Београд у слици и речи

Школе и просветне установе.

Од П. П. Ђорђевића, пређ. начелиика миниотаротва просвете.

Kao niTO и доликује престоници, 1 Београд ce може поносити и мпожином и разноврсношћу својих школсиихи пр завода и установа. И y овом ce погледу он примиче својим већим друговимајевропским, и далеко оставља за собом другс столице Балкаискога Полуострва. Почевши од Велике ТПколе, овога срггског свеучилишта y правом смислу јевропском, па до најиижих основних школа, Београд пружа прилику младим нараштајима из свих српских крајева за образовањс y свима правцима. Стручпу Факултетску епрему даје Белика Школа; за улазак y њу спремају 3 великегимназије и 1 виша реалка; стручно војно образовање добива ce y Војној Академији; за духовни и учител.ски позив су Богословија и Учител.ска ПТкола; за поједине струке су: Трговачка, Земл.омерска и другс школе. Даљем пак пшрењу народне просвете посвећсн je y Београду велики број како других културних установа државиих, тако и разноликих просветних, стручпих уметничких удружења и установа приватних. Све би ce школе y Београду могле поделити (по свои подизању и одржавању) на државне и приватне; међу нрвима je највећи број оних, које стоје под министром просвете и црквених иослова; знатну пак услугу београдској просвети чине и школе других мииистарстава и неких приватних кориорација. ГГрегледајући најзнатније измсђу и једних и других, овде ћемо изнети најкрупније податке о њима. Прво и највидније место заузима; 1.. Велииа школа. Основана y Крагујевду још г. 1838. (дсада je одвојсна од гимцазије) и премеихтена год. 1841. y Београд, опа ce y почетку зове Лицеум и има два одељења: „философски“ и „правословпи“. Године пак 1844. излази иово урсђетве, по ком ce она зове и Велико У чилиште, опет с два одел>ења (учење y свагеом по 2 године). Знатнија je измена учињена законом од 1853., када уз дотадашња два долази и треће одел s ење (сад ce она зову : 1. „правословно“, 2. „јестествословнотехническо“ и 3. „опште“ или: философско) и време учења y сва 3 оделжа почиње трајати по три године. Mono име Велика Школа даје закон од 1863., који јс и Академијом назива и који реч „Факултет“ службепоутврђујо. Од ове ce годинеучење y Факултетима „иравиом“ и „техничком“ иодиже на4,у „философском“ пак остаје и дал>е 3 године. Али су најзнатније измене и допуне y њеном(сада со може слободпо рећи; университетском) yp(il)city донете закопом од 1873., када je философски Факултет подел.ен на 2 одсека: „историско-Филолошки“ и „природно-математички“, и кадасу и неке нове катедре биле заведспе и иеке старепо Факултетима и одсецпмабол.е распоређене. Последњим пак законским изменама* од год. 1880. и y философском je Факултету (у оба одсека) учење подигнуто на 4 године, пород обавезних предмета уведени и неки необавезни, и дана могућност за отвараље нових катедара без нарочите законодавне одлуке. За ступањеу Велику Школу тражи ce свршена гимназија или реалка и положеп испит зрелостп. Учење je по * Ситпијих измена било je и год. 1864., 1766., 1868., 1871. и 1875.

Ecoles et institutions publiques.

Par P. P. Gyorgyevics. ancien chef de section au ministère de l’instruction publique.

