Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

сте тт.ш превод мога чланка. иа сте онда и то моралп чути. да v мом чланку изриком стојп. да бокешки тстанак нпје имао никакве цели,- Кад се таково што рекне. то мислим. да ово никакву хвалу не садржава. Јеет истина. гоеподо поротници. ја сам Боке.ве хвалио, ал не као усташе. већ као храбре војнике. као јунаке. Вп. гоеподо поротници. као Мафари знате. да су поеле устанка мађареког. хонвиди и еви они. који су у устанку учествовали. билп сматрани од аустријске владе као велеиздајнпци -и бунтовнпцп. али зато је ипак било слободно пиеати и рећи свакоме. шта више. то говорише п сами аустријски офицнри, да су хонвиди били храбјш војници и јунаци. Па оно, што је било слободна рећп пред војеним судовима аустријским, то да није слободно Србину као угарском држав.ванину сада у уставном добу рећи!" „Има једна ставка у моме чланку о Турској, Коју сам мислио да ће је најмање моћи инкриминирати г. јавни тужилац као човек и као угарски јуриста, који најподробније познаје угарске државне законе. Г. јавни тужилац врло добро знаде, да међу оних 9 елучајева злочннства nota infidelitatis постоји један елучај, који казни као злочинство свако споразумљење са Турском и са Турчином. Колико је мени иознато, тај закон у Угарекој још није аброгиран. Белика је cpefia за г. јавног тужиоца, што не жишх у оно доба, пре три четири стотине година, кад се ова установа закона строго извршивала, те би се могло из великих симпатија за TvpcKv, коју г. јавни тужилац у оитужби у неку заштиту узима изводити индицијум за горенаведени кажњиви учин старог угарског ирава. Иетина да је по садањем правцу политике угарске владе тај закон против Турака обсолетан (застарео) постао, али је ипак тај закои врло значајан за велики задатак, кога је кра.вевнна Угарска у оно доба у пнтерееу ци-

115

(ЛМООВРЛИЛ ПРЕД lIOFOTOM РАДИ БОКЕ Г. IS7O.