Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

главпто и код оних злочннства еметања верозакона, где ге Бог хули и где се утвари црквене обезчашкују. Без тих критерија нема злочинства сметања верозакона. Према овим правним појмовима, према овим критеријама. за уиитно злочинство. кад сравним са оним. што се догодило код аљмашке цркве, то се квалиФикацији тога учина од етране сл. државног одветништва доета начудити не могу. Да ј.е сл. државно одветништво тај учин квалпФиковало као: ребелију, као устанак. као стрку. као ма какав други злочин све бих још лашие могао иојмити ал што је тај чин квалиФиковало као злочинство сметања верозакона. то ни помоћу дијалектике хеглове ФилозоФије као јуриста појмити нисам у стању!'" ~Шта се догодило код аљмашке цркве? Раздаванн су у порти и изван порте листови. што садржаваДу сатиричну песму ~3а еретна пута“ песму, која се по свом садржају може односити на г. архимандрита Анђелика, и усљед те пееме, кад је исти г. архимандрит, изван порте, седао на кола. био је извиждан и извикан речма : На конФеренцију !“ „Ово да је злочинство сметања верозакона?! Но да видимо к томе доказе. Од силних и небројених сведока, што је истрага, по мом мњењу, посве излишно преслушала, ни један, па баш ни један није исказао, да се какав немир у цркви догодио, а још мање да је богослужење, да се литургија, па и сама литија са каквим немиром сметала и немогукном учинила. Узима се као критериум злочинства, што су се упнтне цедуље у порти раздавале. Но господо! порта може сачињавати са гледишта цивилнога права пертиненцију цркве, може у грунтовници бити као земљиште, које цркви припада, но са гледишта кримииалног права, није порта оно што је црква, није посвекено место, где се богослужење извршује. Еако кемо тамо судити, где нема

131

ОБРАНБЕНА БЕСЕДА У ЈОВАНОВИНЕВОЈ ПАРНИЦН Г. 1872.