Belgrade, étant une capitale de date récente, peut être tière de la grande quantitée d’écoles qu’elle possède. Belgrade s’approche aussi par cela des capitales de l’Europe en laissant bien loin en arrière les autres villes des pays des Balcans. En commençant par la „Velika Skola“, l’université serbe jusqu’aux écoles populaires, Belgrade possède toutes sortes d’écoles, ce qui fait que les jeunes gens serbes reçoivent à Belgrade même l’instruction dont ils ont besoin pour une carrière ou une autre. L’entrée à l’université est accessible an moyen de trois gymnases et d’une école réale supérieure. Une académie militaires fournit les officiers nécessaires. Il y a ensuite un séminaire, une école préparatoire, une école de commerce, de levées catasth. etc. En dehors de toutes ces écoles se trouvent à Belgrade encore une grande quantité d’institutions de bien publique, de cercles et d’écoles particulières. Les écoles de Belgrade se divisent en deux parties, les écoles du gouvernement et particulières. La plus grande partie des premières se trouvent sous la surveillance du ministère de l’instruction publique. Mais pour cela les autres écoles rendent aussi d’importants services à l’instruction publique. En première ligne vient : L’ université („La grande école.“) qui fut fondée en 18$8 à Kragujevâcz et transférée en 1841 à Belgrade. Au commencement elle porta le nom de „Liceura“, et possédait deux facultés, celle de philosophie et de droit. En 1844 elle reçut d’autres statuts et un autre nom, celui de „Veliko Ucsiliste“, école supériéuro, avec deux facultés à 2 années. Elle subit de grandes réformes en 1853, où nous lui voyons trois facultés, celle de droit, de philosophie et de sciences techniques. En 1863 elle reçut son nom actuel „Yelika Skola“, mais nous rencontrons aussi le nom d’„Académie“ dans le projet de loi, ainsi que celui de facultés. C’est à dater de celle époque que la durée des cours de droit et de sciences techniques fut de 4 années, celle do philosophie de trois années. Mais les décisions les plus importantes sont contenues dans les statuts de 1873, lorsque la faculté de philosophie fut partagée en faculté d’histoire et des langues ainsi que celle des mathématiques. Ce fut aussi alors que l’on créa plusieurs nouvelles chaires, et que les anciennes furent réformées. Une loi de 1890 décrète*) la durée de 4 années pour la chaire de philosophie. Cette même loi décrète aussi l’introduction de quel; ques nouvelle matières ainsi que la création de nouvelles chaires, si besoin 1 en était. L’entrée à l’université n’est permise qu’ après un gymnase ou une école réale, au moyen du baccalauréat. L’année est répartie en semestres. Il faut faire ses examens de chaque matière. En ' dehors des professeurs réguliers et des suppléents, l’université peut employer . . *) De plus petites réformes se retrouvent ] dans les lois des années 1864, 1866, 1868, 1871 et 1875.

Iskolâk és kôzmuvelodési intézményei. Irta ; Gyorgyevics P. P. volt kozoktatàsügyi ministeriumi osztâlyfônük.

Mint uj fövaros, Belgrad büszkélkedhetik iskolai és kultur-intézményeinek szâraâval és sokféleségével. Belgrâd e tekintetben is közeledik az eurôpai ibvârosok fêlé és hâttérbe szoritja a Balkânfélsziget többi fôvârosait. Kezdve a „nagyiskola“-tél („Yelika Skola“), vagyis szerb egyelemtôl, mely mindeu tekintetben eurôpai kellékekkel bir, és az elemi iskolâkig, Belgrâdnak van mindenféle iskolâja, ûgy hogy az ifjak az ësszes szerb ! tartpmânyokbôl minden szakmâban kiképzést nyerhetnek itt. Egyetemi szakképzettséget az ifjak a mâr emlitett uagyiskolâban nyernek, melybe hârom fôgymnâsiumbél és egy fôreâliskolâbôl lépnek. A katonai pâlyâra készülo ifjak a hadiakadémiâban tanulnak. Van tovâbbâ theologia, tanité képzôiskola, kereskedelmi, kataszteri szakiskola stb. A kczraüvelôdés buzgô zâszlosai tovâbbâ a szâmos âllami kultur-intézmények, és külonféle kôzmûvelôdési, szak- és képzômûvészeti egyesületek, valamint magânintézetek. Belgrâd összes iskolâi âllami és magânintézetekre oszthatôk foi. Az elôbbick nagyobb részt a kozoktatàsügyi miuiszterium felügyclete alatt âllanak, de tekintélyes szolgâlatot tesznek a közmüvelödésnek a többi ministerium és az egyesületek iskolâi is. Megismertetjük fôbb yonâsokban a legtekintélyesebbeket. Az elsö helyen az 1 Egyetem („Nagy iskola“). 1838-ban alapitottâk Kragujevâcon (szétvâlasztva a gymnâziumtol) és 1841 évbeu helyezték ât Belgrâdba Kezdetben „L iceu rn“ nevet visolt és két fakultâsa volt; a bolcsészeti és a jogi. 1844ben, az uj szabâlyok szerint, ûj nevet kapott. „Föiskola“ („Veliko Uösiliste“); ekkor is két fakultâssal (2 tanév mindegyikben). Nagyobb reforra alâ került 1853 ban a mikor egy ûj fakultâssal szaporodott, tebât hârora fakultâsa lett (l.jogi, 2. természettudomânyi technikai, és 3. bolcsészeti). Ez idôtôl fogva 3 tanév volt. 1863-ban kapta mostani nevét, „Velika Skola“, de a tôrvényczikkben az „Akadémia“ név is elôfordul és a „fakultâs“ elnevezés hivatalos megerôsitést kapott. Ez évtol a jogi és tecbnikai fakultâsnak 4 tanéve és a bôlcsészetinek 3 éve van. De a fô és legfontosabb hatârozmânyok az 1873. évi alapszabâlyokban (mclyek mâr megérdemlik az egyetemi „statutumok“ elnevezését) foglaltatnak, raidôn a bôlcsészeti fakultâs szétvâlasztatott ; tôrténelmi és nyelvészetire, azutân természetrajzimathematikaira. Ugyanekkor tôbb ûj kathedrât alapitottak, a fennâllékat pedig reformâltâk, Az 1880. évi Tôrvény*) elrendeli a 4 tanév behozatalât a bolcsészeti fakultâsban is. ügyanezen tôrvény elrendeli tôbb ujabb tantârgy elôadâsât és megengedi, hogy szükség esetén torvényhozâsi jôvâhagyâs nélkül alapithaték ûj kathedrâk. ♦) Kisebb reformok az 1864., 1886., 1868., 1871. és 1875. évi tôrvényekben is elôforj dulnak.

