Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

та демонстрација неда иравдати. то се даје извпнптп. У тст обзиру нећу се упуштатп на поље политике, али вама господо, који нисте можда еа нашпм околностпма познатп. хоку баш на основу закона да разЈасним, шта је повод тој демонетрацији био. Закон. који ky вам цитпрати. нпје строго јурпстичан, алп је ипак закон зема.кски, којп u мене п вае и све грађане Угарске веже. То је зак. чл. IX. од г. 1868. Племенита, сад век блажена душа мпнпстра Етвеша. кога сва Угарека у спомену дубоко штује та племенпта душа увпдпла је. да задово.кство грађана завпсп поглавито од слободног автономног пзвршивања сваке вероисповеети. У том смеру п])едложпо је барон Етвеш угар. законодавству п горе епоменути зак. чланак. којим се српском народу псточне неропсповестп поде.вује потпуна автономпја у верозаконским школеким и Фундацпјоипм стварма. Орган те автономпје. по пстом законском чланку, јесте српскп народнп сабор. Српеки народнп сабор саборисао је у г. 1869, 1870, и 1871. те је донео многе установе, које је круна од чеетп потврдпла, аод честп за промену вратпла. На истом caoopv не беше етранке, век беху појединп .вудп, евештеници и калуђери. којима нове установе саборске ннсу по во.БИ бпле, те су се из свих сила упињалп да их ма којим начином осујете. Ја могу појмпти. да један мпнистар може променутп правац, кога се држао његов претходник, алп док оно постојп, што је у оквпру закона установ.Беио, то се не може једном народу замерптп. ако се 'законитог правца држп. Његова Иреузвпшеност, гроФ Лоњаји, као што је познато сазвао је иеку српску конФеренцију. Што се у тој конфоренцији поговарало, то ее у том се слажем са велештованпм државнпм одветнпком нас овде нпшта не тиче. Алп ее може и мора и нас овде ради разјасњења спитне демонстрације тицати. што је гцоф

134

ОБРАНБЕНА БЕСЕДА У JOBAHOBIIfiEBO Ј ПАРНПЦП Г. 1872.