Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

проку-ратрр, државни надодветнпк у ГГешти. чини опазне гг. државне одветнике. да се иувају од тога. да не назиравају евуда. страшпла нити да се тпгштајт у цепиддачење, јер државни одветник има истражпвати ал не г-онити. Ја се бојпм, јако се бојим. да c.i. државно одветништво у ово.м случајг нпје прекорачило прописану границу. На npnjaiv. денгнцпјацпјг. једне једине приватне особе. предложптп истражни ватвор протпв њуди, који Нпт .cv иагабунди. нп познати злочпнци то ми се впдп превигае. Ову моју тврдњу кадар сам на оенову закона и доказатиД' ..Јасампмао прплпке пре подне одговорпти велештоваиом кр. државном одветнику, да угарскн закони не познају пстражип затвор из повода тобожње јавне саблазне. Велегатоваци државни одветнпк позвао се на praxis criminalis. Но ја у том погледу не признајем ннкакву праксу. него знам само за правовањане законе, за закомске чланке ггарског закоподавства. Ја hy допустпти сл. државном одветништву, да је пре г. 1848. била пракса затварати неплемпће. јер ови у опште против пстражног затвора никакве заштите имали нису. ал законодавство од г. 1848, изравнпло је неплемпће и племиће, а закључци јудеке-курпјалне конФеренције у обзиру истраге и истражног затво])а у ■>. уетанов.вују, да ее све законеке каутеле у обзпру племића. п ua неплемпКе пмају раеиростирати. По томе. законски чланци, који ее одиосе на увете за истражни затвор код илемића. вреде сада u за неплемпће. У том обзпру угареко закоиодавство има с.ведеће законске чланке: зак. чл. 7. од г. 1715., зак. чл. 5. од г. 1721).. зак. чл. 14. од г. lliOl,, зак. чл. (!5. од г. 1(>22., зак. чл. (15. од г. 1725., зак. чл. 14. од r. 1687., зак. чл. 6. од 1844. зак. чл. 7. од г. 1844.. зак. чл. 18. од г. 1625. 5’ тим законеким чланцима опреде.веио је. кад се племпћ у нстражнн затвор ставити може. Ово бпва иамме:

128

ОБРАНЕЕНА БЕСЕДА V JOBAHOBIIHEBOJ ПАРНИЦП Г. -IŠ7Ž