Schulen und kulturelle Anstalten,

Von P. P. Gyorgyevics em. Sektionsrath des Unterrichtsministerium.

Belgrad darf als neue Hauptstadt auf seine vielen und vielfachen Lehr- und Kulturellen Anstalten stolz sein. Belgrad nähert sich auch in dieser Beziehung den europäischen Hauptstädten und lässt die übrigen Hauptstädte der Balkan-Halbinsel weit hinter sich. Von der Hochschule («Velika Skola») oder der serbischen Universität angefangen, welche in allem den europäischen Anforderungen entspricht, hinab bis zur Volksschule, besitzt Belgrad allerlei Schulen, so dass die Jugend sämmtlicher serbischer Provinzen sich hier in allen Fächern auszubilden vermag. Universitäts-Fachbildung geniesst die Jugend in der bereits erwähnten Hochschule, in welche sie aus drei Gymnasien und einer Realschule Übertritt. Die dem Mililärstande sich widmenden Jünglinge werden in der Militärakademie ausgebildet Ferner befindet sich hier noch eine Lehrerbildungs-Anstalt, eine Handels- und eine Katasterschule u. s. w. Die zahlreichen sonstigen kulturellen Anstalten, wie nicht minder die verschiedenen Fach- und Bildungsvereine, aber auch die Privatanstalten sind die eifrigen Förderer der allgemeinen Bildung. Sämmtliche Lehranstalten Belgrads können in staatliche und private eingetheüt werden. Erstere unterstehen zumeist dem Unterrichtsministerium ; aber auch die den übrigen Ministerien und Vereinen unterstehenden Schulen leisten der Kultur grosse Dienste. Wir wollen die vorzüglicheren derselben in grossen Zügen bekannt machen. An erster Stelle steht : I. Die Universität (Hochschule). Diese wurde im Jahre 1838 in Kragujevaz (abgesondert von dem Gymnasium) errichtet und im Jahre 1841 nach Belgrad verlegt. Ursprünglich führte sie den Nanem «Lyceum» und hatte zwei Fakultäten ; eine philosophische und eine juridische. Im Jahre 1844 erhielt sie gemäss den neuen Statuten den Nanem «Hochschule» («Veliko Uöiliäte). Sie behielt aber auch ferner blos 2 Fakultäten (jede mit 2 Jahrgängen). Im Jahre [ 1863 wurde diese Anstalt einer grossen ! Reform unterzogen, um welche Zeit sie auch noch eine dritte Fakultät erhielt ; sie bestand nunmehr aus drei Fakultäten ; der juridischen, naturwissenschaftl.-technischen und der philosophischen Fakultät. Seit dieser Zeit dauerte der Lehrkurs drei Jahre. 1863 erhielt sie ihren jetzigen Nanem «Velika Skola», im diesbezüglichen Gesetzartikel kommt jedoch auch der Name «Akademie» vor und auch die Benennung «Fakultät» wurde in demselben amtlich bestätigt. Seit diesem Jahre bestehen die juridischen und technischen Studien aus 4 Jahrgängen, die ! philosophischen hingegen aus dreien. Die Haupt- und wichtigsten Bestimmungen für diese Anstalt enthält jedoch das Reglement vom Jahre 1873 (welches schon den Nanem «Statutum» verdient), vermöge dessen die philosophische Fakultät gedreitheilt wurde u. zw. in eine geschichtliche, philologische und naturwissenschaftlich - mathematische Fakultät. Zur selben Zeit wurden daselbst auch mehrere neue Lehrstühle kreirt und die bestehenden reformirt. Das Gesetz vom Jahre 1880*) ordnet auch für die philosophische Fakultät einen 4jährigen Kurs an. Dasselbe Gesetz bestimmt auch mehrere neue Vertragsgegenstände und erlaubt, dass im Nothfalle auch ohne legislative Genehmigung Lehrkanzeln errichtet werden können. Zum Eintritt in die Universität ist die Absolvirung eines Gymnasiums oder einer Realschule und Maturitätsprüfung nothwen*) Kleinere Reformen kommen auch in den Gesetzen vom Jahre 1864, 1866, 1868, 1871 und 1876 vor.

LÄTOGATÖK LAPJA

FREMDEN-BLATT,