Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

закона. Код учина при а.нмашкој цркви Фа.ш такођер субјеК-тивни момент. јер није исказана зла намера, да се са упитиим учином хтело показати презирање верозакона. Ко би од вас. господо! смео тврдити, па је лп ово икоји сведок и очевидац тврдио. да еу мој штпћеник и остали оптуженици хтели указати презира њ е источној православној вери?!“ _Лест. господо. ако је било презирања. то није било презпрања против источне иравославне вере, већ против г. архимандрита АнЛ)елић.а. У том обзиру ја нећу да се еумњам, као мој поштовани садруг др. Павловић. да упитна песма јасно не садржава еатиру против г. Анђелића. Ја ћу да узмем, да се раздавањем те иесме збиња хтело показати презираеве према г-ну Анђелпћу. Господо! Презирати ја могу кога је мени во.ва. Ја не смем презирати посвећену ocoov Њег. Величанства, не смем презирати чланове владалачког дома. ал другог сваког презирати могу, па био архимандрит, владика. министар, па чак страни суверен цар и краљ. Европско законодавство, па и угарско, не даје увређеним друго средство. већ тужбу ради увреде поштења. Ако се г. архимандрит Анђелић нашао увређеним са оном демонстрацијом иред аљмашком црквом, то му просто стоји иодићи тужбу ради увреде поштењаА „Да господо, читав учин пред аљмашком црквом, иоказује се и лаику и јуристи као проста демонстраци ја. Неко је рекао, да у уставној држави, да иема опозиције, да би је ваљало створити. Исто се даје рећи и о демонстрацијама, јер демонстрације било допадања. било негодовања, у уставној државн челиче п оживљују јавно мњење. Ко хоће слободу и уставноет, тај мора хтети и њене изгредеА „Сл. еудбени столе! Не пада ми на памет да правдам демонстрацију пред аљмашком црквом. Но ако се

133

ОБРАНБЕНА БЕСЕДА У ЈОВАНОВикЕВОЈ ПАРНАЦП Г. 1872.