un jardin botanique, le Dortyolon, au bout de la rue Danube. Lorsqu’il fut prêt, le fondateur mourut, et la crue du Danube le mit totalement en ruines.

Tö r ö k 1 e â n y s i r j a, melyeta törökök szentnek hittek a „szahat-kula“ torony mellett van a felsô vâr kapujânâl. „Tulbe“. A felsô vârban van. Ez egy tôrôk-féle emlék Kara Musztafa nagy vezér sîrja felett, kit a bécsi vereség j (1683) miatt Belgrâdou megfojtottak. R 6 m a i k û t a felsô vârban, rômai maradék és egyike a legérdekesebb emlékeknek Belgrâdon. A kûtba nebâny szâz lépcsô vezet csigavonalban. Lôportdr. Ez is rltka nevezetessége Belgrâdnak. A lôportâr kl van vâjva abban a sziklâban, raely a felsô és aisé vâr között van, A teremben gyônyôrü kôoszlopok, tartjâk a kôpadmalyt. A szikla vastagsâga ellenâllhat a leghatalmasabb âgyûknak is. A vârkapuk. Az aisé vârba hârom kapu, a felsôbe két kapu vezet, A Viddin-kapu müvészi, a többiek kôzônségesebbek, A Stambul-kapu vérrel van beirva a szerb törtdnelombe, mort rajta akasztottâk fol a törökök azokat a szerbeket, a kik hazajukra és jôvôjére csak gondolni is merészeltek. A hely, a bol sok szerb vér folyt és sok szerb kivégeztetett, és mely most séta és üdülô helyül szolgâl, az a Kalimegdan, a bol a felsô vâr kezdôdik, Kalimegdan gyônyôrü fekvésével, a Duna és Szâva tükre fölött, mindig kies hely volt, és a törökök is „F i t y i r b a j i r“nak (gondolkozâsra szânt hegy) nevezték. De akkor nem volt oly szép, mint most. Sétatérré csak 18G7. évben alakitottâk ât, a mikor ott olvastâk fol ama szultâni „fermant“, melylyel a szerb erôdôket és varakat Szerbiânak âtengedik. Mihaly fejedelem a szerb badsereg élén bevonult a vârba, s abban a perczben a szerb lobogô felvâltotta a törököt. Azôta lett a Kaümegdan a belgrâdiak kedves séta . Még nagyobb gondot forditottak i'a két tiv ôta. SzaMlyszerft ixtak, sok virâgL -E Uit.iii fétatéri disiités valôdi sétâtérré alkotta Kalimegdant. Kiyftio van még egy szép park a felsô vârban és egy kisebb a nagypiaczon. A parkokrôl levén szô, engedje meg az utas, bogy a „Jevremovâcz“ nevü füvészkertbe (Milan kirâly 1889. évi ajândéka az egyetemnek) is bepillantsunk, mely a palilulai kaszârnya mellett van. A kert 5'2076 hektâr terjedelmû. Ôszszevannak gyüjtve, persze „en miniature“, az összes nôvények, melyek Szerbiâban nônek és a tôbbi szerb orszâgokbôl lévô nôvények is, A kert igen jôl van berendezve és évrôl évre jobban halad. Elôtte egy botanikai kertet nyitott az elhunyt Dr. Pdncsics Jôzsef tanâr és pedig a Dortyolon, a Duna-utcza végén. Mikor raar kész volt, alapitôja megbalt. A Duna ârvize tonkre tette kisérletét.

eines der interessantesten Denkmäler Belgrads. In den Brunnen führen einige hundert Stufen im Schneckengange hinab. Das Pulvermagazin. Auch dies zählt zu den seltensten Merkwürdigkeiten Belgrads. Das Pulvermagazin ist in jenem Felsen gehauen, welcher sich zwischen der obern und untern Festung befindet. In dem Saale stutzen prachtvolle Säulen das Steingewölbe. Die dicke Felsenwand vermag den grössten Kanonenkugeln zu wiederstehen. Die Festungsthore. In die untere Festung führen drei Thore, in die obere zwei. Das Widdiner Thor ist künstlicher, die übrigen gewöhnlicher Art. Das Stambulische Thor ist mit Blut verzeichnet in der Geschichte Serbiens, Hess doch der Türke auf demselben jene Serben hängen, welche an ihr Vaterland und an dessen Zukunft auch nur zu denken wagten. Der Ort, wo einst viel serbisches Blut geflossen und viele Serben hingerichtet wurden, der gegenwärtig aber zur Promenade und zum Erholungsorte dient, das ist der Kalimegdan beim Beginne der obern Festung. Der Kalimegdan war in Folge seiner prächtigen Lage über dem Donau- und Savespiegel stets ein lieblicher Ort und auch die Türken nannten ihn «Fityir bäjir» (ein zum Nachdenken geeigneter Berg.) Damals war er jedoch nicht so schön, wie heute. Erst im Jahre 1867 wurde er zur Promenade umgestaltet, als man nämlich daselbst den türkischen «Ferman» verlas, vermöge welchen man die serbischen Zitadellen und Festungen an Serbien überliess. Б ürst Michael zog an der Spitze des serbischen Heeres in die Festung, und in demselben Augenblicke wurde an Stelle der türkischen Standarte die serbische Fahne aufgehisst. Seit dieser Zeit wurde der Kalimegdan der Lieblings-Spazierort der Belgrader. Seit zwei Jahren wird auf denselben noch mehr Sorgfalt verwendet. Durch Regelung der Wege und Bepflanznng mit Blumen, Bäumen und sonstigen Promenadezierden wurde der Kalimegdan zu einer wirklichen Promenade umgestaltet. Ausser ihn gibt es in der obern Festung noch einen schönen Park und einen kleinen auf dem Hauptplalze. / Indem wir von den Parken sprechen, erlaube mir der Reisende, dass ich ihn auch auf den vor König Milan nn «u- 18h!» der Universität geschenkte" botnr.isc! m Garten «Jevremovacz» aufmerksam macra,, welcher in der Nähe von der palilutaischen Kaserne sich befindet. Der Garten hat einen Flächenraum von 62076 Hektaren. Es sind hier gesammelt, freilich «en miniature» sämmtliche Pflanzen, welche in Serbien gedeihen und auch jene der übrigen serbischen Länder. Der Garten ist sehr gut gepflegt und entwickelt sich von Jahr zu Jahr mehr. Vor demselben hat der verstorbene Professor Dr. Josef Päncsics einen botanischen Garten eröffnet und zwar an Dortyolo, am Ende der Donau. Als dieser schon fertig war, starb sein Begründer, aber die Fluten der Donau zerstörten auch seinen Versuch.

GAZETTE DES ÉTRANGERS. THE FOHEIGNERS GAZETTE,

29