Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

донети. да се како мој штићеник. тако и оетали oiitv•женици таки на слободт пцштајц." „Сада. сл. стдбени столе прелазим на еаму оитужбу. ~Ја морам признатп. да је овде обрана врло тешка, не због тога. што бп било тешко опровргнттп разлоге сл. државног одветништва. већ што ее ти разлози самом истрагом опровргавају. и што шс је мој штовани колега др. Павловић. на првп мах опровргао. те мени само преоетаје. да те разлоге за опровргавање оптужбе у другој Форми иовторим. п да их у нечем можда допуним. “ „Сл. кр. државно одветншитво квалпФиковало је учин. који се о св. трп јерарха код а.вмашке цркве догодио. као злочпнетво сметаља в ер о закона. пли као гато је велештовани државнн одветник употребпо техничкп израз мађарски као: vallas haboritas. Угарски закони не познају тога техничког изражаја, већ у угарским законима налазимо на ова два техничка изражаја: »turbatio sacrorum« и » violatio ecclesiae«. Но што угарски закони под тим изражајнма као злочинство означују, то је исто што под »Religionsstorung« налазпмо у §. 122. аустр. казн. законпка. и што под »entraves au libre exercice des cultes« налазпмо у §. 261 п §. 262 француског казн. законика. У опште. госиодо. појам злочинства сметања верозакона. по својој нарави, готово да је исти у свима цивнлпзованим европеким државама, било то у Немачкој. Француској или Шпанијп. Злочпнство сметања верозакона мора имати два главна критерпја. Мора се догодити учин у цркви или за богослужење иосвећеиом месту. и мора да се тпм учином немогућпм учини извриишаље богослужеља. То је објективни момент. Но као код сваког злочинства мора бити и субјектпвног момента. мора бити зле намере, да се верозакону ирезирање показује. ово по

130

ОБРАНБЕНА БЕСЕДА У ЈОВАНОВIШЕВОЈ ПАРНИЦН Г. 1872.