Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

код злочонсхва као: уморство, палеж, грабежно уморство, грабеж. при готвењу код крађе, код насилног упадаја у туђе добро. код бегунаца (дезертера), код вагабунда. код њуди. који праве Фаличне менице. који преваром банкротирају и који напослетку на позив суда неће пред њега да дођу.“ ~То еу 3'слови, под којима угареки закони допушт-ају истражни затвор. Из узрока тобожње јавне еаблазни пак истражни затвор одредити, то се налази v оном казненом поступку аустријеком, који је потекао из апсолутног доба баховог, на име у §. 15. lit. d. ауетр. каз. поступка. Но и ова установа аустријског каз. поступка укиНута је, чим је наступило доба уставности, напме законом од 27. октобра 1862. укинутаје установа. да се ради тобожње јавне саблазни може одредитИ иетражни затвор. И овО је све основано, јер појам јавне. еаблазни врло је еластичан и о том неби могао пресуђивати суд, но јавно мњење, које би ~се имадо констатовати. Много пута проузрокује баш само одре|ење истражног затвора саблазан, а не учин, ради кога се одрејуује. Истражни затвор ради саме саблазни посве је излишан и неоправдан, јер код већих злочинства, с којима може бити скопчана саблазан, сам закон по себи одређује истражни затвор, а код мањих злочинства, ако се саблазап догОди, дово.вне су пол ицајне мере и полицајни кратки затвор, да утиеак саблазни избришу. и ~ Почем сам дакде доказао да угарски закони не познају по ееби истражни затвор ради саблазни, то мислим, да сам доказао, да и у овом случају истражни затвор оправдан био није, и почем су, како мој штикеник, тако и. остали оптуженици молбеницу дали. да се до деФинитивне иресуде иа елободну ногу пуоте, то се надам, сл. сл дбени столе, да ма како rrpeсуда у самој етвари гласила, да ћете ви уједно изреку <ј

129

ОБРАНБЕНЛ БЕСЕДА У ЈОВАНОВПКЕВОЈ ПАРНИЦИ Г. 1872.